Dostupni linkovi

logo-print

Prošli dani skupe nafte


Skup „Perspektive naftnog sektora u energetskom miksu budućnosti“, Beograd, 16. jun 2016.

Skup „Perspektive naftnog sektora u energetskom miksu budućnosti“, Beograd, 16. jun 2016.

Nestabilne cene, globalne političke teme i promene na tržištu, uporedo sa tehnološkim izazovima – neizvesnosti su sa kojima se suočava naftna i gasna industrija, rečeno je na skupu „Perspektive naftnog sektora u energetskom miksu budućnosti“, koji je u Beogradu okupio predstavnike svetskih naftnih kompanija i udruženja.

Ono što najviše brine naftaše je nestabilnost cene nafte koja je sa 148 dolara za barel pala na 30. Tu zabrinutost slikovito ilustruje Mehmet Ogutču, predsednik „Partnerstva za globalne resurse“ iz Velike Britanije i Bosforskog energetskog kluba.

„Volim da se našalim. Na sastanke smo leteli korporativnim avionima i odsedali u hotelima sa sedam zvezdica. Ako se ovako nastavi, u budućnosti ćemo morati da letimo low cost avionima, nastojati da nađemo što jeftiniji let i na kraju odsedati u hostelu“, ispričao je Ogutču.

Mehmet Ogutču

Mehmet Ogutču

„Ali do tada nekadašnje cene nažalost nećemo videti ponovo. Nivo na koji smo navikli je 148 dolara. Trebalo bi da budemo srećni ako u naredne dve godine bude oko 70 dolara“, rekao je Ogutču na međunarodnom skupu u Beogradu o perspektivama naftnog sektora u energetskom miksu budućnosti.

Veliki pad cene sirove nafte na svetskom tržištu usloviće pad investicija što će dovesti do velikog disbalansa u budućnosti, kaže za RSE Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, koji je kao član Svetskog naftnog saveta organizator ovog skupa.

Mnogi projekti će biti napušteni a onda kada svetska ekonomija počne da se oporavlja neće biti dovoljno energije da se taj rast podrži”, kaže Radosavljević navodeći da je to u ovom trenutku najveći rizik.

Takođe kaže da se postavlja veliko pitanje kako će izgledati taj energetski miks u budućnosti.

“Evropa sve više govori o održivim izvorima energije. Procenjuje se da će gas u narednih 30 godina preteći naftu sa stanovišta broja korisnika i potrošnje. A sa druge strane, svesni smo da biste u putničkim automobilima zamenili korišćenje naftnih derivata, sa na primer strujom, da je potrebno da imate ogromne investicije u samu infrastrukturu, treba benzinske pumpe da zamenite nečim drugim i tako dalje”, rekao je Radosavljević.

Problem nije u resursima, resursi su tu. Stvar je u tome kako ih ekonomski iscrpeti i gde će biti tržišta, navedeno je na ovom skupu ključnih svetskih proizvođača nafte i vodećih konsultantskih kuća koje se bave analizom naftnog tržišta.

Navedeno je i da geopolitička situacija danas nema tolikog uticaja na cenu nafte.

„Da su se geopolitičke promene koje smo videli u Siriji, Rusiji i istočnoj Aziji desile pre deset godina onda bi cena nafte bila do plafona, ali sada je taj uticaj daleko manji jer je snabdevanje veće“, rekao je Ogutču.

Jedno je ipak izvesno, kaže Jožef Tot, predsednik Svetskog naftnog saveta, a to je da će nafta i gas i dalje biti preko potrebni u decenijama pred nama.

„Danas postoji 300 miliona ljudi u Indiji koji nemaju nikakav pristup `čistoj energiji`, a dvoje od troje ljudi u Africi se još uvek oslanja na drvo i životinjski otpad kao gorivo. Sve ovo pokazuje da će fosilna goriva i dalje biti dominantna u energetskom miksu 2050. godine“, rekao je Tot.

Jožef Tot

Jožef Tot

„Za nas će biti izazov da ta goriva proizvedemo na održiv način. U cilju da sprečimo porast globalne temperature za više od dva stepena Celzijusova, moramo da koristimo čistije tehnologije“, poručio je predsednik Svetskog naftnog saveta.

Ukazano je da naftaši sanjaju o većoj upotrebi škriljaca.

„Naftaši u Teksasu i Severnoj Dakoti sanjaju o smanjivanju izvora nafte na drugim područjima i rastu škriljaca“, rekao je Ogutču.

Ako je verovati projekcijama, do 2035. godine skoro dve trećine energetskog kapaciteta biće od obnovljivih goriva, rekao je Ogutču, a ugalj više neće biti „kralj“.

„Iako znamo da moramo živeti sa ugljem, u Kini je skoro 80 odsto u energetskom miksu i neće nestati, tako je i u Poljskoj, SAD... U 2005. godini, dakle pre desetak godina, udeo uglja je bio skoro 50 odsto u energetskom miksu, a sada čini samo trećinu i opada i dalje“, kaže Ogutču.

Nuklearna energetika takođe doživljava promene.

"Naučili su nas da je nuklearna renesansa gotova nakon Fukušime. Nije. Možda je završena na zapadnoj hemisferi ali na istoku se događa velika eksplozija. Nuklearne elektrane se grade u Kini, Indiji, Koreji, čak i u Golfskom zalivu gde je proizvodnja gasa i nafte upadljivo velika. I tamo počinju da se oslanjaju na nuklearnu energiju", naveo je Ogutču.

Primećujući da postoji euforija oko solarne energije Ogutču je rekao da neće biti lako učiniti je komercijalnom i integrisati je u kompletan energetski sistem.

„Tako da će to biti jedan komplementaran proces u kome će fosilna goriva i zelenija goriva kohabitirati i koegzistirati kako bi nam dali vremana da se prilagodimo“, zaključio je Ogutču iz Bosforskog energetskog kluba.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG