Dostupni linkovi

logo-print

Ukrajina: Dogovoreno primirje uoči dana žalosti, Obama upozorio protiv nasilja


Predsjednik Viktor Janukovič i vođe ukrajinske opozicije najavili su kasno u sredu prekid sukoba uoči dana žalosti za najmanje 26 žrtava.

Janukovič je na svom sajtu objavio nakon pregovora sa trojicom vođa oozicije da će primirje označiti početak direktnih pregovara o okončanju krize.

Američki predsednik Barak Obama ranije je oštro upozorio da će biti sankcija ako se nastavi nasilje u Ukrajini.

Ranije u toku dana, EU je rekla će razmotriti uvođenje sankcija odgovornima za represiju u Ukrajini. U sukobima prošle noći u KIjevu je poginulo najmanje 25 a povređeno nekoliko stotina lica.

Istovremeno, Rusija je optužila opoziciju da pokušava da izvrši državni udar.

U toku srede je Janukovič zamenio šefa oružanih snaga predsedničkim ukazom pošto je ministar odbrane rekao da bi vojska mogla učestvovati u antiterorističkoj operaciji širom zemlje.

Služba bezbednosti Ukrajine u sredu je najavila "antiterorističku" operaciju širom zemlje za uspostavljanje reda navodeći da su demonstranti oteli više od 1.500 komada vatrenog oružja ali su vođe opozicije rekle da do ove akcije neće doći nakon dogovora o primirju.

Novi sukobi između demonstranta i policije izbili su u sredu u toku dana u centru Kijeva, a pristlice opozicije zauzele su centralnu poštu u ukrajinskoj prestonici.

Legendarni sovjetski atletičar i šef Olimpijskog komiteta Ukrajine Sergej Bubka apelovao je na obe strane u političkoj krizi u Ukrajini da prekinu nasilje.

Brisel optužuje vlast, a Moskva opoziciju

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je začetvrtak zakazala i vanredni sastanak ministara inostranih poslova EU na kojem će se razmotriti kriza u Ukrajini i eventualno uvođenje sankcija.

Žrtve i sukobi udaljavaju Ukrajinu od mogućnosti mirnog izlaska iz krize, te kao nijednom do sada produbljuju strah od mogućnost razbuktavanja građanskog rata u državi koja broji preko 40 miliona ljudi. O tome razgovaramo sa donedavnim ambasadorom Srbije u Ukrajini Dušanom Lazićem, koji ocjenjuje:

„Mislim da se može reći da se dolazi blizu neke granice kada je veoma teško naći jedno zajednički prihvatljivo političko rešenje. Uostalom to su i dosadašnji pregovori opozicije i predsednika Janukoviča pokazali, jer bez obzira što je on u nekim stvarima popustio, u suštini neke glavne zahteve opozicije nije prihvatio. To se pre svega odnosi na raspisivanje vanrednih izbora.

RSE: Da li njihove suprotnosti i vama izgledaju toliko nepomirljive, kao što se čini kada posmatramo sa strane? U krajnjem slučaju oni se sukobljavaju na pitanju za i protiv Evropske unije.

Lazić: Da, to je polazno pitanje. Međutim, suština stvari je mnogo dublja. Reč je o jednom zaista nagomilanom nezadovoljstvu građana, naroda zbog socijalne i lične bede i izuzetno niskog standarda, nezadovoljstva zbog gušenja političkih prava. To se gomilalo godinama, nije se videlo u eruptivnom vidu i sad je došlo do izražaja.

RSE: Po prvim komentarima ljudi iz Jankovičevog okruženja može se zaključiti da je njihov stav da sve što se dogodilo juče u Kijevu jeste posledica, i kako kaže jedan od Janukovičevih saradnika, toga što su opozicionim liderima u EU date odrešene ruke da se upuste u nasilje. Kako gledate na tu vrstu komentara?

Lazić: Činjenica je da se u ovom sukobu Evropska unija, pa i Amerika – EU posebno angažovala da se nađe jedno zajedničko rešenje. Činjenica je da su, ako čitate pažljivo izjave viskokih funkcionera EU, da se tražilo ustvari smirivanje situacije i politički izlaz iz nje. Tako da te izjave koje se daju u ovom užarenom momentu, one su ili tačne ili nisu, ili su izraz neke propagdne, pokušaj da se ojača sopstvena pozicija pa da se krivica prebaci na drugu stranu.

Govoreći o "tragičnom pogoršanju situacije u Ukrajini", Eštonova je "pozvala sve odgovorne da odmah prekinu nasilje". Ona je pozvala vlasti i sve političke snage da preuzmu odgovornost i okrenu se političkom rešenju krize.

Na prekid sukoba pozvao je i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

“Jasno smo predočili da će EU reagovati na svako pogoršanje situacije. Stoga se nadamo se da će zemlje članice EU moći brzo da se usaglase o merama protiv odgovornih za nasilje i prekomernu upotrebu sile", izjavio je Barozo.

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je u sredu u Sejmu poljskog parlamenta da možda gledamo prve sate građanskog rata u Ukrajini i da Poljska neće ostati
ravnodušna, pošto krvavi razvoj događa u Kijevu ugrožava bezbednosti i budućnost celog regiona.

EU je podeljena oko uvođenja sankcija, podsetio je šef belgijske diplomatije Didije Rejnders.

"Nema jedinstva u okviru EU jer više zemalja suseda Ukrajine ne žele da krenu putem sankcija", rekao je belgijski zvaničnik.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden (Josef Biden) pozvao je u srijedu Janukoviča da povuče snage sigurnosti sa ulica Kijeva, saopštila je Bela kuća. Bajden je to Janukoviču prenoo u telefonskom razgovoru, navodi se u saopštenju.

Generalni sekretar UN Ban Ki mun je šokiran i veoma zabrinut zbog eskalacije nasilja u Kijevu, saopštio je njegov portparol.

Ban je pozvao obe strane "da pojačaju napore da bi došlo do pozitivnih rezultata", navedeno je u saopštenju, a prenosi RIA "Novosti".

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt pripisao je odgovornost za nove žrtve u Kijevu ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču, optuživši ga da "ima krvi na rukama".

Predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte rekla je da odgovornost za nerede u KIjevu i ljudske žrtve, snose i vlast i opozicija.

"Za ono što se dešava u Ukrajini nema nikakvog opravdanja. To ima čak karakter zločina. I ta definicija se odnosi na obe strane, i na vlast i na opoziciju", izjavila je Gribauskajte.

Šef francuske diplomatije Loran Fabijus je izjavio da će o merama koje bi mogle biti preduzete razgovarati sa predstavnicima Nemačke na zasedanju dve vlade i sredu i da postoji velika verovatnoća za uvođenje sankcija protiv pojedinaca.

Istovremeno, ruske vlasti su optužile opoziciju da pokušava da izvrši državni udar.

“To je u osnovi nastojanje da se vlast uzme na silu. Nečuveno je odsustvo bilo kakve reakcije lidera ukrajinske opozicije - koji se kriju iza demagoških slogana o privrženosti demokratiji i evropskim vrednostima - na akciju radikalnih elemenata. Umesto toga, oni povlađuju ‘braon’ (fašističkoj) revoluciji. Takođe, dosada je izostala bilo kakva reakcija evropskih političara koji odbijaju da priznaju da poptupnu odgovornost za delovanje radikalnih elemenata snosi ukrajinska opozicija", rekao je portparol Ministarstva inostranih poslova Aleksandr Lukašević.

U međuvremenu, portparol ruskog predsednika rekao je da Vladimir Putin "nema saveta" za svog ukrajinskog kolegu Viktora Janukoviča u krizi koja već tri meseca potresa njegovu zemlju.

"Ruski predsednik nikad nije davao i neće davati savet svom ukrajinskom kolegi o tome šta treba ili ne treba uraditi i nema nameru da daje takve savet u budućnosti", rekao je Dmitrij Peskov, prenosi agencija Interfaks.

On je, međutim, potvrdio da su Putin i Janukovič razgovarali telefonom u noći sa utorka na sredu, dok su se odvijali žestoki sukobi demonstranata i policije u Kijevu.

Uživo iz Kijeva


Najžešći sukobi od izbijanja demonstracija

Janukovič je pozvao je lidere opozicije da se distanciraju od "radikala", u trenutku kada je policija jutros krenula u novu akciju na kamp antivladinih demonstranta u Kijevu. U nastojanju da rastera demonstrante iz šatora na Trgu nezavisnosti, policija je koristila šok bombe i vodene topove, na šta su demonstranti odgovorili bacajući kamenje i molotovljeve koktele.

Policija je uklonila barikade sa Trga nezavisnosti koji je već tri meseca centar antivladinih demonstracija, a veliki broj šatora aktivista je spaljen. Poginulo je 15 demonstranta, 9 policajaca i novinar ukrajinskog dnevnika Vesti Vjačeslav
Veremij, koji je ubijen iz vatrenog oružja. Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je 241 osoba je zatražila pomoć u bolnicama, od toga 79 policajaca i pet novinara.

Nakon neuspelih pregovora sa liderima opozicije u noći sa utorka na sredu, Janukovič im je zapretio da će biti izvedeni pred sud zato što su "prešli granicu" nasilnim pokušajima da zauzmu vlasti.

Lideri opozicije su zanemarili princip demokratije po kome se na vlast dolazi izborima, a ne na ulici. Oni su prešli granicu i pozivaju ljude da uzmu oružje", naveo je Janukovič.

"Radi se o flagrantnom kršenju zakona i krivci će biti izvedeni pred lice pravde", istakao je ukrajinski predsednik.

On je optužio lidere opozicije da su pozvali radikalne elemente na Trg nezavisnosti, koji je bilo centar protesta protiv njegove vlasti tri meseča. Rekao je da su ih pozvali na oružanu borbu i pre nego što je počela sednica skupštine na kojoj je trebalo da se usvoje zakonoi koji je trebalo da promene Ukrajinu.

Janukovič je rekao da opozicija treba da se distancira od radikalnih elemenata ili da prizna da ih podržava, u "kom slučaju bi se s njima razgovaralo drugačije". Istovremeno, Janukovič rekao da "nije kasno da se sukob zaustavi".

S druge strane, Vitalij Kličko rekao je da je Janukovič odbio da povuče pojačane policijske snage na Trgu nezavisnosti, pozivajući demonstrante da ostanu na trgu, nazivajući ga" ostrvom slobode."

"Veoma sam nesretan jer nije bilo rasprave i predsednik ne želi da sasluša opoziciju. On je rekao da postoji samo jedan način, a to je da opozicija i demonstranti zaustave proteste. Ali, sada je to vrlo važno napraviti pauzu i ne boriti se više", naveo je Kličko.

Vlasti su zatvorile kijevski metro, objavile da je saobraćaj prema gradu ograničen, te pozvale preduzeća da ne rade u sredu.

(FOTOGALERIJA: Kijev jutro nakon sukoba)

Višemesečne tenzije su splasnule u ponedeljak kada su se demonstranti povukli iz nekoliko vladinih zgrada, koje su ranije zauzeli, u zamenu za stupanje na snagu amnestije protiv učesnika protesta.

Međutim, novo nasilje izbilo je u utorak ujutro kada su pristalice vlasti blokirali nastojanje opozicije da promeni ustav kojim bi se smanjila ovlašćenja šefa države. Demonstrati su optužili provladine provokatore, poznatije kao “tituški” da su izazvali sukobe na ulici, dok vlasti tvrde su odgovorni radikalni opozicioni elementi.

Sedište Janukovičeve partije blizu parlamenta, u koje su demonstranti u sredu na kratko upali, zapaljeno je.

U utorak uveče su demonstranti zauzeli više javnih zgrada u Lavovu na zapadu Ukrajine, nacionalističkom uporištu blizu poljske granice. Zauzeli su sedište policije i specijalnih snaga i uzeli oružje u jednoj vojnoj jedinici.

U ponedeljak je ruski ministar financija Anton Siluanov izjavio da će ove sedmice Moskva od obećanih 15 milijardi dolara pomoći za Ukrajinu uputiti Kijevu prvu tranšu od 2 milijarde dolara.

Rusija je Janukoviču u decembru obećala financijsku pomoć nakon što je Ukrajina odbila potpisati sporazum o pridruživanju i trgovini s EU.

Zbog tromesečne politički krize, ukrajinska valuta hrivna oslabila je od početka godine za 7 odsto.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG