Dostupni linkovi

logo-print

Promovisana knjiga Dragana Štavljanina "Balkanizacija interneta i smrt novinara"


Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, promovisana je knjiga urednika Radija Slobodna Evropa Dragana Štavljanina “Balkanizacija interneta i smrt novinara – ka postinternetu i postnovinarstvu”, čija je tema Internet i novi društveni mediji, njihov munjevit razvoj i uloga novinara, ali i građana u tome.

“Kao što je sve ljudsko u paradoksu, tako je i internet suočen sa paradoskalnošću – s jedne strane, internet je moćno sredstvo oslobađanja i povezivanja ljudi, a sa druge podlaže zloupotrebama i manipulacijama”, rečeno je, između ostalog na promociji knjige “Balkanizacija interneta i smrt novinara – ka postinternetu i postnovinarstvu” Dragana Štavljanina, dugogodišnjeg urednika Radija Slobodna Evropa.

Internet kao novi medij koji se sve brže razvija i mesto i uloga novinara, tradicionalnih medija i građana – koji sada više nisu samo oni koji poruku primaju, već učestvuju i u njenom oblikovanju i slanju, neke su od tema i pitanja koje autor postavlja.

Štavljanin ističe da je u toj “šumi informacija na internetu” uloga novinara i dalje veoma važna.
Sa promocije knjige, foto:Vesna Anđić

Sa promocije knjige, foto:Vesna Anđić

"Često nedostaje smisao, nedostaje značenje i sada je tu uloga novinara koji bi trebalo da pomognu ljudima da razumeju, ali tu je istovremeno i mogućnost maniplulacije još veća. Ja ću ovde navesti jedan zanimljiv primer persijskog pesnika i sufi teologa Rumija koji je ispričao priču o slepim muškarcima koji su trebali da opišu slona na osnovu dodira i tako je jedan, dodirujući njegovu surlu, slona opisao kao uže. Drugi je pipnuo njegovu nogu i opisao ga kao drvo. Treći je osetio njegovo uvo i opisao ga kao lepezu. Dakle, cilj je bio da se pokaže da neprosvećeni ljudi mogu da izgube osećaj istine kao celine”, rekao je Štavljanin.

Na istom tragu je profesor Čedomir Čupić, čiji je Dragan Štavljanin nekada bio student. On je ocenio da je, u doba novih medija, novinar potreban kao “navigator”.

“Informacija ljude orijentiše u okeanu informacija, kako to sjajno od jednog autora preuzima Dragan Štavljanin, i publici je preko potrebna, u tom moru informacija navigacija. Novinari bi u savremenim okolnostima, I to je jedan dobar uvid Dragana Štavljanina, da budu navigatori, da se ne bi došlo do sudara, da ne bi potonuli”, ocenio je Čupić

Sociolog Ratko Božović navodi da Dragan Štavljanin u knjizi ukazuje i da se “totalna komunikacija” koju novo medijsko doba nudi, lako pretvori u “totalnu manipulaciju”.

“To je jako dobro dokazao i pokazao. Mislim da je to tačno, da je to globalna priča koja je došla do nas. Ali, ono što mi se čini zanimljivo to je zapravo kako sami ljudi kojima je upućena informacija postaju oni koji su producenti ili kreatori te istine”, rekao je Božović.

Za studente i novinare

Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka, primećuje da je knjiga, čiji je naslov ocenio provokativnim, podjednako korisna i za one koji se teorijski bave medijima i studentima žurnalistike i novinarima koji aktivno rade.
Rade Veljanovski na promociji knjige, foto: Vesna Anđić

Rade Veljanovski na promociji knjige, foto: Vesna Anđić

“Mnogo toga o internetu je već rečeno, mnogo je knjiga napisano i već je u tim knjigama pohranjeno i ono što se stavlja na jednu i na drugu stranu interneta – njegova loša i njegova dobra strana, ali se meni čini da kao u retko kojoj novijoj knjizi autor ovde uspeva da prikupi sve moguće odgovore koji su do sada dati na temu paradigme interneta, ali i da otvori nova pitanja i ova knjiga jeste na neki način skup svih aktuelnih pitanja koja se odnose na ove oblike komuniciranja” , ukazao je Veljanovski.

Autor Dragan Štavljanin, objašnjava da naslov govori da je internet, za razliku od ‘90-ih godina prošlog veka, kada je tek postajao masovan mediji i kao takav bio smatran “carstvom slobode bez ikakvih ograničenja”, sada, paradokslano, kada je u svom punom razvoju, postao nešto na čijem se sputavanju radi.

„Mi smo svedoci mogućnosti, paradoksalno čak i više nego u odnosu na neke tradiocionalne medije kao što je radio, da se filtriraju informacije, odnosno da se blokiraju. Evo, recimo, ja ću navesti primer moje firme u kojoj radim, prema nekim podacima za vreme Hladnog rata Sovjetski savez je potrošio možda istu količinu novca kao i Glas Amerike, i Slobodna Evropa, i BBC za ometanje programa jer radijski talasi, srednji i kratki, rasprostiru se po jednoj čudnoj putanji, oni skokovito idu. Vi morate, da biste blokirali te informacije, da postavite čitavu mrežu predajnika i da opet ne uspete stoprocentno. Danas nažalost Kina, onda Iran pravi neki svoj domaći Google, da ne govorim o Severnoj Koreji, vi sad bukvalno pritiskom na jedno dugme možete da blokirate priliv svih informacija iz sveta“, rekao je Štavljanin.

Kao građa za knjigu “Balkanizacija Interneta i „smrt“ novinara”, poslužila je doktorska teza „Demokratija i mediji u eri globalizacije“, koju je Štavljanin odbranio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2012. godine. Mentor je bio profesor Vukašin Pavlović.

“Knjiga kolege Štavljanina je u stvari priča koja potvrđuje koliko su pitanja medija i slobode medija, i tu ne mislim samo na status medija u društvu, nego i na sve nas građane koji smo korisnici medija, koliko je to pitanje bitno i koliko je u stvari sloboda medija, na neki način uslov ispunjavanja svih drugih sloboda, uključujući i političke i lične”, kaže Pavlović

"Balkanizacija interneta", koju su izdali Radio Slobodna Evropa i Čigoja štampa Beograd, druga je knjiga Dragana Štavljanina. On je 2008. godine u radijskom serijalu “Zamrznuti konflikti” povukao paralelu između situacije na Kosovu i drugih žarišta nestabilnostu u svetu, a nakon izbijanja rata između Rusije i Gruzije oko Južne Osetije i Abhazije, tekst serijala je proširio i naredne godine objavio knjigu "Hladni mir: Kosovo i Kavkaz".
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG