Dostupni linkovi

logo-print

Nakon što je u užem centru grada srušena zgrada nekadašnje Komunalne banke koja je bila pod zaštitom i otklonjen spomenik jermenskoj zajednici, sada su na redu poslednje trščare u Novom Sadu. Dok deo stručne javnosti kaže da je reč o neprocenjivoj arhitektonskoj celini, vlasnici kažu da grad godinama unazad nije vodio računa o tim objektima i to je dovelo do toga da trščare više nisu pod zaštitom.

Pre nekoliko nedelja novosadska javnost je burno reagovala na odluku gradskih institucija prema kojoj dozvoljeno je rušenje zgrade nekadašnje Komunalne banke u centru Novog Sada. Investitor koji je već tu odluku sproveo u delo sada gradi zgradu od trinaest spratova.

Još jedan soliter bi uskoro mogao da se gradi i na mestu poslednjih trščara u Novom Sadu.

Naime, na inicijativu vlasnika tih objekata zaštita sa njih je skinuta i sada oni, pošto su trščare u jako lošem stanju, namerajavu da ih prodaju investitorima. Jedan od vlasnika poslednjih trščara kaže da je višegodišnji nemar grada doveo do ovakve odluke.

"Mi 25 godina se obraćamo svim nadležnima u gradu i niko ništa nije uradio. Samo promena korva naših kuća na svakih deset godina košta 4.000-5.000 evra. Mi taj novac nemamo", istakao je on.

Trščare su stare više od dvesta godina, a 1989. su stavljene pod zaštitu države. Za popravku i održavanje, međutim, nijedna institucija nije izdvojila novca, tvrde vlasnici.

Bivša direktorka Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika grada Donka Stančić kaže da je upitna ekspertska odluka koja je doneta u vezi sa ukidanjem zaštite trščara.

"Taj kompleks od pet takvih kuća je jedinstven u gradu ali i u Vojvodini, da ne govorim o Srbiji jer tamo ih upšte nema, nema takvog tipa kuća. Ko je pogrešio? Ko je skinuo posle toliko decenija zaštitu sa ovakvog kulturnog spomenika? Skinuo je zavod u Novom Sadu, republički zavod i Vlada Republike Srbije. Ekspert, etnolog koji je došao da vidi te kuće rekao je da su one neodržive", kaže ona.

Novinar Dinko Gruhonjić kaže da je deo Novosađana postao nezainteresovan za sudbinu svoga grada.

"Veoma je tužno da je Novi Sad tokom devedesetih godina a i kasnije, a sada se to nastavlja, suštinski je izgubio svoje obličje. Veoma je zanimljivo da ljudi nemanju ništa protiv toga, da ljudi podržavaju ćutke sve što se dešava i posmatraju kako se na primer urušava Petrovaradinska tvrđava ili gradić oko nje", ističe Gruhonjić.

Inače, interesantno je da uprkos haotičnim urbanističkim promenama Novi Sad neodustaje od dobijanja titule Evropske prestonice kulture.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG