Dostupni linkovi

logo-print
Časopis Foruma beogradskih gimnazija objavio je nedavno intervju sa Borom Đorđevićem, pevačem „Riblje čorbe“, koji je ustvrdio da „pederi nisu prirodna stvar“. U tom časopisu kažu da se njihovo glasilo distribuira u celoj Srbiji i da do sada nije bilo reakcija na intervju. To je, nažalost, tačno, kao i činjenica da na upit da se povodom ovog slučaja oglasi, iz Ministarstva prosvete Radiju Slobodna Evropa nije stigao baš nikakav odgovor.

Iako ova homofobna izjava muzičara Đorđevića nikoga posebno ne iznenađuje, ne bi se smelo društveno tolerisati huškanje na mržnju i netoleranciju koju sponzorišu oni kojima je u opisu posla da obrazuju mlade.

Bora Đorđević

Bora Đorđević

To, izgleda, ne shvata predsednik Foruma beogradskih gimnazija, s obzirom da se pita „gde bi trebalo da bude granica naše tolerancije“ kad je u pitanju odnos prema LGBT populaciji.

Ispit iz Poglavlja 23 i 24 o osnovnim ljudskim pravima, pa tako i pravu na seksualnu različitost, morali bi u Srbiji polagati mnogi, počev od samog premijera, koji i ne krije da u njegovom veltanšaungu neheteroseksualnost nije normalna, do profesora koji đake treba da uče toleranciji i uvažavanju različitosti. To za RSE kaže i direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović.

„To je vrlo neprimerena izjava i ona nije smela da se objavi ni u jednom glasilu, a kamoli u listu prosvetnih radnika. Zna se ko je Bora Đorđević i šta sve on može da izjavi, ali nije u redu da se tekst sa takvim kvalifikacijama objavi“, ocenjuje Ognjanović.

Menjati nastavne programe

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ošto osuđuje izražavanje diskriminatorskih stavova koje je muzicar Bora Đorđević izrekao u intervjuu za časopis Foruma beogradskih gimnazija. U njenom saoštenju se ističe i da je nedopustivo da se takve izjave nađu u glasilu jednog udruženja koje okuplja prosvetne radnike, čija je dužnost da promovišu kulturu ljudskih prava, nenasilja i tolerancije i naglašava da ovo treba da bude dodatni povod da ministarstvo prosvete preduzme sve nephodne mere kako bi ovakve pojave bile eliminisane.

Poverenica u ovom kontekstu podseća da nadležno ministarstvo ni posle više od dve godine nije postupilo po preporuci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da se iz nastavnih materijala eliminišu diskriminatorski stavovi i ugrade teme koje kod učenika razvijaju razumevanje i prihvatanje različitosti i tolerancije, kao neophodnog uslova života u demokratskom društvu.

I Tamara Lukšić, zamenica Ombudsmana za prava deteta i rodnu ravnopravnost, u izjavi za Radio Slobodna Evropa podseća da je Zaštitnik građana nekoliko puta ukazivao Ministarstvu prosvete na nužnost eliminisanja diskriminacije i iz udžbenika i iz nastavnih programa, ali da nije naišao na razumevanje.

“Mislim da je sramotno na taj način govoriti o temi različitosti. Zaštitnik građana je više puta pokušavao da nadležnom ministarstvu stavi do znanja da je potrebno učiniti nešto da se diskriminacija eliminiše iz naših škola. Recimo, poslednja naša inicijativa bila je da se u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da se u osnove diskriminacije izričito uvede i oblast različite seksualne orijentacije, upravo zbog toga što su različita istraživanja među srednjoškolskom omladinom pokazala koliki je stepen netolerancije, čak i mržnje, mladih prema onim njihovim vršnjacima koji su pripadnici lezbejske, gej ili transrodne grupe. Međutim, od strane Ministarstva nije prihvaćen taj naš predlog. Neophodno je menjati nastavne programe, koji su, onda, osnova za menjanje udžbenika, pošto se u udžbenicima mogu naći veoma netačni i diskriminatorski podaci koji se tiču LGBT osoba ili se ta tema jednostavno prećutkuje, što takođe nije dobro. Dakle, potrebno je decu uvoditi u realni svet onim činjenicama kojima danas nauka raspolaže, a naučnim dokazima je već pre više od dvadeset godina istopolna orijentacija skinuta sa liste bolesti”, naglašava Tamara Lukšić.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG