Dostupni linkovi

logo-print

Proevropski protesti na ulicama Kijeva, Timošenko štrajkuje glađu


Ni poslednja 24 sata u Kijevu nisu protekla mirno. Demonstranti i policijske snage su se još jednom sukobile. Upotrebljene su pirotehnika i suzavac. Ukrajinsku dramu upotpunilo je i obraćanje naciji predsednika Viktora Janukoviča u kom je naveo da nije bilo drugog izbora od odustajanja od potpisivanja sporazuma sa Evropskom unijom. Na sve to iz zatvora, gde služi sedmogodišnju kaznu, bivša premijerka i opoziciona liderka Julija Timošenko stupila je u štrajk glađu.

Kordoni potiskuju masu koja nadire kijevskim glavnim trgom, koji nosi ime Evropski trg. Demonstranti nose zastave Evropske unije i Ukrajine, policajcima u unifmrmama, sa šlemova na glavama naziru se lica ispod providnih zaštitnika. Povremeno odjekuju detonacije, a izveštači u opštoj konfuziji, javljaju da je teško proceniti da li demonstranti upotrebljavaju pirotehnička sredstva, ili policija ispaljuje suzavac. Metež je uvećala i anonimna dojava da se na Trgu nalazi minibus pun eksploziva zbog čega su se na licu mesta pojavile i antidiverzantske jedinece, ali od mase nisu mogle da priđu vozlu. Šesti je dan nemira u glavnom gradu Ukrajine.

Demonstrantkinja Ljudmila Naumova poručuje:
„Aktuelna Vlada je veliki deo svog kredibiliteta usmerila upravo ka razvoju odnosa sa Briselom, te u tom pravcu učinila nekoliko značajnih koraka. Zbog toga je jako teško poverovati da bi se sada mogao dogoditi veliki obrt, te usmeravanje ka Rusiji“, ocenila je u razgovoru za RSE analitičarka nevladinog Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

Ona se osvrnula na natpise u Beogradskoj štampi po kojima su poslednje izjave premijera Srbije Ivice Dačića da Zapad „približava Srbiju Rusiji“, pokazatelj mogućeg „proruskog zaokreta“. Dačić je naime za AP izjavio:

„Oni (na Zapadu) koji kritikuju Srbiju zbog bliskosti i partnerstva sa Rusijom treba da se zapitaju zašto nisu ponudili takve odnose Srbiji. Ja Zapadu uporno govorim da je Srbiji potreban strateški partner i na Zapadu... Ali oni uopšte nisu zainteresovani“, izjavio je Dačić u intervjuu za AP.

“Mislim da je u pitanju trenutna nervoza upravo u vezi sa zakazivanjem međuvladine Srbije i Evropske unije. Naime, drugi krug izbora na Kosovu će se dogoditi u nedelju, 1. decembra, posle toga će zaista na dnevni red datuma međuvladine konferencije. Nepotrebno je na visok nivo podignuto pitanje da li će datum biti određen u decembru ili januaru. To nije od suštinskog značaja, već da se napravi iskorak Srbije ka daljim integracijama. U tom kontekstu se čini da postoji potreba da se Zapad još jednom opomene šta je Srbija učinila kako bi, na putu ka evropskim integracijama, napravila adekvatne korake u vezi sa normalizacijom odnosa sa Prištinom. Odnosno da se iznese uverenje da je nephodno da Evropska unija na te iskorake adekvatno odgovori. Te da do međuvladine konferencije u međuvremenu i dođe”.

“Mi smo za našu budućnost. Nismo zadovoljni životom kakav imamo sada. Ne vidimo da će biti bilo kakvog napretka. Zato smo u potpunosti za evropske integracije”.

Protivnici režima uveravaju da je masovnost skupa siguran način za promene. Stanislav Gumenjkin kaže: "Što se više ljudi ovde skupi, imamo veće šanse za pobedu, zato što se vlast plaši ljudi.”

​Podsetimo, revolt je izazvao potez Vlade koja je odustala od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom što je bilo zakazano za kraj novembra u Viljnusu. U obraćanju naciji šef države Viktor Janukovič poručio je kako je bilo teško doneti takvu odluku, ali da je zbog ekonomskih razloga bila neizbežna:

“Danas želim da podvučem, nema alternative izgradnji društva po evropskim standarima u Ukrajini. Moja politika na tom putu uvek je bila i ostaće dosledna. Reforme koje sprovodimo dokazaće da smo na evropskom putu”.

Prenoseći Janukovičeve reči agencije pojašnjavaju da je Ukrajina popustila pod ruskom pretnjom ekonomskim sankcijama i obustavom isporuke gasa ukoliko Kijev potpiše sporazum. Predsednik se oslanja na metafore, te govori da kao otac, ne može dozvoliti da njegova porodica ostane bez hleba. Janukovič još najavljuje početak dijaloga o ekonomskoj saradnji Ukrajine sa Rusijom.

“Morao sam da pribegnem ovoj komplikovanoj odluci. Ponekad moram da preuzmem rizik nerazumevanja i zbog toga pozivam narod da me pažljivo sluša – nikada ne bih preduzeo niti jedan korak koji bi povredio Ukrajinu i njen narod. Volja naroda Ukrajine je bila, biće i ostaće ono što određuje svaku moju odluku”, nadahnuto je zaključio Janukovič, a ostalo je prepustio premijeru Mikolu Azarovu, koji je najavio da će uslediti obnavljanje trgovinskih odnosa sa Rusijom, što se uklapa u nastojanja Moskve da kroz carinsku uniju sa bivšim sovjetskim republikama istisne EU iz svoje interesne sfere.


Takvom političkom strategijom se objašnjava i pritisak na Kijev, od koga je na početku aktuelne drame traženo i da kao uslov za sporazum sa Briselom iz zatvora oslobodi Juliju Timošenko, kojoj su istekle tek dve od sedam godina zatvora, a zarad lečenja. U znak solidarnosti sa demonstrantima, ona sada objavljuje štrajk glađu. Posetila ju je ćerka Evgenija, koja je potom CNN-u ispričala:

“Posetila sam je, zapravo sam otišla do zatvorske bolnice jer nam nije dopušteno da uđemo. Tamo smo od nje dobili poruku, preko ljudi koji tamo rade, da je zaključana. Da joj nije dopušteno da izlazi napolje. Da su prozori zatvoreni. Ali ona je veoma srećna što je toliko ljudi izašlo na demonstracije. U znak podrške njima proglasila je štrajk glađu”.

Usledilo je i obaveštenje koje je javnosti preneo advokat Timošenko, Seri Vlasenko:

“Štrajk glađu će trajati sve do trenutka kada će Janukovič potpisati sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom u Vilnusu.”

U Briselu posmatraju zbivanja u Ukrajini uz komentare o “snažnom neslaganju sa ruskim stavom”, koje su izneli predsednici Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i Evropskog saveta Herman van Rompej. Kritike Rusiji su uputile Švedska i Poljska dok je za sada najdirektnija bila nemačka kancelarka Angela Merkel.

“Zemlje same odlučuju. Pravo veta trećih ne može da postoji”, rekla je u Bundestagu.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG