Dostupni linkovi

logo-print

Prodaja Telekoma: „Zlatna koka“ za sitniš ili zalog za budućnost


Logo kompanije, ilustrativna fotografija

Logo kompanije, ilustrativna fotografija

Da li bi Srbija trebalo da proda Telekom? To je pitanje kojim se javnost bavi uoči privatizacije jedne od najprofitabilnijih kompanija u državi. U ponedeljak bi, prema ranijim najavama privatizacionog savetnika za prodaju Telekoma - Lazard, trebalo da bude doneta odluka o užem izboru od osam pristiglih ponuda za privatizaciju te kompanije koje su ispunile uslove. Dok vlast objašnjava da bi uz fer uslove to bio dobar posao, pojedini stručnjaci tvrde da bi predaja ovog državnog resursa stranim ulagačima bila ravna ekonomskoj katastrofi.

Telekom Srbija već krajem godine mogao bi da bude u rukama inostranih kompanija jer je planirano da se u novembru otvore obavezujuće ponude za privatizaciju ovog akcionarskog društva u kom država ima najveći deo vlasništva.

„Prodavati 'zlatnu koku', koja košta više od deset milijardi evra, za sitniš je u suštini veleizdaja interesa ove zemlje“, kaže za RSE Jasmina Vujić, profesorka na Kalifornijskom državnom univerzitetu Berkli.

Telekomunikacijski gigant u regionalnim okvirima, jer između ostalog u vlasništvu ima 65 odsto Telekoma Republike Srpske i 80 odsto Mtela Crne Gore, ponuđen je 2010. po ceni od 1,4 milijarde evra za 51 odsto kapitala ali je ta prodaja propala jer je Telekom Austrija bio spreman da plati samo 1,1 milijardu. Danas je osam kompanija, među kojima je nekoliko iz SAD, iskazalo nameru da ga kupi.

Milan Kovačević

Milan Kovačević

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, rekao je za RSE da je neophodno prodati Telekom.

“Iako pozitivno posluje, on opada. I bolje je da ga proda onaj ko ne uspeva da upravlja njim na pravi način. Jer ako mu ne bude popravljan položaj na tržištu njegova vrednost u budućnosti će opadati.”

Koliki deo Telekoma će biti prodat je nepoznanica jer će privatizacioni savetnik Lazard to tek predložiti nakon stručne procene, ali se zna da bi novac bio potrošen na vraćanje dugova (700 do 800 miliona evra) i ulaganje u infrastrukturu (500 do 600 miliona).

Ovaj model, tvrdi Jasmina Vujić, je poguban.

“Nema nijednog jedinog razloga da se Telekom prodaje. Jedini razlog je obećanje koje je dato Briselu. Vlast će to da potroši za godinu dana. Jedan deo će otići za rupu u budžetu, a drugi verovatno ne za otplate kredita već za otplate kamata na kredite. Posle toga mi više nećemo imati Telekom.”

Sa druge strane, ekonomista Milan Kovačević smatra da bi se razumnim investicijama od prodaje Telekoma podigao privredni rast, ali sumnja da će biti prilike za to.

Mislim da se Telekom neće prodati. Jer sada čujemo da će biti selektovani ovi koji su se javili. Da neće svi imati pravo da vide dokumentaciju, da neće moći svi da učestvuju. Najviše su se javili investicioni fondovi, što je normalno, jer oni nameravaju da ga poprave pa da ga prodaju. A kod nas se još priča o tome kako bi voleli da ga kupi neka velika, poznata kompanija.”

Telekom Srbija, osnovan 1997. u restrukturiranju PTT-a, danas ima godišnji profit od 150 miliona evra, nekoliko firmi za telekomunikacije, banku i televiziju Arena sport. Pre tri godine Telekom je za 380 miliona evra otkupio 20 odsto akcija koje je grčka kompanija OTE imala u tom srpskom preduzeću.

Jasmina Vujić kaže da je pri kraju otplata te transakcije, što Telekomu pojačava potencijal da ostane u vlasništvu Srbije.

“Kada sledeće godine otplati taj kredit profit će mu duplo skočiti. Sa 150 miliona evra na 300 do 400 miliona. Što znači da bi ovaj iznos za koji se prodaje, oko 1,5 milijardi evra, sam Telekom mogao da zaradi za tri godine.”

Istraživanje: Većina građana protiv prodaje

Država ima 58,1 odsto vlasništva u Telekomu Srbija, plus 20 odsto otkupljenih od OTE-a, zaposleni Telekoma i penzioneri te firme imaju 6,9 odsto, dok 15 odsto imaju građani.

Prema ranijim procenama rukovodstva preduzeća, ceo Telekom mogao bi da se dobije za oko dve milijarde evra, a da bi cena mogla da bude i veća ako bi bilo više zainteresovanih. Prosta računica govori da bi mogao da košta i skoro tri milijarde evra, ako je već 51 odsto te telekomunikacijske nuđeno za 1,4 milijarde.

Milan Kovačević smatra da samo tržište može da kaže cenu Telekoma Srbije.

“Najbolje bi znali koliko vredi da su dozvolili da se akcijama Telekoma trguje na beri. Ako u prodajni aranžman bude uključen i socijalni program, manje će vredeti. Naravno, zavisi i koliko akcija će biti prodato… Stalni problem naše izvršne vlasti je što je netransparentna. Nikada jasno nije rečena ideja, šta se radi, šta mi to hoćemo.”

Država je poručila da Telekom neće prodati po svaku cenu, i u toj priči još figurira opcija da se neće ići ispod 1,4 milijarde za 51 odsto, mada je bilo i ponuda za manjinski paket akcija od 49 odsto.

Istraživanja pokazuju da je u Srbiji više od 65 odsto građana protiv prodaje Telekoma.

To ne čudi, kaže Jasmina Vujić, s obzirom na iskustva.

“Sav profit Telekoma biće izvučen iz Srbije. To se dešavalo sa stranim bankama i ulagačima. Investicija u razvoj sigurno neće biti. Prodajom Telekoma država jede svoju najprofitabilniju branšu, telekomunikacije. Inovacije će stati, elektrofakulteti će izgubiti svoje studente. Nećemo ih spremati da rade ovde, već da listom odlaze iz zemlje. Znači da postajemo kolonija.”

Neke opozicione političke partije tvde da je Telekom vredan najmanje četiri milijarde evra, dok pojedine grupe, kao sindikati i Akademija inženjerskih nauka koji su se udružili u kampanji protiv prodaje ove profitabilne kompanije, smatraju da njegova cena dostiže vrtoglavih 10 milijardi.

Za četiri meseca znaće se sudbina Telekoma, “zlatne koke” i strateškog resursa zemlje.

Do tada, zaključuje Milan Kovačević, valjalo bi malo više discipline.

“Trebalo je imenovati prodavca i ostaviti ga da se trudi da prodaju izvede na najefikasniji način. A ovde se vrlo često događa kao da neko za nekoga navija. To ostavlja vrlo loš utisak da možda iza toga stoje neki još ružniji porivi.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG