Dostupni linkovi

logo-print

Da li će Nemačka dati "zeleno svetlo" Srbiji


Zastave Srbije i EU - ilustracija

Zastave Srbije i EU - ilustracija

Da li će stav nemačke kancelarke Angele Merkel o davanju “zelenog svetla” Srbiji za status kandidata, ostati NEIN, postati JEIN (i da i ne) ili se, pak, preokrenuti u JA, još uvek je pitanje od milion dolara, iako će već za 24 sata, a verovatno i pre, sve biti poznato.

Nemačka, kao što je poznato, ima najnepopustiljiviji stav. Kancelarka Angela Merkel je izjavila da joj je žao, ali da Srbija nije zaslužila kandidatski status.

Nema mesta čuđenju zbog takvog stava ako se zna da su na barikadama na severu Kosova nedavno ranjeni i njeni vojnici.

Videvši da je đavo odneo šalu, predsednik Srbije Boris Tadić konačno je napravio zaokret u stavu prema barikadama, ali – utisak je mnogih da je to izveo u prepoznatljivoj miloševićevskoj dramaturgiji i prekasno. Time je svojoj zemlji u Angela Merkel i Boris Tadić tokom posete nemačke kancelarke Srbiji, avgust 2011.

Angela Merkel i Boris Tadić tokom posete nemačke kancelarke Srbiji, avgust 2011.

pogledu uslova za kandidaturu veoma odmogao jer za njeno dobijanje do nasilja na barikadama nije bilo predviđeno da se ispuni uslov postizanja dogovora o regionalnom predstavljanju Prištine. Taj kriterijum bio je planiran tek za dobijanje datuma pristupnih pregovora.

Peter Stano, portparol Štefana Fuelea, evropskog komesara za proširenje, kaže za Radio Slobodna Evropa da nije uputno nagađati šta će se u petak dogoditi jer to zavisi od svake pojedinačne članice Evropske unije.

„Nećemo spekulisati o rezultatima samita, zato što je na svim pojedinačnim članicama Evropske unije da donesu odluku u skladu sa svojim stavovima. Evropska komisija je svoj stav o kandidaturi za Srbiju veoma jasno saopštila još u oktobru mesecu u okviru mišljenja o napretku zemalja-aspiranata za članstvo u Evropskoj uniji i tom prilikom smo, kao što je poznato, preporučili dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za Evropsku uniju, pod uslovom da Beograd obnovi dijalog sa Kosovom. Od oktobra meseca Srbija je odradila deo posla, a u ponedeljak na zasedanju ministara spoljnih poslova zemalja-članica Evropske unije, kada su ministri diskutovali o preporuci Evropske komisije koja se tiče Srbije, komesar za proširenje Štefan File je saopštio da je zadovoljan konstruktivnošću diskusije o toj temi i da je Komisija još jednom preporučila dodeljivanje kandidature Srbiji, pod pretpostavkom da se ispuni ključni prioritet obnavljanja i nastavljanja dijaloga sa Kosovom“, podseća Stano.

U međuvremenu je Vlada u Beogradu konstatovala da je Srbija ispunila sve uslove za sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, usvojila dva dokumenta neophodna za sprovođenje dogovora postignutih u dijalogu Beograda i Prištine i pozvala sve građane da ne pribegavaju novom postavljanju barikada na severu Kosova.

A potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Dačić izjavio je da dodeljivanje ili nedodeljivanje kandidatskog statusa Srbiji predstavlja ispit i za Brisel.

“Ja se nadam da i Evropske unija shvata koliko su značajne posledice ovakve odluke – i pozitivne i negativne. Ovo nije samo ispit zrelosti za Srbiju... Mislim da je ovo i ispit zrelosti i nepristrasnog uravnoteženog pristupa Evropske unije prema svim zemljama i narodima Evrope”, rekao je Dačić.

Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i najbliži saradnik Borisa Tadića, upozorio je da bez napredovanja ka EU postoji rizik da konzervativne stranke iskoriste nezadovoljsto građana kao oruđe i ponovo postanu bitan činilac u Srbiji.

"Pitanje stabilnosti Srbije je i pitanje EU", rekao je Petrović i dodao da je status kandidata za Srbiju bitan za stabilnost u regionu.

Nije nezamislivo ni "da"

Kakve stavove su zauzele članice Evropske unije i da li je na vidiku konsenzus još je nepoznanica.

Prema nekim medijskim izvorima, ima signala da je Holandija ublažila svoj stav i da je spremna da Srbiji uruči kandidatski status, ali da se neće protiviti odluci Nemačke ukoliko bude bila negativna.

Austrijski vicepremijer i šef diplomatije Michael Spindelegger kaže da će njegova zemlja ostalim članicama EU predložiti da se Srbiji dodeli kandidatura s probnim periodom, a da zatim, u martu sledeće godine, Evropski savet konačno potvrdi ovu odluku, pod uslovom, razume se, da postoji kontinuirani napredak na severu Kosova. Ovaj probni period, obrazlaže Spindelegger, dao bi Srbiji šansu da dokaže da je posvećena dijalogu i primeni sporazuma postignutih s Kosovom.

Teško je sa sigurnošću prognozirati kakav će biti konačan stav nemačke kancelarke
Angele Merkel, ali poslednjim pozitivnim potezima Beograda prema Kosovu moguće je da će se odškrinuti vrata da ona odustane od protivljenja da se Srbiji dodeli status kandidata, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Johanna Deimel, nemačka ekspertkinja za Balkan i predsednica nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu.

„Mislim da je Beograd učinio konstruktivne korake poslednjih dana, da sporazum o uklanjanju barikada predstavlja vrlo važan zamah, kao i sporazum sa Prištinom o integrisanom upravljanju granicama. Time se mnogo toga pokrenulo i ja zbog toga zaista vidim izvesnu mogućnost da se nemački stav promeni. Mnogo toga će, naravno, zavisiti i od atmosfere na evropskom samitu. Znamo da ministri spoljnih poslova nisu došli do konačnog zaključka, odnosno, da su odluku o tome odložili za sastanak Evropskog saveta. Pozicija nemačke vlade je vrlo nedvosmislena, ali postoje, s druge strane, i stavovi nekih ovdašnjih političkih aktera koji se zalažu da Srbija dobije kandidatski status. Tako je potpredsednik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije (SDP) Gernot Erler u opširnom autorskom tekstu u dnevniku Frankfurter Rundschau izrazio uverenje da Srbija treba da dobije status kandidata. A i predsednik Boris Tadić je u Frankfurter Allgemeine Zeitungu obrazlagao zašto Srbiji treba dodeliti kandidatski status“, navodi Deimel.

U pomenutom tekstu Tadić je upozorio je da odlaganjem i dodatnim uslovljavanjima u procesu integracije u EU, raste opasnost od nove nestabilnosti i nacionalizma. Pretnja jačanja nacionalističkih snaga u Srbiji, svakako je realna, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa politički analitičar i bivši ambasador Srbije u Berlinu Ognjen Pribićević.

“Zaustavljanje Srbije na putu ka Evropskoj uniji, bez obzira da li je to tri meseca, šest ili devet meseci, znači gubitak momentuma koji je vrlo bitan, a uz to se time otvara prostor za jačanje desnih snaga u Srbiji koje su i dalje vrlo snažne. Takve opcije, bez obzira što se može činiti da nisu značajne, realno postoje i, ukoliko bi Srbija bila usporena, one bi svakako dobile na snazi”,
uveren je Pribićević.

A naša nemačka sagovornica, iako ne može da proceni da na koju stranu naginje odluka evropskog samita, uz znatne rezerve zaključuje da nije nezamislivo čak ni nemačko JA Srbiji.

„Videćemo šta će se u petak dogoditi, ali ja bih rekla da su se vrata odškrinula i da nije nezamislivo da Beograd dobije status kandidata. Dobijanje kandidatskog statusa ne znači, međutim, i početak pristupnih pregovora. Moja pozicija je da Srbiji treba dodeliti ne probni nego bezuslovni kandidatski status, ali da početak pristupnih pregovora treba usloviti“, kaže Johanna Deimel.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG