Dostupni linkovi

logo-print

Privrednici BiH i Kosova traže ukidanje viza


Fabrika tekstila u Dragašu, Kosovo, ilustracija

Fabrika tekstila u Dragašu, Kosovo, ilustracija

I Kosovo i Bosna i Hercegovina učinili su veliku grešku kada su uspostavili vizni režim jedni drugima, kažu kosovski privrednici. Takva odluka, smatraju, osim što je uticala na kretanje ljudi, nanela je posledice i po ekonomije dve države.

Za rešavanje ovog problema potrebna je dobra volja koju privrednici uvek imaju, navodi Agim Šahini, predsednik Kosovske alijanse za biznis, a povodom konferencije u Sarajevu koja je u četvrtak okupila predstavnike najvećih kompanija Kosova i Bosne i Hercegovine.

Sa konferencije će se uputiti zahtev dveju vladama za ukidanje viznog režima koji nanosi ogromnu štetu ekonomijama BiH i Kosova.

Šahini navodi da je za žaljenje to što u vreme širenja Evrope i uklanjanja granica države Balkana još uvek uvode vize jedni drugima.

„Za Kosovsku alijansu za biznis velika je šteta što političari sa Kosova i iz Bosne ne gledaju svoj narod i ne gledaju svoju privredu kao novu mogućnost razvoja, nego gledaju drugačije i prave razne prepreke jedni drugima. Velika je šteta što naši privrednici ne mogu da idu za Bosnu i obrnuto. Mi recimo imamo dosta prozivoda iz agrobiznisa, a i Bosna ima proizvoda iz agrobiznisa i teške industrije. Mi imamo termocentralu, a termocentrala isto ima i u Bosni. Nama treba razmena iskustava, trebaju nova tržišta u Bosni i na Kosovu. Tako da, robe ima. Prošle godine smo imali nekoliko desetina miliona eura uvoza iz Bosne, ali to svakim danom opada otkad postoji vizni režim“, kaže Šahini.

Vlada Kosova je Bosni i Hercegovini uvela vizni režim januara 2014. kao recipročnu meru pošto BiH nije uradila ništa po pitanju ukidanja viza građanima Kosova.

Građani Kosova da bi putovali u BiH moraju da apliciraju za vize u Skoplju, a uslovi za njihovo dobijanje su rigorozni. Građani BiH to čine u Tirani.

Ibrahim Redžepi, rukovodilac Centra za strateška i socijalna istraživanja, navodi da je ovo pitanje pre svega politički problem, te i da Bosna i Hercegovina još od proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. nije pokazivala znake saradnje sa Kosovom što je imalo uticaja i na ekonomskom planu.

„Na primer, bilo je poteškoća oko transporta zato što vozilima sa kosovskim tablicama nije bilo dozvoljeno da uđu u BiH. Onda, sa kosovske strane bilo je nekih vancarinskih dažbina koje su onemogućile robni promet između Bosne i Kosova. To je jedan status kvo koji je štetan za obe države“, kazao je on.

Političari u BiH i na Kosovu moraju da počnu da gledaju na ovaj problem kroz prizmu privrednog razvoja, poručuje Šahini.

„Mi sada pregovaramo sa Srbijom o tome kako naći rešenje za slobodno kretanje građana, za razmenu robe, biznisa, a sa Bosnom takvi razgovori još uvek ne postoje. Kosovo i Bosna odmah treba da formiraju komitete za pregovore da se taj režim ukine i da se uspostavi sloboda kretanja ljudi i robe, koje potencijalno ima dosta. Za to treba dobra volja, a dobru volju uvek imaju privrednici. Tako da u ovom pravcu i privrednici mogu da igraju dobru ulogu. Mi kao Alijansa svakodnevno imamo kontakt sa privrednicima sa Kosova i iz Bosne i oni su spremni da pomognu ovaj proces koji za nas nije težak, jer mi na ovo ne gledamo kao na politički proces, već kao proces ekonomskog razvoja“, poručuje Šahini.

Ibrahim Redžepi smatra da je sastanak u Sarajevu vid pritiska kod dveju vlada da se nešto učini na tom planu, makar da se krene sa nekim razgovorima kako to pitanje rešiti.

„Kada su počeli razgovori sa Srbijom, videlo se da je rešenje moguće. Ovaj skup u Sarajevu ima značaj zato što će se ljudi iz privrednih asocijacija međusobno upoznati i tako otvoriti mogućnosti saradnje“, navodi Redžepi.

Na osnovu izveštaja Kosovske agencije za statistiku o spoljnoj trgovini, vrednost izvoza Kosova u BiH u julu 2014. iznosila je 311.000 eura (0,9% od ukupnog izvoza), a godinu kasnije 234.000.

Uvoz iz BiH na Kosovo u julu 2014. bio je u vrednosti 6,8 miliona ili 2,9 % od ukupnog uvoza, a godinu dana kasnije uvoz je opao na 5,9 miliona.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG