Dostupni linkovi

logo-print
Privatizacija društvenih preduzeća na Kosovu počela je 2002. godine. Danas, deset godina kasnije, mnogi upozoravaju da su Kosovari bili samo posmatrači, dok je međunarodna zajednica bila ta koja je držala stvari u svojim rukama.

Kosovski stručnjaci ističu da je sam model privatizacije bio takav da nije mogao doneti potrebne rezultate.

Stručnjak za ekonomska pitanja, Lekë Musa, izjavio je da ukoliko se uzmu u obzir rezultati privatizacije tokom ovih godina, može se reći da je ovaj proces bio neuspešan, pošto je, kako kaže, nedostajao interes investitora:

„Mislim da smo mi ohladili potencijalne investitore jer, umesto da im damo mogućnost da investiraju u renoviranje društvenih preduzeća, mi smo dali prednost visokim cenama, a to je imalo negativan uticaj. Drugi specifičan problem je uslovljavanje, što je usko povezano sa privatizacijom, a tiče se zamrzavanja fondova iz procesa privatizacije. To je imalo ugovorni uticaj na ekonomiju, pošto su se sredstva generisana privatizacijom zamrzla, dok su biznisi sa druge strane morali da uđu u kredit u različitim bankama“, kaže Lekë Musa.

Inače, proces privatizacije je do aprila 2008. godine nadgledala Kosovska agencija poverenja, dok nakon stupanja na snagu Ustava Kosova, ovaj proces je prešao u nadležnost Agencije za privatizaciju.

Portparol ove agencije, Ylli Kaloshi, pak smatra da je proces privatizacije bio uspešan. On ističe da je od početka procesa 2002., do sada, privatizovano više od polovine društvenih preduzeća.

„Od ovih privatizovanih preduzeća stvorena su 640 nova preduzeća. Agencija je zaključila 636 ugovora prodaje, od kojih je 611 pod metodom spin-off. Što se likvidacije tiče, do sada je potpisano 200 ugovora. U fondu je prikupljeno oko 590 miliona eura“, navodi Ylli Kaloshi.

Jedno od postignuća Agencije za privatizaciju je 20-postotna podela radnicima, a do sada je podeljeno oko 50 miliona eura.

„Na ovaj način smo umekšali reakcije i nezadovoljstva radnika. Sada više nema protesta radnika, kao što je bilo ranije“, tvrdi Ylli Kaloshi.

Inače, proces privatizacije je usporen i u zonama gde živi srpsko stanovništvo, tako da je to uticalo i na ekonomski razvoj tih mesta. Jedan od primera neprivatizacije je turistički kompleks Brezovica, koji se nalazi u opštini Štrpce.

Vršilac dužnosti direktora Američke privredne komore na Kosovu, Arian Zeka, smatra da je neshvatljivo što proces privatizacije nije otpočeo u zonama gde živi Srbi.

„Nakon proglašenja nezavisnosti i formiranja novih opština koje funkcionišu pod kosovskim zakonima, bez sumnje je potrebno da se ide napred sa ovim procesom, a u prvom redu to se treba dogoditi sa Brezovicom”, kaže Zeka.

Privatizacija Brezovice je trebala da se dogodi 2006. godine, ali je to odloženo pošto, kako su rekli, ovaj kompleks se nalazi u regionu gde živi srpsko većinsko stanovništvo. Danas, privatizacija ovog kompleksa je još uvek u početnoj fazi.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG