Dostupni linkovi

logo-print

Privatizacija banja: Umesto lečilišta, nega za bogate turiste


Atomska banja, ilustrativna fotografija

Atomska banja, ilustrativna fotografija

Među 502 preduzeća u Srbiji, koja moraju biti privatizovana, pored 156 firmi u restrukturiranju, nalazi se 14 banja i specijalnih lečilišta. Popisana su ona koja su poslovala s gubicima, ali ima i izuzetaka poput Ribarske banje ili Specijalne bolnice Čigota na Zlatiboru koje su ostvarile profit.

Dok nadležni smatraju da će bez prodaje i ulaganja banje gubiti na vrednosti, u drugom planu je pitanje kome će pripasti banjska prirodna bogatstva.

Do kraja 2015. Srbija, saglasno sa novousvojenim Zakonom o privatizaciji, namerava da reši sudbinu preduzeća u državnoj svojini. Time računa da će rešiti i problem nekadašnjih giganata, danas kompanija koje decenijama posluju sa ogromnim gubicima poput IMR-a, Jumka, BIP-a i PKB-a.

Na spisku su se, međutim, osim njih našle banje i lečilišta od kojih većina posluje nelikvidno, ali ima i onih koje beleže profit.

Brojni primeri u okruženju poput Češke i Poljske pokazuju da je privatizacijom banja njihove prihode moguće povećati i do 40 puta, čime se šire i mogućnosti za ulaganja i povećanje smeštajnih kapaciteta.

Međutim, sudbina mnogih privatizovanih preduzeća u Srbiji koja su dovedena na ivicu propasti, što je njihove radnike doteralo na rub egzistencije, izazvala je zabrinutost čelnika Ribarske banje kod Kruševca.

Njen direktor Dušan Šokorac zamera što se Ribarska banja našla u istom košu sa davno propalim preduzećima i upozorava koliko bi pogubno bilo da to lečilište doživi sudbinu loše privatizovanih preduzeća od pre desetak godina.

“Svake godine se ozbiljna samoprihodovana sredstva investiraju, banja se razvija, radnici redovno primaju plate, sve obaveze prema državi redovno izmirujemo tako da smatram da u ovom momentu mi nikako nismo pod prioritetom kada se govori o privatizaciji ili prodaji. “Pre svega treba napraviti ozbiljnu strategiju razvoja zdravstvenog turizma, potom treba rešiti imovinsko pravne odnose koji nisu rešeni izemđu države i Penzijsko invalidskog fonda. Taj fond potražuje deo banjskih kapaciteta, između ostalog i naše banje.”, kaže Šokorac.

Još jedan pozitivan primer je nadaleko poznato lečilište Čigota na Zlatiboru koje tokom godine medicinske usluge pruža velikom broju pacijenata. Direktor Čigote Aleksandar Simić upozorava da bi posledica privatizacije mogla biti poplava spa i velnes centara, kao što je to – kako kaže bio slučaj u Sloveniji. Tako bi, umesto za oporavak građana sa plićim džepom, njihova namera mogla postati isključivo negovanje bogatih turista, smatra Simić.

„Treba izanalizirati strukturu svih rehabilitacionih sredstava, izvršiti analizu čime se bave. Kojom dijagnostikom i lečenjem i naravno potrebama države za tim. Jer imamo loš primer Slovenije gde su sve te rehabilitacione centre i specijalne bolnice pretvorili u velnes. Gde su potpuno zanemarili medicinsku delatnost u tim ustanovama. Sada imaju problem sa rehabilitacijom svojih pacijenata. Kod nas dolaze pacijenti koje je uputio Republički fond za zdravstveno osiguranje, pacijenti iz Rusije, Australije na program Čigota. Tako da mislim da Čigota ima budućnost.“, smatra Simić.

Ova specijalna bolnica pacijentima koji su upućeni na lečenje o trošku zdravstvenog osiguranja pruža oporavak i terapiju od nekoliko različitih oboljenja. Oni sa kojima smo razgovarali zadovoljni su tretmanom koji mogu da priušte bez prevelikih troškova. Strahuju da bi im to eventualnom privatizacijom bilo uskraćeno.

Pozitivni primeri privatizacije domaćih lečilišta bila su - Lukovska, Prolom i Atomska banja koja su nakom prodaje uvećale broj kako domaćih i stranih gostiju, tako i prihode, proširivši kapacitete. Vladan Vešković, sekretar Udruženja banja Srbije, ne sporeći da u banje treba ulagati, ipak smatra da postoje bolji modeli od privatizacije.

Vešković upozorava da u taj proces treba ući oprezno zbog posla kojim se banje bave, ali i nedoumice u čijem vlasništvu bi se posle prodaje našli banjski prirodni resursi.

“Investiranje u banje je svakako neophodno, a da li to mora privatizacijom ostaje da se vidi. U svakom slučaju predlažemo da država zadrži 51 odsto u svom vlasništvu, da se nađe strateški partner koji će investirati u smeštaj i prateće sadržaje. Profit posle može da se deli u dogovoru sa državom. Mi se samo bojimo da može da se desi da i prirodni resursi, voda, blato, gas, uz specijalne bolnice odu investitoru”, kaže Vešković.

Zaista šta bi se dogodilo sa izvorom lekovite vode, lekovitim blatom ili drugim prirodnim blagom koje se pokazalo delotvornim u lečenju različitih oboljenja? Da li bi pali u ruke investitora ili bi ostali u vlasništvu države..... Trenutni propisi nalažu, objašnjava za naš program Aleksandra Došlić načelnica odeljenja za zaštićena područja pri Ministarstvu poljoprivrede, da se oni ni na koji način ne mogu otuđiti od države.

„Način u islovi iskorišćavanja, kao i upravljanje tim prirodnim resursima uređuju se posebnim zakonima, kao što je Zakon o zaštiti prirode. Na prirodnom bogatstvu se može steći pravo iskorišćavanja i to opet u skladu sa posebnim zakonima. Naknada za korišćenje prirodnih bogatstava pripada Republici Srbiji. Zakonom o zaštiti prirode propisane su naknade za korišćenje zaštićenih područja i bez obzira ko je vlasnik tog područja, pripadaju Republici Srbiji.“, objašnjava Aleksadnra Došlić iz Ministarstva poljoprivrede.

Prema poslednjim procenama u Srbiji godišnje 110.000 pacijenata koristi usluge banja i rehabilitacionih centara.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

  • 16x9 Image

    Novka Ilić

    U novinarskoj profesiji je već više od dve decenije. Počela rad kao novinar u redakciji Radio Užica i lokalnog lista "Vesti". Dopisnica RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG