Dostupni linkovi

logo-print

Pritvaranje Počuče i Ivanovića zakasnela reakcija


Ilustracija

Ilustracija

Određivanje jednomesečnog pritvora Radomiru Počuči, portparolu Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije, i vođi ultradesničarskog pokreta „Naši“ Ivanu Ivanoviću, zbog ugrožavanja bezbednosti članica nevladine organizacije „ Žene u crnom“, odnosno, rasne i druge diskriminacije, jeste početni korak, ali još nije dokaz da je država napravila radikalan zaokret u odnosu prema ekstremno desničarskim pokretima i njihovim ideologijama.

Podsetimo, protiv Počuče je pokrenuta istraga zbog sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti jer je pozvao na linč pripadnica “Žena u crnom”. Naime, na vest da ta nevladina organizacija obeležava 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu, on je preko svog Fejsbuk naloga pozvao navijače da se obračunaju sa “Ženama u crnom”.

Pripadnik organizacije “Naši” Ivan Ivanović priveden je zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo rasne i druge diskriminacije objavljivanjem teksta na internet prezentaciji Srpskog narodnog pokreta “Naši”, koji je sadržavao spisak 30 “srbomrzaca” i “izdajnika” među javnim ličnostima, saopštilo je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

Staša Zajović, čelnica „Žena u crnom“, za RSE kaže da je ovaj potez države usledio nakon značajnog unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska, da je dobar za početak, ali i sasvim nedovoljan.

„Mi smo veoma ohrabrene reakcijom države i mislimo da je to posledica velikog pritiska koji smo mi, organizacije civilnog društva, izvršile, ali i pritiska međunarodnih institucija. Mislimo da je reakcija države dobra za početak, ali i vrlo nedovoljna. Nas, recimo, veoma zabrinjava to što je snižena kvalifikacija tog krivičnog dela. To nije samo jedno krivično delo, ne radi se samo o ugrožavanju sigurnosti, nego se radi o mnogim drugim krivičnim delima na osnovu zakona protiv diskriminacije i mnogih drugih međunarodnih, ali i domaćih ustavnih i zakonskih odredaba. U tom smislu ja imam bojazan da će to biti samo bacanje prašine u oči. Mi svakako nećemo dozvoliti da ovo bude samo zamagljivanje ili ispunjavanje lažnih standarda, niti ćemo biti u funkciji retoričkih promena i deklaratornih izliva i izjava nego ćemo, zajedno sa širokim savezom pravnica-aktivistkinja i međunarodne javnosti, ići do kraja u tome da se stane u kraj nekažnjivosti počiniocima i zagovornicima nasilja nad braniteljkama i braniocima ljudskih prava u Srbiji“, kaže Staša Zajović.

Imidž evropske opcije

Sociolog i mirovni aktivista Dušan Bogdanović smatra da je ova reakcija države i zakasnela i neadekvatna.

„Zakasnela je već i zbog toga što je taj Počuča, u stvari, jedna tužna, zapravo tragikomična, posledica svega onoga što smo mi preživljavali tokom ovih dvadeset i više godina; dakle, jezik mržnje, čak i dela koja su iz tog jezika proistekla, ustalili su se kao dominantan oblik ponašanja u ovom društvu, tako da je potpuno očekivano da čovek tako neznatnog kalibra kao što je taj Počuča uradi tako nešto.
A neadekvatno je što je on pritvoren na osnovu nekog zakona o sajber-kriminalu, što je smejurija. Postoji krivični zakonik, zasnovan na Ustavu, a u tom aktu jasno piše šta je mržnja i raspirivanje ove ili one netrpeljivosti i mržnje“, ocenjuje Bogdanović, koji dodaje da ne veruje da će ove akcije rezultirati ozbiljnim zaustavljanjem desnih ekstremista:

„Nemam tu nikakvih iluzija. Ova vlada koja odlazi, a pogotovo ova koja dolazi, sada se iz petnih žila upinje da stvori imidž neke evropske opcije kojoj je stalo do evropskih vrednosti, međutim, taj imidž se neće stvoriti i ova zemlja neće ozdraviti, ni u sopstvenim ni u očima međunarodne zajednice, sve dok se jasno ne odredi o ratovima iz devedesetih godina, a do toga ovde još uvek nije došlo“, ističe Bogdanović.

Srpska država i društvo su predugo flertovali sa ultradesničarskim organizacijama i njihovim projektima. Kratkotrajne uslovne kazne i kućni pritvori uoči parada ponosa – čitav je repertoar sankcija protiv njih. A i kada je neka od tih organizacija, poput „Otačestvenog pokreta Obraz“, bila zabranjena, posle toga bi njeni aktivisti formirali novu organizaciju i nastavili da deluju.

Još je veći problem u tome što u domenu vrednosnog i obrazovnog sistema vlada pustoš, izostanak svakog sistematskog napora da se ideje ultradesničara obeshrabre. O tome svedoči i podatak da su pojedini „heroji“ ekstremne desnice bili čak i prosvetni radnici. Ivan Ivanović, vođa pokreta „Naši“, pre pet godina je milionskom TV auditorijumu obelodanio da predaje veronauku deci u pet osnovnih škola u Aranđelovcu. Tek kada je to sam otkrio, oglasilo se Ministarstvo prosvete Srbije.

Građani su, ipak, na izborima kaznili ne samo ekstremnu desnicu, koja nije preskočila izborni cenzus, nego i nacionalističku, ali tradicionalno parlamentarnu, Demokratsku stranku Srbije i Srpsku radikalnu stranku, tako da srpski parlament, prvi put u svojim redovima nema pripadnike desnog partijskog spektra – ni umerene ni radikalne provenijencije.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG