Dostupni linkovi

logo-print

Priština: Za kašnjenje u sprovođenju sporazuma kriv Beograd


Priština

Priština

Vlada Kosova izražava zabrinutost zbog nesprovođenja Briselskog sporazuma, a glavni krivac zbog kašnjenja u sprovođenju obaveza je Beograd, kažu kosovski zvaničnici. Na poslednjoj rundi dijaloga uočen je nedostatak političke volje u tom pogledu, dodaju oni.

Enver Hoxhaj, kosovski ministar spoljnih poslova koji u New Yorku prisustvuje redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu, u izjavi za Radio Slobodna Evropa je kazao da Sporazum otvara novo poglavlje u odnosima Kosova i Srbije, ali, kako bi do toga i došlo Sporazum se mora sprovesti u onoj formi u kojoj je postignut.

„Postoji nedostatak političke volje u Beogradu kako bi došlo do sporovđenja sporazuma o noromalizaciji odnosa Kosova i Srbije, a istovremeno nema volje da se postigne sproazum u oblastima energetike i telekomunikacija, dve oblasti o kojima se razgovara već dve godine u sklopu tehničkog dijaloga“, kazao je Hoxhaj.

Hoxhaj je takođe naveo da je krajnje vreme da EU kao posrednik u dijalogu zauzme jasan stav kako bi Beograd demonstrirao volju, sproveo Sporazum i postigao ostale sporazume o pitanjima o kojima se već duže vreme razgovara.

Kosovski analitičar Azem Vllasi smatra da je dijalog Kosova i Srbije skliznuo u proces kojemu se ne vidi kraj. Dok Srbija novim zahtevima koči proces i komplikuje izlazak Srba na izbore, kosovska strana nastavlja da stavlja do znanja Srbiji koliko je ovaj proces važan, i tako joj daje šansu da se meša u unutrašnje poslove Kosova.

Vllasi u razgovoru za RSE navodi da je dijalog u Briselu proizveo rezultate ali samo na papiru, time što su potpisani 'neki' sporazumi. Međutim, ono što je glavno, a to je implementacija, nije ni počelo.

Amaterski pristup

Jedino su zakazani lokalni izbori, i to za izgledima da Srbi sa severa pristanu da učestvuju na njima. Međutim, kaže Vllasi, novi zahtevi koji stižu iz Beograda ometaju ovaj proces i komplikuje izlazak Srba na severu.

Azem Vllasi

Azem Vllasi

„Razgovor je već skliznuo u proces kojemu se ne vidi kraj. Ako se imaju u vidu početne pozicije, a to je da je Kosovu trebao dijalog da bi povratio suverenitet nad delovima Kosova, onda je Kosovo ušlo u taj dijalog nadajući se rezultatima. Sa strane Srbije, taj dijalog je bio prihvaćen zbog evropskog puta. Pre godinu dana, kao uslov da razgovori proizvedu neki rezultat, Srbija je bila dobila status kandidata. Sada u nastavku, jedan od važnijih uslova je da dobije datum pristupnih pregovora, i to je Srbija dobila. Prema tome, sada je očekivati da na srpskoj strani neće biti volje da se implementiraju ti sporazumi. To su te okolnosti koje mogu da zakomplikuju dalji proces“, kaže Vllasi.

On dodaje i da je kosovska strana ovom procesu pristupila politički prilično amaterski, odnosno, ona govori o rezultatima i o velikoj važnosti ovog sporazuma za Kosovo, i time daje nadu i šansu srpskoj strani da stalno postavlja nove zahteve.

„To je dakle greška sa kosovske strane, i ne vidi se kraj ustupcima koje kosovska strana čini jer je stavila do znanja srpskoj strani da joj je jako stalo do toga - da taj proces uspe ma kakve zahteve postavila srpska strana. Sada je srpska strana to uvidela, porasli joj apetiti, i eskalira sa zahtevima. Ovo na primer oko dizajna glasačkog lista izgleda bezazelno, ali ako će srpska strana da se meša u to kako će izgledati glasački listići, to je direktno mešanje u unutrašnje stvari Kosova. Drugo, sa naše strane, izjave zvaničnika i iz pozicije i opozicije... Neki već stavljaju do znanja da može i tu i u svakom drugom pogledu mogu da se čine ustupci samo da Srbi izađu na izbore. Dakle, stalno stavljanje do znanja srpskoj strani da smo mi Kosovari spremni na nove i još više ustupaka, to može da zakomplicira stvar, i u tome je onda greška na našoj strani a ne samo na srpskoj“, navodi on.

Vllasi ističe i da Brisel ne može da spreči nikoga na ustupke ili postavljanje novih zahteva, iz prostog razloga što su na samom početku procesa jasno definisali svoju posredničku ulogu, a ona je takva da se prihvata ono što se strane dogovore

„Ako je jedna strana spremna na više ustupaka, neka joj bude. Zašto će posrednik, gđa. Ashton da kaže Thaciju: nemojte preterivat sa ustupcima. Ali, posrednička strana neće ni da te primori na ustupke. Prema tome, Brisel, gđa Ashton, prati dinamiku i ponašanj sagovornika, dva premijera. Ko je sposobniji više da nameće svoje zahteve, a druga strana pristane, ona kaže neka vam je sa srećom“, zaključuje Vllasi.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG