Dostupni linkovi

logo-print

Prijava zbog izgradnje termoelektrane Stanari


Stanari

Stanari

Centar za životnu sredinu iz Banjaluke je, nakon više pokušaja upozoravanja državnih institucija i javnosti, zajedno sa međunarodnom organizacijom ClientEarth, Sekretarijatu Energetske evropske zajednice predao žalbu u vezi s izgradnjom termoelektrane u Stanarima kod Doboja

Centar za životnu sredinu iz Banjaluke je, nakon više pokušaja upozoravanja državnih institucija i javnosti, zajedno sa međunarodnom organizacijom ClientEarth, Sekretarijatu Energetske evropske zajednice predao žalbu u vezi s izgradnjom termoelektrane u Stanarima kod Doboja. Žalba je upućena protiv Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske i Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Navodi se da BiH krši evropske direktive za zaštitu životne sredine u procesu izgradnje termoelektrane Stanari.

U žalbi upućenoj Evropskoj energetskoj zajednici Centar za životnu sredinu iz Banjaluke navodi da su njihove analize pokazale da su u procesu gradnje Termoelektrane Stanari kod Doboja prekršene dvije evropske direktive. Jedna se odnosi na velika postrojenja za sagorijevanje, a druga direktiva se odnosi na procjenu uticaja na životnu sredinu, kaže koordinator kampanje “Stop prljavoj energiji - jer budućnost je obnovljiva” koju sprovodi Centar za životnu sredinu, Igor Kalaba. Originalni projekat, za koji je urađena ekološka studija, promijenjen je tako da se umjesto termoelektrane ukupne snage od 410 MW i efikasnosti od 43 posto gradi termoelektrana od 300 MW s efikasnošću smanjenom na 38,5 posto. Ova tehnologija ne ispunjava EU Direktivu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, ističe Kalaba.

„Analize koje smo mi sproveli novembru prošle godine utvrdile su da su vrijednosti koje su dozvoljene ekološkom dozvolom dva do tri puta više od onih dozvoljenih Direktivom, a što se tiče procjene uticaja na životnu sredinu, smatramo da proces nije proveden kvalitetno i da se samim tim ne može procijeniti uticaj koji će Termoelektrana imati na životnu sredinu i zdravlje ljudi.“

Gradnja Termoelektrane Stanari počela je u maju 2013. godine. Vrijednost gradnje je 400 miliona evra, a investitor je EFT grupacija kojom predsjedava kontroverzni biznismen Vuk Hamović. U Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske koje je izdalo ekološku dozvolu za gradnju TE Stanari, nisu bili voljni da daju izjave. Međutim, izdali su saopštenje u kome se navodi da je ekološka dozvola izdata u skladu sa zakonskim propisima a granične vrijednosti zagađenja usklađene sa Pravilnikom o graničnim vrijednostima emisija iz postrojenja za sagorijevanje. U saopštenju se još ističe:

„Izmjene na postrojenju Termoelektrane Stanari u smislu instalisane snage pratila je i izmjena rješenja o ekološkoj dozvoli. Smanjenje instalisane snage TE Stanari u praksi znači manju potrošnju resursa, sirovina, vode i energije. Emisije iz postrojenja su znatno manje iz objekata sa manjom instalisanom snagom.“

Zamjenik direktora sekretarijata nadležnog za pravne poslove Evropske energetske zajednice Dirk Buschle potvrdio je za naš radio da je žalba zaprimljena, te da se trenutno radi na formiranju pravnog stava o cijeloj stvari. To znači da se provjerava da li stvarno ima osnovanih sumnji i dokaza da su vlasti BiH zaista prekršile pravila evropske energetske zajednice, objašnjava Buschle.

„Ako uzmemo u obzir da postoji dovoljno dokaza da BiH u ovom slučaju nije poštovala direktive Energetske zajednice, pokrenućemo prekršajni postupak protiv Bosne i Hercegovine i to započinje tako što pošaljemo pismo državnom ministartsvu koje potom ima dva mjeseca za odgovor - ili da opravdaju svoj stav ili da odbiju naše navode. U zavisnosti od ovog odgovora odlučujemo da li da nastavimo sa procedurom. Konačni korak je da ovo proslijedimo evropskom Savjetu ministara koji će odlučiti da li je BiH prekršila pravila evropske energetske zajednice i oni će odlučiti koje će sankcije snositi BiH. Ovo je nešto što je Bosna i Hercegovina već doživjela jer je bila prva zemlja koja je prošle godine u oktobru prekršila energetski sporazum koji se ticao gasnog sektora i njegovog uticaja na životnu sredinu.“

Igor Kalaba dodaje da bi vlasti morale dugoročnije razmišljati u provođenju velikih projekata, te imati u vidu prioritete EU koji se odnose na razvijanje čistog i održivog energetskog sektora. Posljedice ovakve gradnje termoelektrane mogu biti velike, navodi Kalaba.

„Najblaže koje mogu biti jeste ukidanje prava glasa u Energetskoj zajednici, zabranjivanje prisustvovanja sastancima Energetske zajednice, tako da to znači da bi se neke odluke koje su veoma važne donosile bez nas.“

Ukoliko se pokaže da su prekršene direktive, posljedice bi mogle biti dalekosežne, mogle bi čak uticati i na pristup Bosne i Hercegovine evropskim fondovima za ekološke projekte. Analitičari na ovom primjeru zaključuju da se negdje mora podvući crta u povlađivanju investitorima kako se ne bi ugrozio proces evrointegracija.
XS
SM
MD
LG