Dostupni linkovi

logo-print

Priča o bendu Bernays Propaganda: Muzikom protiv "spinovanja"


Alternativni rok bend iz Makedonije Bernays Propaganda (Bernajs Propaganda) održao je mini turneju po Srbiji. Osim angažovanih tekstova, ovaj skopski sastav, koji je odavno prešao granice svoje zemlje, poznat je po kombinovanju muzičkih stilova i plesnoj muzici koja slušaocu ne dozvoljava da koncert prati mirno i na jednom mestu. U to su mogli da se uvere i građani Novog Bečeja, gde su Bernis Propaganda nastupili na festivalu „Iluzije slobode“. Neposredno uoči nastupa u gradu na Tisi razgovarali smo sa Vaskom Atanasoskim, gitaristom i osnivačem benda, koji za Radio Slobodna Evropa, između ostalog, komentariše situaciju u Makedoniji, gde već nedeljama unazad traju protesti pristalica opozicije i vlasti.

Bernajs Propaganda počeli su sa radom 2007. godine. U postavi su, osim gitariste Atanasoskog, pevačica Kristina Gorovska, Saša Pavlović na bas gitari i Deni Krstev, zadužen za ritam mašinu.

Do sada su objavili tri dugosvirajuća albuma i nekoliko singl ploča. Već nakon prvih taktova jasno je da ovaj bend nije moguće staviti u jednu ladicu. Bilo da ih doživite kao postpank, disko pank ili alter rok, bendu je važno da, kako kaže Vasko Atanasoski, poruka stigne do slušalaca.

„Kad smo počeli, hteli smo najviše da politiziramo studentsku populaciju, jer smo skontali da ljude koji studiraju i koji će biti kreativni kapacitet zemlje ne dotiču te bitne teme o životu i odgovornosti. Ali, želimo da uz našu muziku ljudi malo mogu i da igraju. Da nismo baš tako ozbiljni kao u tekstovima“, kaže Atanasoski.


Kao inspiracija za ime benda poslužio im je Edvard Bernajs, tvorac propagande i “otac spinovanja”. Na pitanje da li u javnom prostoru Makedonije prepoznaje Bernajsovo “delo”, Atanasoski odgovara:

“Kad su bili problemi u Makedoniji, pitali su me prijatelji koji portal pratim. Onda sam im dao dva portala: jedan koji podržava vladajuću stranku i drugi koji je za opoziciju. Kad me pitaju zašto, kažem im – pročitaj obe strane, a istina je tu negde, između. Jedna ekipa je opljačkala narod preko privatizacije, druga ekipa je to prešutila kad je bila opozicija, sad ova ekipa troši stotine miliona evra na gluposti, a narod nema šta da jede.”

Već dve sedmice, na ulicama Skoplja ušančena su dva protestna kampa – u jednom su pristalice opozicije, a u drugom pobornici vladajuće stranke. Vasko Atanasoski problem vidi u tome što oba tabora dirigovana od strane najvećih političkih stranaka.

Vasko Atanasoski

Vasko Atanasoski

“Postoji ekipa koja stvarno veruje, ima mnogo aktivistkinja i aktivista, ima, ali ne čuje se njihov glas. Imaš banalizaciju svih plenuma. Pojavili su se ‘stari macani’, bogataši koji vide priliku da sad prigrabe autentičnu mladalačku moć.”

Naš sagovornik smatra da su podelu u makedonskom društvu stvorili političari, a da su obični ljudi samo “topovsko meso”.

“Kako možeš da kriviš ljude, nisu oni podeljeni zato što žele. Jednostavno, ljudi koji te plaćaju, to su političke stranke, plaćaju te tvojim parama i govore ti šta da radiš. To je najveći problem.”

Da li se pribojava da bi se Makedoniji mogao dogoditi “ukrajinski scenario”?

“Ne, ne, Ukrajina je druga priča, tamo su velike pare u igri. To su veliki narodi, ogromna prostranstva, teško je to kontrolisati. Makedonija je drugo. U Makedoniji se svi znaju. Pazi, nikad ne reci ‘nikad’. Ne znaš na šta može siromaštvo da te natera. Ali, realno mislim da ljudi nisu tako glupi.”

U međuvremenu, Bernajs Propaganda ne miruju. Novi demo snimak „Zdravo mladi“, sa dve pesme objavili su pre nekoliko dana i dostupan je na Internetu. Održali su 40-ak koncerata po Sjedinjenim Državama, a u regionu nastupaju gde god ih pozovu. Publika ih, kaže Atanasoski, razume, iako je većina pesama na makedonskom.


Ipak, Vasko Atanasoski ne gaji iluzije da muzika može promeniti svet. Dovoljno je, kaže, to što oplemenjuje čoveka.

„Muzika je energija, o tome je i Nikola Tesla pričao. Sviraš, pričaš s ljudima pre koncerta, posle koncerta... To je to. Najviše su tu bitni tekstovi i način organizacije, evo kao što je ovaj festival. Tu ljudi sve rade volonetrski. Zovu bendove koje vole, svi se tu poštuju, iako sviramo različite muzičke stilove. Ali bitno je da su ljudi došli ovde da pričaju jedni sa drugima, da pokažu ko su i da čuju ko su drugi. E, tamo ja vidim moć muzike.“

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG