Dostupni linkovi

logo-print

Odgovorni za paljenje Ambasade SAD i dalje zaštićeni


Milan Živanović u sudu u Beogradu, 20. septembar 2012.

Milan Živanović u sudu u Beogradu, 20. septembar 2012.

Četiri i po godine posle paljenja američke ambasade i pogibije jednog demonstranta u Beogradu, posle protestnog mitinga povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, pala je prva presuda.

Student ekonomije Milan Živanović je osuđen na godinu dana zatvora zbog krađe kožne jakne vredne hiljadu dinara, rukavica 1.000 dinara, punjača za baterije u vrednosti od 50 dinara i rukavice od 400 dinara, a oslobođen optužbe za paljenje ambasade. I to je sve što je pravosuđe Srbje učinilo u vezi sa divljanjem po Beogradu u noći 22. februara 2008. godine, kada je zbog nasilja nad stranim predstavništvima Srbija imala i ozbiljne političke posledice.

Živanovićev advokat Bane Janev rekao je novinarima da je zadovoljan presudom, i dodao da se njegov klijent „branio istinom“. Evo kako on obrazlaže tu „istinu“:

„A istina je da je on na kritičnom mestu u kritično vreme bio jedino i isključivo vođen razlozima jakog patriotizma koji je želeo da pokaže na jedan simboličan način – postavljanjem srpske pored američke zastave. Zaista, u toku postupka nije izveden nijedan dokaz koji bi ukazao na suprotno, dakle da je Milan Živanović imao bilo kakve destruktivne, rušilačke namere, da pali, krade, ubija i tako dalje. Što se tiče teške krađe, radi se o jednoj jakni, izuzetno male vrednosti, koja se kod njega zadesila iz razloga što je želeo da se zaštiti od hladnoće.“

Tih februarskih dana, patriotizam se još jednom dokazivao neodmerenim rečima, neodmerenim emocijama, i na kraju nasiljem. Podsetimo na atmosferu tog 22. februara 2008 godine u Beogradu. Slušate tadašnjeg premijera Vojislava Koštunicu, tadašnjeg glavnog opozicionara drugog čoveka radikala Tomislava Nikolića, crkvenog velikodostojnika Amfilohija Radovića i deo patriotskog umetničkog programa:




Zašto se ne procesuiraju nalogodavci

Nakon mitinga u Beogradu je nastao haos. Najpre napad na američku ambasadu odakle se policija povukla. Na scenu su stupili oni koji još od Arkanovog vremena obavljaju naručene poslove, kaže advokat Srđa Popović.

“Oni možda imaju i svoj motiv, ali taj motiv mislim da ne ide dalje od toga da se malo provedu i da se, kako oni kažu, malo pošibaju”, smatra Popović.
Sud tokom donošenja presude za paljenje Ambasade SAD

Sud tokom donošenja presude za paljenje Ambasade SAD


Četiri godije kasnije ostaje bez odgovora pitanje zašto se ne procesuiraju oni koji su najodgovorniji. Svi naši sagovornici podsećaju da je bilo jasno da se policija u jednom trenutku povukla, da je stigla naredba da se ne brani ambasada.

“I postoje jasne indicije da je ta naredba da se povuku policijske snage ispred američke ambasade došla sa veoma visokog nivoa”, kaže predavač na britanskom Otvorenom univerzitetu Jovan Bajford.

Žarko Korać, narodni poslanik kaže da se kod nas ne procesuiraju nalogodavci jer se svaki put stane na neposrednim izvršiocima.

“Sud se nikada ne usudi da ide do političkih aktera koji su to naredili. Od ubistva Zorana Đinđića, do putne mafije. Paljenje američke ambasade je samo jedna stepenica na onom putu koji ja zovem strahom pravosudnih organa od političkih faktora u zemlji. Politički akteri štite jedni druge, po logici: ako sudim ja njega danas, on će suditi sutra mene“, kaže Korać.

“Naše se pravosuđe uvek okreće prema političkim vetrovima. I nekome se verovatno čini da ovdašnja vlast, koja uprkos tome šta sada priča ima duboko usađen antiamerikinizam, ne bi želela da se donese neka presuda koja bi zakucala na jedan jasan način ono što se događalo tom prilikom. A sa druge strane, DS je od 2008. godine odugovlačila u svom stilu... Politika je odlučivala o svemu”, zaključuje i Srđa Popovic, advokat angažovan u najdelikatnijim suđenjima sa političkom pozadinom, kao što je ubistvo premijera Đinđića.

Jasno je da se izbegava se procesuiranje odgovornih kaže i Jovan Bajford.

„Sve što je vezano za nezavisnost Kosova i događaja koji su usledili nakon toga su u Srbiji još uvek politički veoma osetljive teme. Verovatno postoji neka kalkulacija da traženje odgovornosti u okviru viših struktura ne bi ni današnjoj Vladi donelo popularnost“, ocenjuje Bajford.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG