Presuda za Bajrakli džamiju: Nema krivaca za paljenje bogomolje

Prvostepena presuda Prvog osnovog suda u Beogradu, prema kojoj niko od devetorice optuženih nije kriv za paljenje Bajrakli džamije tokom uličnih nereda u martu 2004. godine, šokirala je deo stručne javnosti koja ironično postavlja pitanje – da li je moguće da se ova četiri i po veka stara bogomolja sama zapalila?

Sud je na četiri meseca osudio samo trojicu izgrednika – vođu navijača Partizana Miloša Radisavljevića Kimija, njegovog oca Radeta i Bojana Hrvatina – koji su kažnjeni zbog napada na policiju i učestvovanja u neredima ispred džamije. Radisavljevići i Hrvatin osuđeni su za krivično delo učestvovanje u grupi koja vrši nasilje, odnosno jer su kamenicama gađali policajce zajedno sa drugim NN licima, probili policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove. Za sve što se nakon toga dogodilo – razbijanje prozora na Bajrakli džamiji i izazivanje požara u čijem su plamenu izgorele verske knjige i stari spisi od neprocenjive vrednosti, sud nije našao krivce.

"Nesporno je njihovo prisustvo tamo, ali to nije dovoljno za osudu", napomenula je sudija Ivana Ramić, obrazlažući presudu trojici izgrednika.

Dok odbrana ne krije zadovoljstvo ovim ishodom, punomoćnik Islamske Zajednice Srbije advokat Rajko Danilović ocenio je presudu kao sramnu, najavivši tužbu protiv države za naknadu štete Islamskoj zajednici.

Presuda beogradskog suda predstavlja podstrek ovdašnjim huliganima, ali veliki deo odgovornosti pada na tužilaštvo, objašnjava Maja Mićić iz Inicijative mladih za ljudska prava, koja je pratila ovaj postupak.

„Ono što je pre svega bilo skandalozno u celom ovom postupku jeste da nakon tri godine istražnog postupka i gotovo šest godina postupka pred sudom imate više od 70 saslušanih svedoka, oko 30 zakazanih glavnih pretresa i onda menjate optužnicu da biste je precizirali. U tom trenutku, jedan broj onih koji su inicijalno bili optuženi za to delo u potpunosti oslobađate daljeg gonjenja“, ističe Mićićeva.

Bojazan od zastare

Za razliku od beogradskog suda, Opštinski sud u Nišu doneo je nakon godinu dana presudu za spaljivanje Islam-agine džamije u tom gradu koja je bila meta ekstremista iste večeri kad i Bajrakli džamija. Iako su kazne za ovo nedelo u Islamskoj zajednici ocenjene kao niske, Mićićeva navodi da je to ipak dokaz da se postupak može završiti u razumnom roku. Naša sagovornica ponovo se osvrće na odluku suda u Beogradu:

„Ovom presudom vidimo da su određene osobe odgovorne za nerede koji su se dešavali ispred Bajrakli džamije – oni čak nisu ni kolovođe, već su učestvovali u grupi koja je izvršila krivično delo – a kao zaključak se izvlači da nema odgovornih za ono što se desilo sa samom Bajrakli džamijom.“

Neredi u kojima su zapaljene beogradska i niška džamija izbili su u noći između 17. i 18. marta, kada su se grupe huligana i pripadnika desničarskih grupa okupile na ulicama, nakon demonstracija povodom nasilja na Kosovu nad ondašnjim Srbima i uništavanja pravoslavnih bogomolja. Uz povike “Ubij Šiptara”, oko 800 ljudi probilo je policijski kordon i zapalilo džamijsku biblioteku sa više od sedam hiljada knjiga.

Tadašnji prvi čovek beogradske policije Milan Obradović rekao je medijima da je gradski MUP dobio naredbu od ministra policije Dragana Jočića da ne primenjuje silu protiv huligana, o čemu svedoče i transkripti razgovora, objavljeni u beogradskoj štampi.

23.50 sati - Obradović referiše ministru Jočiću da veće grupa kreće ka džamiji.

Jočić: Ništa, samo da ne pružamo silu.

Obradović: Nećemo.

Jočić: Da pokažemo da štitimo, mada je apsurd, oni nas ubijaju i rade...

Obradović: Da. Toga će biti, ministre, u noći sve više. Mi smo ovde u štabu.

Uprkos ovim dokazima, ni bivši ministar Jočić niti iko iz komandnog kadra MUP-a do danas nije pozvan na odgovornost, što nije iznenađenje za sociologa Dušana Bogdanovića, direktora fonda „Biljana Kovačević Vučo“.

„Znate šta, nije ni Zoranu Stojkoviću suđeno po zakonu o lustraciji, iako je u vreme koje je obuhvaćeno tim zakonom on bio sudija koji je ljude osuđivao za delikt mišljenja. Mi se jednostavno trudimo, to je isto bilo i nedavno sa presudom Miši Vaciću, da na svakom koraku praktičnim delima demantujemo tu deklarativnu spremnost da se pridružimo Evropi“, konatatuje Bogdanović.

Ukoliko tužilaštvo uloži žalbu, o prvostepenoj presudi odlučivaće Apelacioni sud, a taj bi se proces, kako upozoravaju stručnjaci, mogao takođe odužiti. Procesuiranje onih na kojima je politička i komandna odgovornost mogla bi se očekivati tek kada Srbija zatvori odgovarajuća poglavlja u pregovorima sa EU, smatra Dušan Bogdanović, ali upozorava:

„Pošto sam veoma pesimističan u pogledu bilo kakvih predviđanja o tome kad će pravosuđe u Srbiji doći do evropskih standarda, bojim se da će ta dela u međuvremenu zastariti.“