Dostupni linkovi

logo-print

Preporuka Narodne banke Srbije: Reprogrami kredita u francima


Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije preporučila je bankama da gradjanima koji imaju kredite u švajcarskim francima reprogramiraju dugove. Ukoliko bude prihvaćen ovaj predlog, gradjani bi trebalo da reše probleme u koje su proteklih godina upali zbog rasta ove valute.

Narodna banka Srbije preporučila je poslovnim bankama da klijentima omoguće da kredite u švajcarskim francima otplaćuju u ratama manjim u odnosu na prvobitno ugovorene.

Banke bi trebalo da omoguće otplatu stambenih kredita u “švajcarcima” tako da ratu obračunavaju po kursu na dan odobravanja, korigovano za rast franka u odnosu na evro, najviše osam odsto.

Aleksandar Kuzmanović (58), inženjer iz Valjeva, koji se 2007. kod jedne banke zadužio za stambeni kredit od 36.000 švajcarskih franaka, što je tada bilo 22.000 evra, kaže za RSE da bi mu reprogram duga značio veliko olakšanje.

“Posle pet godina otplate kredita ja danas dugujem gotovo isto kao kada sam ga uzeo, oko 20.000 evra. Tada je banka nudila kredit u “švajcarcima” uz mogućnost da, ako to želimo, kada god nam to odgovara predjemo na evro. Ja sam to shvatio tako da po početnom zaduženju prelazimo na evro… Ali nisam mogao ni da sanjam da ću nakon pet godina dugovati kao onda kada sam potpisao ugovor. Svih ovih godina živeo sam u strahu i velikoj neizvesnosti dokle će to sve da ide i kako će se završiti.”

U protekloj deceniji, zbog naglog jačanja švajcarske valute mnogima su rate stambenih kredita rasle toliko da su ih teško otplaćivali, dok su i posle nekoliko godina otplate bili u situaciji da duguju isto kao na početku kada su uzeli kredita.

U Srbiji je oko 22.000 gradjana uzelo kredite u švajcarskim francima, uglavnom za kupovinu stanova, ali ih je u poslednje vreme bar malo spasilo slabljenje “švajcarca” u odnosu na evro.

Posle nekoliko godina neizvesnosti, i strahovanja brojnih klijenata banaka, vlast je reagovala i preporučila bankama da najkasnije do 1. avgusta korisnicima ponude nove anekse ugovora.

Banke bez komentara

Jorgovanka Tabaković

Jorgovanka Tabaković

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodna banke Srbije, rekla je da se preporuka prvenstveno odnosi za kredite do iznosa u protivvrednosti od 80.000 evra.

“Preporuka je koncipirana tako da najveće umanjenje rata imaju korisnici koji su najviše pogodjeni velikim jačanjem kursa švajcarskog franka. Gradjani koji su uzimali kredite 2007. godine i prvih devet meseci 2008, kada je franak bio najslabiji, a takvih je najviše medju korisnicima, u naredne tri godine bi otplaćivali rate koje su za 12 do 19 procenata niže od njihovih tekućih rata.”

Na primeru rate od 500 “švajcaraca”, ukoliko banke prihvate ovaj predlog, to bi značilo da bi mesečno umanjenje bilo od 60 do 95 franaka.

Dušan Uzelac, urednik finansijskog web portala “Kamatica”, veruje da bi reprogram dugova svakako pomogao gradjanima, koji inače u vremenu ekonomske krize jedva sastavljaju kraj sa krajem, ali da treba sačekati bi se videlo da li će, i kako, banke prihvatiti preporuku NBS.

“Ovako kako je predvidjeno, to će značiti sigurno dvadesetak posto niži mesečnu ratu za korisnike kredita. Narodna banka Srbije je regulator tržišta i naravno da će svaka od poslovnih banaka imati u planu da njenu preporuku sprovede bar delimično, ako ne u potpunosti. Ali to je sve individualno, svaki slučaj rešava se na konretnoj računici, i banka će svakako napraviti svoj proračun i videti da li joj se neke stavke isplate ili ne.”

Rukovodstva nekoliko banaka koje smo kontaktirali povodom stava NBS rekla su nam da još nemaju komentar na preporuku jer je pruoučavaju i sagledavaju efekte njene eventualne primene. Šteta koju su građani do sada pretrpeli zbog kredita u francima, istovremeno je bila korist za banke koje su im te kredite dale, a zaključak koji su izvukli iz tog iskustava uglavnom je stara poslovica „Dva puta meri, jednom seci“.

Aleksandar Kuzmanović, jedan od 22.000 korisnika stambenih kredita u "švajcarcima", posle svega kaže da se više nikada ne bi odlučio na takav korak.

„Sigurno da to ponovo ne bih učinio jer sam se osećao prevarenim. Uvek je važilo pravilo da se čovek bez velike nužde ne zadužuje. Ali nekada nemate puno izbora, u ovoj zemlji stan se teško može kupiti od plate za gotovinu... Naravno da je rizik uzeti kredit vezan za stranu valutu, uvek postoji mogućnost da se kurs drastično promeni i da upadnete u problem.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG