Dostupni linkovi

logo-print

Pregovori slab zalog za "dan D"


Snage KFOR-a u Mitrovici, novembar 2011.

Snage KFOR-a u Mitrovici, novembar 2011.

Dok se u Briselu iščekivao susret šefova pregovaračkih timova Prištine i Beograda, Boris Tadić je iz Banatskog Dvora poručio da Srbija „ni po koju cenu neće priznati nezavisnost Kosova - niti eksplicitno niti implicitno“. Koji je razlog ponovnog potezanja pitanja priznanja nejasno je, s obzirom da (barem za sada) niko iz Evropske uije to od Srbije javno nije ni zatražio.

Očekivanja Brisela su u ovom trenutku daleko niža. Traže se suštinska rešenja i njihova primena, pre svega na „severu“. Po svemu sudeći ni do ove faze u pregovorima se ne bi došlo da nije bilo pritisaka iz Brisela, a šta će biti dalje, na pregovaračima je. S tim što je ulog Beograda uoči „dana D“, što bi bio 9. decembar, ipak bitno viši.

I posle višemesečne eskalacije krize na severu Kosova briselski razgovori dve strane odnose se isključivo na tehnička pitanja, podvlači predsednik Srbije, uz napomenu da i ta rešenja mogu da dovedu u pitanje poziciju Srbije „pre svega kroz opasnost ili rizik implicitnog priznanja nezavisnosti“.

„O tome vodimo računa veoma mnogo vodimo računa tokom ovih razgovara i svakako nećemo ni na impliciatan ni na eksplicitan način priznati nezavisnost Kosova i Metohije“, naveo je Tadić uz napomenu da se radi o evropskom a ne isključivo regionalnom problemu.

Još je iz Banatskih Dvora gde je sa predsednikom Upravnog odbora ruskog „Gasproma“ Aleksejom Milerom prisustvovao puštanju u rad Podzemnog skladišta gasa, naglasio:

„Ja sam zahvalan i Rusiji zbog principijelne politike prema Srbiji vezano za politiku prema Kosovu i Metohiji i očuvanje našeg integriteta i teritorijalnog suvereniteta u toj našoj južnoj pokrajini“, kaže prvi čovek Srbije, osamnaest dana pred odluku o srpskoj kandidaturi za članstvo u Evropskoj uniji, za koju je još krajem avgusta upozorio da bi Srbija bez nje mogla ostati.

I zaista sve i sa nastavljenim pregovorima više ni za koga ne zvuči neverovatno da kandidature ne bude.

“Nastavak dijaloga nije dovoljan. Očekuje se suštinski progres i to je jasno vidljivo u stavovima nekih država članica Evropske unije posebno Nemačke“, ocenio je za RSE saradnik asocijacijacije za Jugoistočnu Evropu Franc Lotar Altman.

Takođe podvlači da je ostalo jako malo vremena, zato što će odluka o srpskoj EU kandidaturi biti samo saopštena 9. decembra, ali njeno donošenje će se dogoditi barem sedam dana ranije. Ipak, Altman naglašava da Evropska unija ne bi trebalo da poteže nove pritiske prema Srbiji.

„Mislim da je jak pritisak već prisutan kroz pitanje statusa kandidata. Jasno je da predsednik Boris Tadić i vodeća Demokratska stranka urgentno traže adut koji će im pomoći da ne budu poraženi na izborima za nekoliko meseci. Zato je pritisak o kome govorimo već na stolu. I mislim da novog pritiska neće biti. Ovo je sasvim dovoljno. Poruka je sasvim jasna i glasi - molim vas, učiniti korak napred. Uostalom status kandidata nije važan samo zbog izbora. Bitan je za Srbiju, zato što je to put kojim se može stabilizovati finansijska situacija. Takođe to bi bio i način da ljudi u Srbiji vide da se nešto pomera unaprad. Dakle, pritisak je usmeren u pravcu traženja napretka koji neće biti samo verbalan već će značiti korake koje će Beograd učiniti kako bi na severu Kosova bile uklonjene barikade i kako bi se došlo do kompromisa“, kaže Altman.

U trenutku u kom se i sam Beograd bitno razmimoilazi u pogledu na stvari sa severnokosovskim liderima, pri čemu je poprilično nejasno i u kojoj je meri ima kontrolu nad njima, teško da bi se pregovaračima i posrednicima iz Evropske unije moglo garantovati da će praktični koraci koje pominje Altman, poput uklanjanja barikada, biti i sprovedeni.

Neodlučne akcije

Istovremeno pred sam put u Brisel glavni srpski pregovarač Borislav Stefanović poručuje:

„Odlazimo pripremljeni i odlazimo sa spremnošću da rešimo ove problema, sa punim mandatom i podrškom Vlade Srbije“.
Borislav Stefanović u Prištini, maj 2011.

Borislav Stefanović u Prištini, maj 2011.


Međutim i to je upitno. Stefanović u Beogradu ostavlja opoziciju koja ga poput Koštuničine stranke opominje da pregovore nastavlja „bez odobrenja Skupštine Srbije“, dok se i sama vladajuća koalicija delom zaplela i podelila u odnosu na pitanje njegove misije. Da takvo stanje ne može ohrabrivati podvlači politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

„Činjenica da Borislav Stefanović putuje u Brisel bez saglasnosti i Skupštine i Vlade o dogovorima koje je do sada postigao sa pregovaračkim timom Prištine prosto komplikuje situaciju. To značajno umanjuje verovatnoću dobijanja statusa kandidata“, navodi Stanković.

Ipak, sudeći po Stefanovićevim poslednjim izjavama, koje pažljivo prati i Franc Lotar Altman, stiče se utisak da realizam krasi predsatvnika Beograda. Sagovornik Radija Slobodna Evropa napominje da se Stefanovićevo raspoloženje kosi sa stanjem na terenu, pa stoga i ne ukazuje na bilo kakve garancije koje bi učvrstile nadu u uspeh pregovara.

„Kada slušam političare i u isto vreme pratim šta se događa na terenu mislim da se na licu mesta mnogo toga nije dogodilo. Srbija još nije odlučila do koje granice može da podržava Srbe na severu Kosova. Na drugoj strani ima osnova za realizam. Ako slušamo Borislava Stefanovića koji je vrlo jasno rekao da ne može biti siguran da će se dobiti stauts kandidata vidimo da je on dovoljno realističan i shvata da se nešto mora dogoditi. Ali, kao što rekoh, akcije su veoma neodlučne pa ne mogu reći da se u susret kandidaturi u poslednja dva meseca dogodilo nešto posebno“, kaže on.

Baš kao na terenu tako i na nivou institucija ni ono što je u osam meseci dosadašnjih mukotrpnih pregovora dogovoreno (pitanja slobode kretanja, carinskih pečata, katastara i matičnih knjiga) u život nije pretočeno, pa su pregovori do sada bili – uglavnom – sami sebi svrha.
Tahiri i Stefanović o nastavku dijaloga

U Briselu je nastavljen dijalog između Srbije i Kosova koji se od marta vodi uz posredovanje Evropske unije, a koji je bio prekinut krajem septembra.

Predstavnica kosovskog pregovaračkog tima Edita Tahiri je kazala da zvanična Priština ima prihvaćen zakon o zajedničkom upravljanju granicom.

“Mi već imamo zakon o itegrisanom upravljanju granicom kao i nacionalnu strategiju o tome. Mi smo prihvatili takav koncept i zalažemo za dogovor koji bi oslikavao evropske zakone o zajedničkom upravljanju granicom. Ipak, svaka namjera politizacije ovih pregovora s naše strane neće biti prihvaćena”, rekla je Tahiri dolazeći na nastavak dijaloga.

Glavni pregovarač vlade Srbije Borislav Stefanović je izjavio da će se razgovarati i o problemima u primjeni već dogovorenog, pri čemu "ni jedno od rješenja ne može mijenjati ustavnu poziciju Srbije i Rezoluciju 1244".

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG