Dostupni linkovi

logo-print
Stanje u privredi Republike Srpske je katastrofalno, a posljedice su sve manji broj firmi i radnika u realnom sektoru. Posljedice su smanjenje broja preduzeća i radnika u realnom sektoru, a zbog velikog unutrašnjeg duga i nelikvidnosti preduzeća, ekonomisti upozoravaju da vlasti nemaju adekvatnu ekonomsku politiku za izlazak iz krize.

O konstantnom povećanju nezaposlenosti i propadanju realnog sektora u Republici Srpskoj najbolje svjedoči podatak da je u RS zaposleno samo 23 odsto radno sposobnog stanovništva dok je broj penzionera premašio broj radnika u ovom BH entitetu.

Problemi realnog sektora u RS su veliki unutrašnji dug te nelikvidnost preduzeća, objašnjava direktor Ekonomskog instituta u Bijeljini Aleksa Milojević.

„Mi pokrenemo 20 milijardi vrijednosti kapitala u privredi, da bi zaradili 50 miliona, to je stopa profita od 0,4 posto. Na drugoj strani, 4,3 milijarde je neizmirenih kratkoročnih obaveza, a to znači da će bar četvrtina preći u nenaplativa, a to je milijarda. Privreda ima dužna 3,2 milijarde kredita. Nek su na deset godina, to je otplatna rata od 300 miliona, a zaradi 50“, kaže Milojević.

Nelikvidnost je najveći problem proizvodnih preduzeća. Ovo pokazuje i konstantno povećanje broja blokiranih računa firmi koje ne mogu da isplaćuju prispjele obaveze. Miloš Todorović iz udruženja ekonomista RS, SWOT, smatra da bi se problem likvidnosti mogao riješiti uvođenjem zakonskog roka plaćanja.

„Kod nas ne postoji ta odredba u zakonu, u Hrvatskoj je to 45 dana, u Sloveniji 90 dana zakonski rok u kojem morate da platite svoje obaveze, drugoj firmi. Ako ih ne platite, postoji tačno uređen set koraka koji vas sankcionišu. Kod nas to nije uvedeno i čak nema ni govora da će se uvoditi, što pokazuje neozbiljnost da se uđe u rješavanje tog problema“, naglašava Todorović.

Iako je Vlada Željke Cvijanović ekonomskom politikom za 2013. predvidjela takozvano prebijanje unutrašnjeg duga između realnog i javnog sektora, do toga nije došlo. Todorović kaže da je nemoguće raditi u uslovima kada morate isporučiti robu i čekati na naplatu sredstava, a sa druge strane dužni ste izmiriti sve obaveze prema državi.

„Recimo, imate privatnu firmu i nekoj od poreskih uprava isporučujete robu, oni vama jesu dužni da plate robu, ali ne plaćaju. A od vas traže da na vrijeme platite porez. I kad bi vi, recimo, njima predložili da međusobno 'prebijete' dug – dugujemo vi vama 1.000 maraka, vi nama 1.000 maraka, hajde da to 'prebijemo' – vi ne možete to uraditi“. Negio oni kažu: Vi nama platite vaš dug, mi ćemo vama kad stignemo“, navodi Todorović.

Kriza je sistemska

Pogrešna politika entiteskih vlasti prema proizvodnji od završetka rata kriva je za trenutno stanje jer više ne postoji nijedno veliko preduzeće poput Energoinvesta, Rudi Čajevca, Incela, smatra predsjednik Konfederacije sindikata RS, Obrad Belenzada, naglasivši da su posljedice takve politike na svojim leđima najbolje su osjetili radnici.

„Čini mi se da je 2010. napravljena greška, kada je već kriza uzimala maha, iako ona nije na nas puno uticala, sve zemlje su smanjivale poreze i doprinose, mi smo jedini koji smo povećali poreze i doprinose. Znači, mislim da je to jedna velika greška koja je napravljena i da tu grešku treba ispraviti, da se porezi i doprinosi trebaju smanjiti, a najveća tragedija u tom svemu je što ceh plate radnici“, naglašava Belenzada.

Iako su nedovoljnom stimulacijom zdravih i izvozno orjentisanih preduzeća, te postavljanjem nestručnih politički podobnih ljudi na čelna mjesta javnih preduzeća doveli proizvodnju na najniže moguće grane u entitetskoj vladi svu krivicu prebacuju na svjetsku ekonomsku krizu.

„Postoji realni sektor, iako on djeluje u veoma otežanim uslovima privređivanja, kad se uzme u obzir i ova svjetska ekonomska kriza, onda to dodatno usložnjava situaciju, dolazi do rasta praktično fiksnih troškova po jedinici proizvoda, pa samim ti preduzeća dolaze u situaciju da se više zadužuju, a što onda dodatno uslovljava još težu situaciju“, kaže pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva RS Đuro Grbić.

Miloš Savić iz Unije poslodavaca RS upozorova da je potrebna promjena politike ukoliko se ne želi uništiti i ovo malo proizvodnje, sa smanjenjem poreza i doprinosa.

„Država umjesto da da olakšice realnom sektoru, da da smanjenje fiskalnih opterećenja, bilo na republičkom ili lokalnom nivou, mi smo u tom momentu dobili veća opterećenja, fiskalni pritisak je povećan i naša konkurentnost je postala mnogo lošija poslije 2008. nego što je bila ranije“, navodi Savić.

Dosadašnjom ekonomskom politikom koju je vodila Vlada, promjene nisu moguće. Da bi se otplatili unutrašnji i spoljnji dugovi podizaće se novi krediti, te će se povećavati stope poreza a u isto vrijeme smanjivaće se socijalna davanja, što će privredu voditi u još dublju recesiju smatraju ekonomisti. Zbog toga je potrebna promjena čitavog sistema, smatra Aleksa Milojević:

„Mislim da mi nemamo hrabrosti da odemo daleko naprijed i da kažemo da je kriza sistemska. Rješenje je promjena privrednog sistema, načina upravljanja i svojine“, zaključuje Milojević.
  • 16x9 Image

    Gojko Veselinović

    Radio u banjalučkim Nezavisnim novinama, te na BH Radiju 1. Izvještavao i istraživao o temama koje se tiču politike, društva, ekonomije i kulture. Od novembra 2012. je dopisnik RSE iz Banjaluke.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG