Izložba u Beogradu: "Preslišavanje" umetnika u dokumentovanju istorije

Ljudski karakter manifestovan kroz čovekovo telo, konzumerizam i odrastanje, uloga umetnika u dokumentovanju istorije, neke su od tema kojima se bave beogradski umetnici Biljana Đurđević, Ivan Grubanov i Dejan Kaluđerović, koji su predstavili deo opusa iz svog petnaestogodišnjeg rada, u okviru izložbe “Preslišavanje” koja je u utorak otvorena u galeriji “Remont” u Beogradu.

Troje vizuelnih umetnika pripadaju autorima srednje generacije koja je na scenu stupila sredinom i krajem devedesetih godina. Pored umetničke forme, spaja ih i to što su do sada su izlagali na brojnim izložbama u Evropi i Sjedinjenim Državama.

Čest motiv u slikama Biljane Đurđević je ljudska figura koju prikazuje u realističnoj formi.

“Nije u pitanju fascinacija ljudskim telom, već ljudskim ponašanjem”, kaže Biljana Đurđević za RSE. “A, da bih to ponašanje prezentovala što egzaktnije morala sam da budem što preciznija u izradi samog tela.”

Ljudski karakter i njegov odnos prema svetu provejavaju i kroz njena tri izložena rada u “Remontu”, što se najbolje vidi u crtežima koji tematizuju eksploataciju dece. Enterijer na ovim crtežima je beo i hladan – najčešće je reč o kupatilu – dok su deca prikazana u potčinjenom položaju, uglavnom sa rukama iza leđa i pognutom glavom.

“Veoma mi je bitno da napomenem da nikada ne koristim modele da bih to objasnila, jer mislim da onog trenutka kada krenem da koristim modela postajem na neki način upravljač onoga od čega u stvari zazirem, što predstavlja neku vrstu moje etičke borbe”, objašnjava Đurđevićeva.

U postavci koja će biti otvorena do 8. februara, Ivan Grubanov izložio je seriju skica iz ciklusa “Studije za spomen-obeležja” koje tek treba da dobiju finalni izgled, dok je Dejan Kaluđerović u slici “Jedi šargarepu, zeko” istraživao vezu konzumerizma i detinjstva.

Nove teme, problemi stari

Ovo je deseta izložba u ciklusu “Preslišavanje” koji, prema rečima kustosa Miroslava Karića, nastoji da rezimira ono što se dešavalo na umetničkoj sceni u Srbiji od 2000. godine naovamo. On dodaje da izbor tema kojima se umetnici u novom milenijumu bave varira, dok su problemi sa kojima se suočavaju unazad dve decenije ostali isti.

“Ima nekih novih tema koje su se u međuvremenu pojavile i nametnule. Svakako da postoje umetnici koji kroz svoje radove reflektuju sve ono što se pojavilo poslednjih deset godina u tim nekim turbulentnim okolnistima i na političkoj i na društvenoj sceni. Glavni problemi su i dalje odsustvo ozbiljnije podrške od strane nekakvih instanci koji bi trebalo da podrže razvoj ne samo umetničke, već i šire kulturne scene”, ističe Karić.

Da je podrška državnih institucija izostala, slaže se i Biljana Đurđević koja je svoju umetničku karijeru počela krajem devedesetih. U odnosu na to vreme, ona ističe da je nakon petooktobarskih promena na umetničkoj sceni zavladala letargija.

“Devedesete su imale motor koji je sada ugašen. Taj motor je bio pun optimizma, postojao je neki cilj i znalo se zašto radimo to što radimo. Imali smo entuzijazam koji se nije mogao tako lako ugasiti. Danas je taj entuzijazam splasnuo. Mislim da je tome dosta kumovao letargičan odnos države prema kulturi. Država ne pokazuje volju, nisu je pokazivali ni od 2000. naovamo, za rekonstrukcijom muzeja i mi tako u nekoj letargiji čekamo bolje sutra”, komentariše ova umetnica.