Dostupni linkovi

logo-print

Predstava „Konstantin“: Znamenje anđela ili netransparentnosti?


Iz predstave Konstantin: Znamenje anđela

Iz predstave Konstantin: Znamenje anđela

Premijeru predstave „Konstantin: Znamenje anđela“, koja je izvedena u sredu u niškom Narodnom pozorištu u sklopu proslave obeležavanja 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, pratilo je pitanje prevelikih sredstava koja su za ovaj komad izdvojena, ali i neke druge kontroverze.

Premijernom izvođenju komada u režiji Juga Radivojevića i po tekstu Dejana Stojiljkovića prisustvovali su gradski i državni zvaničnici koji su imali priliku da u ulozi Flavija Valerija Konstantina na sceni gledaju Petra Benčinu, koji rimskog cara igra u mlađim danima, kao i Miodraga Krivokapića u ulozi ostarelog vladara rođenog u nekadašnjem Naisusu. Prisutnima su se obratili gradonačelnik Niša Zoran Perišić i ministar kulture Bratislav Petković koji je okupljenima poručio da je car Konstantin "oslobodio reč koja je do tada bila u katakombama", te da “bez oslobođene reči nema pozorišta i kulture".

Ironično, nakon ministrovog nadahnutog govora, fotoreporterima i kamermanima brojnih medija, osim Radio-televizije Srbije, naloženo je da napuste dvoranu.

Predstavnici “sedme sile”, vidno nezadovoljni, kažu da je na predstavama i koncertima uobičajeno snimanje i fotografisanje makar početka predstave ili koncerta.

Dan kasnije, u četvrtak, stiglo je šturo izvinjenje rukovodstva organizacije proslave Milanskog edikta, koje je navelo da će zvanični stav o razlozima za izbacivanje novinara obznaniti na konferenciji za novinare 2. marta u Beogradu.

Tu nije kraj kontroverzama, zapravo čini se da one tek počinju.

Iako su ovdašnji mediji pripreme za premijeru propratili opisima kao što su „spektakl“ ili „događaj sezone“, fokus javnosti se prošle sedmice pomerio na finansijski aspekt onog trenutka kada je književnik Zoran Ćirić prošle nedelje podneo ostavku u Upravnom odboru Narodnog pozorišta u Nišu, nezadovoljan zbog, kako je rekao, „nepristojno velikih“ sredstava izdvojenih za ovaj projekat.

Prema dokumentima koji su „procurili“, ukupni troškovi predstave iznose 19 miliona dinara (oko 170.000 evra), od čega je 11 miliona dinara izdvojila Republika Srbija, sedam miliona je stiglo iz gradskih izvora, a milion dinara je obezbedilo niško Narodno pozorište.

To je bio razlog zbog kojeg su članovi omladine niškog odbora Liberalno-demokratske partije (LDP) protestovali ispred zgrade pozorišta uoči podizanja zavese na sceni. Za liberale je, prema rečima odbornika LDP-a u Gradskoj skupštini Niša Srđana Pešića, problem način na koji se novac troši, bez obzira na to da li dolazi iz republičkog ili gradskog budžeta.

„Narodno pozorište je planiralo šest premijera u ovoj godini. Gradski budžet po jednoj premijeri izdvaja između milion i po i tri do tri i po miliona dinara, što se za niško pozorište smatra sasvim dovoljnim. Za predstavu ’Konstantin’ je iz gradskog
budžeta izdvojeno sedam miliona dinara, što se već smatra velikom cifrom, bez tačno naznačenog troškovnika. Od ukupnog budžeta za predstavu za sam priojekat nije otišla ni jedna petina. Znači, četiri petine tog novca otišlo je na honorare sedmoro ili osmoro ljudi. Glumci su tu još i najmanje dobili. Najviše su dobili ljudi koji su došli, odradili posao za desetak dana i otišli“
, kaže Pešić.

Očekivana odluka

Visina honorara za učesnike projekta se, kako piše beogradska štampa, kretala od 230.000 dinara do 1.725.000 dinara. O konkretnim ciframa, međutim, niko u pozorištu ne želi da govori javno, a vršilac dužnosti upravnika niškog pozorišta Ivan Vuković obećao je da će sa troškovnikom izaći u javnost nakon premijere, a na komentar da je projekat preskup odgovara:

“Kod mene u porodici, u klasičnoj srpskoj porodici, često se događalo da nedostaje novca da se plate osnovni troškovi, najviše za struju i slični. Ponekad smo dolazili u situaciju da strepimo da se zbog neplaćenih računa isključi struja. Ali, za jedno se uvek imalo – za porodičnu slavu, odvajalo se unapred, pripremalo i štedelo jer za slavu mora da se ima. Slava mora da se obeleži, za slavu ne sme ništa da fali, taman posla da bude bruke. Mislim da ne treba da objašnjavam da tako treba da bude i u čast ovog jedinstvenog jubileja hrišćanstva i Milanskog edikta.”

Prema nekim procenama, budžet izdvojen za “Konstantina” jednak je godišnjem budžetu pet beogradskih pozorišta. Afera oko finansiranja jedne prigodne predstave dolazi nedugo pošto je Ministarstvo kulture objavilo da će iz državnog budžeta ove godine za kulturu biti izdvojeno manje od jedan odsto sredstava.

Takva odluka je, prema rečima glumice Olivere Ježine, očekivana, ako se uzme u obzir da je reč o projektu koji je zamišljen da bude grandiozan. Ona, međutim, postavlja pitanje da li nam je takav projekat zaista potreban.

„Ja ne znam šta oni hoće da poruče tom, po mom mišljenju, pogrešnom raspodelom novca. Jeste, Konstantin je tu živeo, uveo je ravnopravnost vera i to je super, ali mi ulazimo u neku religijsku mistiku. Tim ediktom se niko nije bavio. Sve što ima veze sa religijom je sad dobrodošlo i sve se to radi na vulgaran način. Taj isti ministar želi da premesti Narodni muzej u zdanje Glavne pošte“, kaže Ježina.

Na pitanje, može li se u pompi koja je napravljena oko fešte obeležavanja jubileja Milanskog edikta učitati nekakva politička poruka sadašnjeg režima, naša sagovornica odgovara negativno:

„Nema tu političke poruke, to je jedna glupost. Ti ljudi žive u nekom paralelnom svetu i mislim da se oni čak ni ne bave politikom. Oni se bave nekim svojim vizijama do kojih mi ne možemo da dopremo."

Beogradska premijera predstave zakazana je za 4. mart u Narodnom pozorištu. Hoće li “Konstantin” na koncu biti pod “znamenjem anđela” ili pod relikvijom banknote, ostaje otvoreno pitanje.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG