Dostupni linkovi

logo-print

Predizborna Srbija: Partijski anketari zvone na sva zvona


Ilustracija

Ilustracija

U Srbiji se kampanja od vrata do vrata, inače poznata u svetu više decenija, tek se odnedavno prakticira, gradjani nisu upoznati kakva su im prava i dokle partije mogu da idu u remećenju privatnosti, i to doživaljavaju kao jednu od perfidnih metoda zastrašivanja. U javnosti se postavlja pitanje da li se zloupotrebljavaju, sa jedne strane podaci do kojih partije dolaze anketiranjem gradjana, sa druge podaci koje partije koriste, a koje ne bi smele da budu dostupne nikome drugome osim državnih organa. Šta je sa zagarantovanom tajnošću izbora, ako partije unapred prave spiskove svojih glasača?

Ovo što će vam ispričati novinarka Gordana Suša, u ovom slučaju u ulozi građanke, verovatno se slično dogodilo ili će se dogoditi ne malom broju porodica u Srbiji.
U jednom danu, kaže naša sagovornica, njena porodica je doživela pravu invaziju partijskih anketara iz redova Srpske napredne stranke. Bio je petak.

„Najpre su jedan gospodin i jedna devojka pozvonili na vrata i pitali moju kćerku da li smo zaineteresovani da nam prikažu program Srpske napredne stranke. Moja kćerka se zahvalila i rekla da nismo zainteresovani. Posle toga je zvonio fiksni telefon, anketarka me pita da li ću izaći na izbore. Na lično pitanje, lično sam odgovorila da hoću. Onda je zazvonio moj mobilni telefon, opet u ime naprednjaka glas muški koji se interesovao za koga ću glasati. I tu mi je zaista prekipelo, pa sam shvatila, kad već imaju moj mobilni telefon, da na direktno pitanje treba da direktno odgovorim, pa sam lepo rekla: pozdravite gospodina Vučića i recite da neću glasati za njegovu stranku. Mnogo prijatelja mi se javilo i reklo da doživljavaju istu priču“, kaže Suša.

Ovo nije jedino upozorenje koje se čulo u javnosti poslednjih dana a koje otvara pitanje šta je tu zakonito, šta politički korektno u predizbornoj kampanji „od vrata do vrata“ u kojoj su učestvovale na prethodnim izborima, ne zaboravimo, i druge stranke.
Marko Blagojević, izvršni direktor Cesida najpre komentariše slučaj koji se dogodio nedavno jednoj drugoj Beogradjanki. Pozvonili su na vrata partijski anketari isto Napredne stranke i kada je ona odbila da odgovara na njihova pitanja, zatražili su njeno prezime, jer na vratima stana nije bilo identifikacije.

„Ja ne vidim u tome nikakav pravni problem. Vi ne možete sprečiti nekoga da vam zakuca na vrata, ali vi možete da odbijete da se upustite u komunikaciju sa tim ljudima. Oni imaju pravo da vas pitaju kako se prezivate, ali vi isto tako imate pravo da njima to ne kažete. I sve dok oni odu, a da pri tom nisu zabeležili vaše prezime, to ne može da proizvede nikakve posledice“, kaže Blagojević i objašnjava da je pravljenje spiskova potencijalnih birača jedna od osnovnih alatki u kampanjama političkih partija svuda u svetu, u svim razvijenim zemljama.

Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, upozorava da se partije ponašaju na rubu onoga što bi se moglo reći da je zakonito:

“Znate, ako nešto nije izričito protivno odredbi zakona, to ne mora da znači da zaslužuje kvalifikaciju U REDU JE. Primera radi, ako upisuje vaše lične podatke bez dozvole i pravi nekakvu bazu podataka na osnovu toga, to sasvim sigurno nije u skladu sa zakonom. Mnogo ljudi se, sa razlogom ili bez razloga, pribojava. Ako vam dodje na vrata neko za koga procenjujete da će sutra doći na vlast, i nešto vas pita, jeste li baš u situaciji da ih odbijete? To je na rubu, ako ne zakona, a onda političke kulture", kaže Šabić i ukazuje na još jedan problem: "Često vam dolaze i ljudi koji u rukama imaju kompletne spiskove sa odredjenim podacima o vašoj ličnosti, za koje sa razlogom preptostavljate da su ih dobili od nekog organa vlasti u kojoj imaju nekog svog stranačkog kolegu. Da li treba da podsećam da je u ovoj zemlji zabranjeno da se iz javnih baza podataka podaci koriste u druge svrhe, osim za one zakonom ustanovljene”, upozorava Šabić dodajući da je ova kampanja tek počela a da su u prethodnoj kampanju "od vrata do vrata" praktikovale manje-više sve stranke.

Povodom podatka da se kampanja “od vrata do vrata” vodi svuda u svetu, poverenik za informacije kaže da ima razlike, od civilizacijskog konteksta u zemljama razvijene demokratije i u partokratskoj Srbiji u kojoj se, dodajmo, posao i mnoge privilegije dobijaju sa partijskom članskom kartom i gube ako njihova partija sidje sa vlasti , do toga da se partije na zapadu obično obraćaju svojim članovima ili proverenim glasačima sa kojima, inače, imaju stalnu komunikaciju.

Naši sagovornici, u svakom slučaju, kažu da gradjani treba da znaju da imaju pravo da odbiju odgovor na svako pitanje koje im postavlja neko u ime bilo koje partije. I naročito, da imaju pravo da odbiju da saopšte svoje ime i prezime.

A lek za savladavanje straha i kao podsticaj gradjanskoj hrabrosti da se zaokruži glas po sopstvenoj savesti a ne kao psledica nečijeg pritiska, najdelotvorniji je humor. A toga i dalje ne nedostaje u zemlji Srbiji. Tako se na internetu pojavljuju oglasi o prodaji jednog, dva, tri četiri... sedam glasova po povoljnim cenama, uz popust. Pa, ko da više!
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG