Samo finale kampanje za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić zaoštrio je označavanjem svojih političkih protivnika kao “ekstremiste”. Ponajpre to se odnosi na Demokratsku stranku Dragana Đilasa, s obzirom da su upravo iz tog tabora dolazila upozorenja da bi se Srbiji mogao dogoditi “bosanski” ili “ukrajinski” scenario. Iz redova demokrata poručuju da je cilj takvih izjava bilo upozorenje, a ne izazivanje nemira, te optužuju Vučića da menja značanje izgovorenog, kako bi širenjem straha učvrstio i izgradio svoju vlast, koju oni označavaju kao sve autoritarniju. Upozorenje ili pretenje?
Strahovi se šire Srbijom. Razloga za njih je mnogo a veliko je pitanje koji bi mogao biti okidač eventualnog socijalnog bunta, na šta upozorava novinarka Tanja Jakobi:
“Taj okidač može da se pojavi u vezi sa bilo čim što bi ljude dovoljno iznerviralo, ili zbog čega bi oni u jednom trenutku rekli – ovo je dosta”, kaže Tanja Jakobi.
U Novom Sadu se demonstriralo zbog spornih presuda za teška krivična dela, a u Nišu zbog brutalnog ubistva mladića Vuka Stojiljkovića. Da li bi osećaj hronične uskraćenosti za pravdu mogao biti uzrkok butna, ili bi nešto što je naizgled manje bitno, kao što je ideja o izmeštanju urne Nikole Tesle, moglo postati ta kobna kap u punoj čaši.
No, čini se da su autori poređenja sa Ukrajinom i BiH imali na umu pre svega ekonomske okolnosti. Tanja Jakobi ukazuje da upornost nekih od protesta govore da bi se okidač mogao zaista naći u toj sferi. Pominje primer štrajka radnika u preduzeću “Želvoz”:
“Ti radnici su, što je čini mi se retko, nastavili da protestuju i pored toga što su imali razgovor sa Aleksandrom Vučićem. To mi je, recimo, naznaka toga da bi negde u Srbiji mogao da se pojavi taj fitilj.”
Veliki buntovi koje je Srbija u poslednje dve decenije imala priliku da vidi, nisu bili inspirisani bitkom protiv siromaštva, već prevashodno političkim razlozima. Tako su i sada, u jeku kampanje za nedeljne vanredne parlamentarne izbore, upozorenja ponovo izašla iz političkih, ne sindikalinih ili drugih krugova koji bi u sebi nosili aktivističke ambicije.
Funkcioner demokrata Borislav Stefanović na skupu u Valjevu upozorio je da ukoliko na vlasti ostane, kako se izrazio “nekompetentan režim SNS-a”, Srbiji preti bosanski ili ukrajinski scenario. Reakcije koje su usledile iz krugova naprednjaka bile su poput ove vrlo direktne ocene predsednika Skupštine Nebojše Stefanovića:
“Treba valjda da upadnu u stan Aleksandra Vučića, da linčuju njega i njegovu porodicu i sve nas koji ne misle kao Dragan Đilas i njegova stranka.”
Takve komentare Borislav Stefanović opisaće kao, “napad na ljude koji ne žele da dopuste da se u Srbiji uspostavi autoritarni režim i vlast jednog čoveka”:
“U nameri da uguši kritičko mišljenje on nas predstavlja kao ekstremiste, a uskoro će i kao teroriste. Podseća me na to da je isto i Slobodan Milošević pre izbora ljude optuživao za slično. Doduše on je to radio preko svojih saradnika. Sećate se, ‘šačica terorista’ i slično. Oni su svesno napravili konstrukciju u kojoj tvrde da smo mi ljudi koji hoće da upadaju u nečije stanove, da pale zgrade i takve stvari. Što je potpuna besmislica.”
Aleksandar Vučić to tako nije shvatio:
“Hoćete da ja dopustim da danas da neko uništi šansu Srbije? Da to učini tako što će da bude neodgovoran i da zajedno sa raznim ekstremistima poziva na ukrajinske scenarije. Ne pada mi na pamet.”
Čista propaganda
U taboru demokrata dalje objašnjavaju da Vučić, upravo motivisan ambicijom da uspostavi snažnu ličnu vlast (što ponovo podseća na ne tako davna nesrećna vremena), svesno izvrće značenje izgovorenog:
“Vodite računa da nije isto da kažete da nešto želite da se desi i upozoriti na nešto”, navodi Stefanović. “Kada nekome kažete ‘ako sipate benzin na vatru, to će da se rasplamsa’, to nije prizivanje požara, to je upozorenje. To je upravo ono što smo mi uradili”.
Beograd, mart 2014.
RSE: Ipak, kada ste vi taj koji je u javni diskurs ubacio raspravu o eventualnom nasilju, onda negde i vi nosite deo odgovornosti. Jer vi ste otvorili to pitanje. Zar ne?
"Mi smo upozorili. Jasno sam se ogradio da mi to ne želimo. Rekao sam čak i ne daj bože da se tako nešto desi”, zaključio je Stefanović.
Vučić je, pak, ne zazire od jasnog ukazivanja na one koji, po njegovom mišljenju, dovode u pitanje mir u državi:
“Ja sam govorio o onima koji su pozivali na ukrajinski scenario. To su od Đilasa do raznih drugih manjih političkih stranaka, pa do tajkuna različitih koji bi želeli haos u ovoj zemlji.”
Dan nakon što je upravo to Vučić izgovorio, jedan beogradski tabloid se pozvao na izvore iz tajne policije i preneo:
“Tajkuni, stranci i ekstremisti planiraju da najkasnije na jesen u Srbiji izazovu spontane nemire koji bi doveli do sukoba i nasilne preomene vlasti.”
S obzirom na karakter lista ova vest, možda ne bi zavređivala pažnju, da se toliko ne poklapa sa upozorenjima najpopularnijeg potličara u zemlju. U Bezbednosno informativnoj agenciji je, međutim, demantuju. “Tako nešto nismo nikome uputili”, rekao je za RSE sagovornik iz BIE.
No, ko god bi bio mogući inspirator, još jedno “događanje naroda” u Srbiji, na način na koje se zbilo u Kijevu, ili nedavno u gradovima Bosne i Hercegovine, nije nešto što kao realnu opciju za dane koji dolaze vidi profesorka Srbijanka Turajlić. Uzimajući u obzir da se optužbe razmenjuju u trenutku u kom se izborna pobeda Vučićevog bloka čini izvesna, ona konstatuje:
“Sve što Vučić govori je čista propaganda. Ono što se njemu ili nekome ko mu radi marketing učini da će prijati ušima građana, on to izgovara, na sebi svojstven način. Dakle, nekako mu se valjda čini da je sada zgodno da se narod zaplaši od zaista ružnih scenarija. I onda on, naravno, šta bi drugo uradio, nego proglasio da drugi imaju nameru da nametnu takav scenario.”
RSE: To znači da ne verujete da bi tako nešto moglo da se dogodi u Srbiji?
Turajlić: Mislim da ne, zato što u momentu kada vlada ta vrsta populizma, takav scenario je, po meni, nemoguć.
RSE: Može li onda oslanjanje na retoriku koju je Vučić odabrao biti potencijalno rizično?
Turajlić: Svaki populizam je rizičan, pa i ovaj. To dovodi do toga da ljudi počinju da veruju u bajkoviti kraj, dolazak lepog princa, pa će se Srbija od žabe pretvoriti u princezu. To prosto nije dobro.
Rizici od gradnje neodmerenih nadanja, na koje ukazuje Turajlić, mogli bi biti jednako opasni, upravo jer zamagljuju stanje stvari koje zapravo nije moguće sakriti o čemu govori Tanja Jakobi:
“Mi smo uspeli sada da obezbedimo jednu milijardu od tri koliko nam treba da bismo zapušili rupu budžetu. Vidimo da je prodato više od 700 miliona evra da bi se zadržao kurs dinara. Znači, ima jako puno stvari koje bujaju iznutra, a sva ta nezadovoljstva imaju svoj uzrok u tome što država ne funkcioniše dobro.”
Slaba država rasplamsava strahove od haosa, dok se strahovima da lako manipulisati. Dodatni je problem ukoliko vas na tome izgrađena motivacija, izvodi i na birališta …
