Dostupni linkovi

logo-print

Novog španskog premijera čeka ekonomska neizvesnost


Marijano Rahoja slavi izbornu pobedu sa suprugom i pristalicama, Madrid, 20. novembar 2011.

Marijano Rahoja slavi izbornu pobedu sa suprugom i pristalicama, Madrid, 20. novembar 2011.

Vođu španske konzervativne Narodne partije Marijana Rahoja (Rajoy), pobednika parlamentarnih izbora u nedelju, od prvog dana mandata čekaju teška vremena, jer ekonomija stagnira, zemlja se verovatno kreće ka novoj recesiji, a stopa nezaposlenosti je premašila 20 odsto.

Španske banke opterećene su sa 176 milijardi evra nenaplativih stambenih kredita, a zaplene kuća i stanova postaju sve češće. Tržišta su oprezno reagovala na smenu vlasti u Španiji, pa je vrednost akcija na madridskoj berzi jutros pala za 1,2 odsto.

Na parlamentarnim izborima održanim u nedelju u Španiji opozicioni konzervativci su ubedljivo pobedili, osvojivši 186 od 350 mandata u donjem domu parlamenta, dok su socijalisti, koji su na vlasti od 2004. godine, doživeli najteži poraz od obnavljanja demokratije 1977. godine, dobivši samo 110 mandata.

Međutim, ova ubedljiva pobeda konzervativaca nije toliko rezultat njihovog uspeha u privlačenju novih birača, koliko odliva pristalica socijalista koji su dali poverenje malim partijama, što ukazuje da su građani više razočarani politikom koja je vođena u prošlosti nego što sa optimizmom očekuju da nova vlast bude uspešnija u budućnosti, piše Majkl Barnbaum (Michael Birnbaum) u “Wošington postu” (The Washington Post).

Birači nisu pokazali veliki entuzijazam za izbore i mnogi ističu da ne vide velike razlike između dve ključne partije. Socijalisti su dobili 4 miliona manje glasova nego 2008., dok je za konzervativce glasalo svega 500 hiljada građana više u odnosu na prethodne izbore.

“Oni su isti ‘pas’ samo različitih boja”, kaže Rozario Gomez, čistačica iz Madrida. “Imam sve manje posla i novca”.
Analitičar Mihavilja: Rahoja nije mnogo interesantan, ali možete na njega da se oslonite.

Novi španski premijer (56), koga “Vošington post” opisuje kao bivšeg bezbojnog ministra, kao lider Narodne partije od 2004. dva puta je bezuspešno pokušao da dođe na premijersku poziciju.

“Rahoj nije uopšte harizmatična ličnost”, kaže analitičar Narcizo Mihavilja. “Međutim, u ovom trenutku, to je zapravo izvor njegove snage. On nije mnogo interesantan, ali možete na njega da se oslonite”.

Svetski mediji navode da je Rahoj proučavao izbornu kampanju britanskog premijera Dejvida Kamerona (David Cameron) i uočio opasnosti prevelike otvorenosti o predstojećim rezovima, pa je optužen da je vodio
"bensedinsku kampanju" – veoma malo detalja da se birači uspavaju.

On će preuzeti vlast sledećeg meseca, ali se očekuje da već narednih dana objavi sastav svog ekonomskog tima i strategiju.

“Naša sudbina je da igramo veliku ulogu u Evropi. Bićemo lojalniji ali i zahtevniji. Neće biti nikakvih čuda”, kazao je u nedelju uveče Rahoj.

Ostaje dilema da li će novi premijer Španije moći da ubedi finansijska tržišta da mu daju vremena da sprovede reforme, ili će biti nateran da traži zajam za spasavanje.

Opasnost od "pucanja balona"

Britanski “Gardijan” (The Guardian) podseća da će Rahoj morati sledeće godine da prikupi 18 milijardi evra kroz dodatne rezove ili povećanje poreza. Finansijsko tržište, međutim, nije uvereno da zemlji predstoji zaokret, pa je vrednost glavnog indeksa madridske berze Ibeks (Ibex) u trgovanju u ponedeljak ujutro pala za 1,2 odsto, navodi Asošijeted pres (AP).
Marijano Rahoj pozdravlja pristalice nakon proglašenja izborne pobede, Madrid, 20. novembar 2011.

Marijano Rahoj pozdravlja pristalice nakon proglašenja izborne pobede, Madrid, 20. novembar 2011.


Odlazeći španski socijalistički premijer Hose Luis Zapatero je napustio mnoge od tradicionalnih stavova svoje partije u cilju drastičnog kresanja budžeta što je neophodno za sređivanja finansijske situacije.

On je povisio granicu za odlazak u penziju i promenio ustav da bi se omogućilo ustanovljavanje limita na dugoročni budžetski deficit. Rahoj je najavio da će jedan od prvih njegovih poteza biti uspotavljanje tog limita.

Međutim, te mere su veoma malo pomogle u smanjivanju rekordne stope nezaposlenosti od 22.6 odsto.

Skoro polovina mladih u Španiji je bez posla, a mnogi kreću ka Velikoj Britaniji i Nemačkoj u potrazi za poslom.

Španija se suočava sa “pucanjem balona”, odnosno krahom tržišta nekretnina, što se može uporediti sa situacijom u SAD. Industrijske grane koje su bile motor ekonomije, kao što je građevina, sada takoreći ne postoje, sa nezaposlenošću većom od 40 procenata.

Banke su opterećene su sa 176 milijardi evra nenaplativih stambenih kredita, a zaplene kuća i stanova postaju sve češće. Španska ekonomija stagnira, privredni rast u prethodna tri meseca bio je nula.

Kamate na španske obveznice prošle sedmice su se približile granici održivosti od sedam odsto, što je najviši nivo od 1997. godine. Stoga će prvi zadatak novog premijera biti da ublaži strahove investitora oko održivosti španske ekonomije.

Da li nemačka medicina deluje?

Fernando Fernandez, ekonomista koji je nekada radio u Međunarodnom monetarnom fondu a sada predaje u biznis školi u Madridu, kaže za “Vošington post” da osim sledećeg kruga budžetskog rezanja treba očekivati da će nova vlada reformisati tržište rada kako bi se olakšalo zapošljavanje i otpuštanje radnika, kao i otvaranje novih preduzeća.

Nova vlada će pokušati da ograniči trošenje pokrajinskih vlada.

Međutim, kresanja koja je već uveo Zapatero skopčana su sa rizikom od nove recesije. Ovim merama se žestoko suprostavio pokret "indignado" koji je organizovao demosntracije početkom godine.

Nakon ovih izbora, Evropa je dobila još jednog lidera privrženog konsenzusu o oštrim merama štednje za koje najjače ekonomije evrozone tvrde da su rešenje za probleme članica suočenih sa problemima, kao što su Italija i Grčka.

Međutim, U Španiji su osetljivi na mešanje sa strane, a Rahoj je rekao da smatra da evropske lidere treba da bira njihov narod, a ne da ih postavljaju Brisel i Berlin.

No, on će imati mali uticaj na probleme koji su se proširili protekle sedmice i na Francusku, Austriju i Holandiju sa povećanjem njihovih troškova zaduživanja. Francuska se zalaže za radikalnija rešenja, uključujući štampanje veće količine novca u cilju pomoći ekonomijama u nevolji. Međutim, Nemačka se tome žestoko protivi, podseća “Vošington post”.

Slučaj Španije u centar pažnje uvodi jedno od osnovnih pitanja krize - da li "nemačka medicina" štednje i strukturnih reformi deluje ili gura zemlje u spiralu postepenog propadanja?

“Vol strit džornal” (The Wall Street Journal) ocenjuje da se novi španski premijer kao i nedavno izabrani lideri Italije i Grčke suočavaju sa dve vrste strukturalnih problema. Prvi se odnosi na preteranu regulaciju, visoke poreze, rigidnost tržišta rada tako da je ekonomski rast skoro nemoguć, “osigurana” visoka nezaposlenost i neodržive kamate na zaduživanje.

Drugi nedostatak je struktura evrozone. Na vrhu je sve veća birokratija Evropske Unije, ispod koje su birokaratije država članica, a potom birokratije regionalnih vlada koje se opiru reforrmama i kresanju troškova, zaključuje “Vol strit džornal”.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG