Dostupni linkovi

logo-print

Pravni stručnjaci: Osnivanje Specijalnog suda nema ustavnu osnovu


Skupština Kosova

Skupština Kosova

Odluka Skupštine Kosova o osnivanju Specijalnog suda nema ustavnu osnovu, kažu kosovski stručnjaci ustavno-pravnih pitanja. Oni navode da se jedna prepiska pisama ne može pretvoriti u međunarodni sporazum koji je u sredu izglasan u Skupštini Kosova. Iz Specijalnog istražnog tima međutim poručuju da je odluka o osnivanju suda korak bliže rešavanju ovog pitanja jednom zauvek.

Iz Specijalnog istražnog tima, koji se bavi istragom navoda iz izveštaja Dika Martija, kažu da odluka Skupštine Kosova o osnivanju Specijalnog suda otvara put za uspostavljanje odgovarajućeg sudskog mehanizma za eventualne optužnice istražnog tima.

“To omogućava da pravni proces sprovođenja temeljne istrage o izveštaju Saveta Evrope 2011. krene napred. Mi smo korak bliže rešavanju ovog pitanja jednom zauvek”, kazao je za RSE Joao Sousa, portparol tužioca Clinta Williamsona.

On je dodao da je istražni tim “odlučan u sprovođenju nepristrasne i nezavisne istrage koja će otkriti istinu ovih teških optužbi u izveštaju Saveta Evrope i u pružanju dokaza, gde god to bude vodilo”.

Sousa ističe da je istraga i dalje u toku, te da će se okončati u narednim mesecima.

Skupština Kosova je u sredu u prvom čitanju usvojila Nacrt zakona o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Kosova i EU o misiji EU za vladavinu zakona.

Ovaj sporazum za osnovu ima razmenu pisama između predsednice Kosova Atifete Jahjage i visoke predstavnice EU Catherine Ashton i predviđa formiranje Specijalnog suda za ratne zločine koji bi procesuirao navode iz istrage o trgovini ljudskim organima iz izveštaja Dika Martija.

Preuzeta velika odgovornost

Kosovski stručnjaci pravnih pitanja kažu da su poslanici Kosova odlukom donesenom u sredu preuzeli veliku odgovornost.

Mazllum Baraliu, profesor Univerziteta Prištine, u izjavi za RSE ocenjuje da je zakon usvojen na osnovu sporazuma koji nema ustavnu osnovu, a to će imati nepredvidive posledice u budućnosti, u političkom i razvojnom smislu Kosova. Donošenje ovog zakona u Skupštini je, po njegovim rečima, posledica mnogih unutrašnjih i spoljnih faktora.

“Kombinatorika i određeni stavovi – pa čak i predrasude – prema Kosovu, je jedan od spoljnih faktora. Ali, unutrašnji faktor neće moći da predje preko ovog bez zaslužene odgovornosti. A da se više radilo i da su bili uporniji - a ne da usvajaju šta god im se predloži jer sada je u javnosti priznato da nam je ovo nametnuto...Jedna takva država i jedno takvo rukovodstvo nije odgovorno kada priznaje da im se od spolja diriguje, i da ne deluje nezavisno”, kazao je Baraliu.

Riza Smaka, takođe profesor UP-a, kaže da Specijalni sud nema dobru konotaciju za Kosovo, a naročito u procesu kroz koji prolazi zemlja.

“Prvo smo imali udarac famozne fusnote, a sada i Specijalni sud za Kosovo koji otvara sumnju da je na Kosovu bilo zločina. Ovo je posledica slabog efikasiteta izvršne vlasti i pravosuđa. Desila su se mnoga ubistva a koja se nisu otkrila, procesuirala, i sada je lako da nam se kaže ‘vi nemate sudstvo’”, kaže Smaka.

Profesor Baraliu takođe navodi da ratifikacija sporazuma u Skupštini nije protiv Ustava, već se dovodi u pitanje koliko je to međunarodni sporazum.

“Molim vas, ovo nije međunarodni sporazum. Ovo je jedna obična, nametnuta razmena pisama. Ceo taj tekst je napisan u Briselu. To nije od naše predsednice. To je obična prepiska. To čak nije ni isti nivo jer se radi o predsednici zemlje i o predstavnici spoljne politike jedne regionalne organizacije. I sada, to postaje zvaničan, pravni dokumenaa – to je neustavno. Osnova te prepiske nema ustavnu osnovu, niti se poziva na članove Ustava”, kaže Baraliu.

I profesor Smaka kaže da način na koji je ovaj zakon usvojen u Skupštini ugrožava Ustav zemlje.

“Recimo, prvo se radilo o izveštaju, koji nije nikakav dokumenat, jer se o tome treba diskutovati. Dakle radi se o izveštaju Dika Martija. Potom, nastupa prepiska a onda se vladi brže bolje nameće da usvoji odluku o osnivanju Specijalnog suda za Kosovo. To krši Ustav, ali ovo nije prvi put da se u našoj zemlji tako nešto dešava”, kaže Smaka.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG