Dostupni linkovi

logo-print

Pravilnik ponašanja za nevaljale poslanike


Deo parlamentaraca u majicama sa likom haškog optuženika Vojislava Šešelja protestuje protiv posete potpredsednika SAD Džozef Bajdena - fotografija iz arhive

Deo parlamentaraca u majicama sa likom haškog optuženika Vojislava Šešelja protestuje protiv posete potpredsednika SAD Džozef Bajdena - fotografija iz arhive

Uvrede, pretnje, majice sa likovima haških optuženika, kletve pa i poneka bačena cipela, postali su sastavni deo parlamentarnog života u Srbiji, kao i “politička oružja” poput opstrukcije rada Skupštine gomilanjem amandmana ili bojkotovanje zasedanja. Zbog toga je počela izrada “Etičkog kodeksa”, po ugledu na Evropski parlament, a kojim bi takvo ponašanje trebalo da se prekine. Stručnjaci međutim, nisu optimisti da će kodeks pomoći da srpski Parlament, u bližoj budućnosti, počne da liči na one u Evropi.

Građani Srbije, koji u TV prenosima prate rad svojih političkih predstavnika, mnogo puta do sada su mogli da čuju rečnik ili vide ponašanje koje bi se neprimerenim smatralo i na fudbalskom stadionu, a kamoli u skupštinskoj sali. Sa govornice se psovalo, ka njoj su bacane cipele, nošene su majce i transparenti sa likovima haških optuženika, izricane su kletve, ali i pretnje.

(Videa: Primeri pretnji i uvreda izrečenih u Skupštini Srbije)


To je samo deo onoga što su građani Srbije poslednjih godina mogli da vide i čuju u prenosima i na šta su se, čini se, već navikli.



Mnogo toga se dešavalo i van skupštinske sale, po hodnicima, poput, na primer, protesta poslanika Srpske radikalne stranke zbog posete američke ambasadorke. Kamera je tom prilikom zabeležila i ozbiljnu pretnju koju je radikal Srboljub Živanović uputio poslaniku vladajućih demokrata, Srđanu Milivojeviću.



Poslovnik o radu Skupštine, akt kojim je rad tog tela uređen, očigledno nije bio dovoljan da spreči nepristojno ponašanje poslanika. U Parlamentu je zbog toga formirana radna grupa, čiji je zadatak da izradi Etički kodeks ponašanja, po uzoru na onaj kakav ima Evropski parlament.

Novim „Pravilnikom”, između ostalog, trebalo bi da bude predviđeno da “poslanik treba da se ponaša u skladu sa moralnim normama, da ne sme da vređa, psuje, da bude korumpiran, niti da opstruiše rad parlamenta, a da, ukoliko ta pravila prekrši, bude sankcionisan i novčanom kaznom.”

Grdelj: Malo vajde od kodeksa

Narodni poslanik i član radne grupe za izradu ovog pravilnika, Željko Ivanji, kaže da je pitanje Etičkog kodeksa osetljivo i da je pred njima težak zadatak normiranja nečega što je u sferi morala.

“Moral podrazumeva jedno uobičajeno i normalno ponašanje sa stanovišta ljudi koji žive na teritoriji jedne države. Međutim, normiranje ponašanja poslanika jeste osetljivo, ali je neophodno imajući u vidu da su se poslanici često ponašali na jedan neprimeren način. Teško je reći da će se nekim normama stati na put, uslovno rečeno nemoralnom ponašanju, ali je to jedan gest, jedna poruka Skupštine ka javnosti da ona želi time da se bavi i, na neki način, sankcioniše i osudi nešto što je nepristojno. Ta poruka je zapravo, važnija od bilo koje norme”, rekao je Ivanji.

U Evropskom ili parlamentu Velike Britanije, po čijim se Etičkim kodeksima i piše pravilnik za srpske poslanike, takođe se često mogu čuti burne rasprave. Ipak, tamošnji poslanici uglavnom jasno znaju gde je granica pristojnog ponašanja i gde argumentovana debata prelazi u ličnu uvredu.

Željka Ivanjija zatekli smo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, gde predvodi delegaciju naše zemlje. Pravila ponašanja, tamo su drugačija.

“Tu neke stvari nisu dozvoljene u odnosu na neke druge Parlamente, prvenstveno mislim na naš. Dakle, ovde predstavnici SRS-a nisu mogli da uđu u salu sa majcama svog lidera, njima već obezbeđenje Parlamentarne skupštine nije dozvolilo ulazak u salu. Takođe, na primer u pogledu opstrukcije koja je neprimerena u radu Parlamenta, ovde se nailazi na opštu osudu”, kaže Ivanji.

Ponašanje poslanika je polje na kome bi se promene najpre primetile. Ipak, “Pravilnikom” bi trebalo da se definiše i mnogo toga drugog, poput “nedoumice” o tome gde se završava lobiranje, a gde počinje korupcija. Zatim, da se utiče na problem sukoba interesa, kao i na opstrukcije rada Parlamenta gomilanjem nepotrebnih amandmana ili bojkotovanjem sednica, na primer.

Podsetimo da usled takvih “mehanizama” Parlament u više navrata nije mogao da nesmetano radi, zbog čega je u pitanje dovođeno izglasavanje pojedinih zakona. Sociolog Stjepan Gredelj, nije međutim optimista da će se Etičkim kodeksom mnogo toga promeniti.

“Malo je vajde od tog kodeksa iz prostog razloga što se ovde ne poštuju ni pravne norme, od Ustava pa na dalje, a kamoli tamo neka deklaracija. Eto, do sada smo bili bezobrazni, a sada ćemo biti fini… da li možete da zamislite neke likove koji stoje pred kodeksom i stavljaju ruku na njega kao na Bibliju. Ne očekujem dakle ništa dobro, očekujem da će to biti samo još jedna farsa, pogotovo farsa u zemlji u kojoj ministar policije smenjuje direktora biblioteke”, kaže Gredelj, a poput njega, ni građani sa kojima smo razgovarali, nisu uvereni da će u ponašanju poslanika, u bližoj budućnosti, biti radikalnih promena.



Šta bi onda bilo rešenje? Kako uticati na ponašanje onih koji donose zakone i određuju pravila.

„Veoma teško“, kaže sociolog Stjepan Gredelj.

“Jedini pravi način je potpuna promena izbornog sistema. Ukidanje ovog sadašnjeg Parlamenta i formiranje novog sa duplo manje poslanika i to ljudi koji direktno predstavljaju svoje glasače”, dodaje Gredelj.

Da li će srpski Parlament u bližoj budućnosti početi liči na evropske, znaće se međutim tek nakon formiranja njegovog novog saziva, koji bi trebalo da glasa o budućem Etičkom kodeksu. To se neće dogoditi pre 6. maja, kada bi, prema najnovijim informacijama predsednice Skupštine, trebalo da budu održani izbori.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG