Dostupni linkovi

logo-print

Pozovi Kristijana radi rejtinga


Aleksandar "Kristijan" Golubović u jednoj od TV emisija

Aleksandar "Kristijan" Golubović u jednoj od TV emisija

Pozovi Kristijana radi rejtinga, jedna je od glavnih formula kojom mediji u Srbiji u poslednje vreme postižu veću gledanost. U bespoštednoj borbi za profitom osuđivanog kriminalca Aleksandra Kristijana Golubovića promovisali su u vodeću televizijsku zvezdu.

Romansirane priče Aleksandra Kristijana Golubovića, antiheroja iz kriminalnog miljea, o prošlosti sa one strane zakona i najvažnijim društvenim temama preplavile su udarne programe televizija sa nacionalnom frekvencijom, dok se časopisi utrkuju ko će pre objaviti fotografije ovog žestokog momka, majstora borilačkih veština, i njegova razmišljanja o vaspitanju omladine, politici ili tendencija u umetnosti.

Kada je sve otišlo tako daleko da mu je na TV Pink dodeljena uloga gosta-voditelja Savet Republičke Radiodifuzne Agencije odlučio je da se pozabavi „slučajem Kristijan“.

Gordana Suša, iz RRA, kaže da su sporne emisije „pod lupom“.

„Verovatno ćemo doneti odluku da na tu temu razgovaramo sa emiterima. Jer postoje etički kodeksi koje treba poštovati. Preporučićemo da izbegavaju takvu vrstu programa. Ali što se tiče neke prijave ili opomene nemamo pravni osnov jer zakon to ne prepoznaje“, navodi Suša.

Kritički odnos prema Aleksandru Kristijanu Goluboviću (45), osuđivanom za krivična dela iznude i trgovine drogom, za medije koji ga promovišu uglavnom ne postoji, već se o njega bespoštedno otimaju najveće televizije pre nego što ode na izdržavanje zatvorske kazne od 14 godina ukoliko presuda postane pravosnažna.

Tako se nedavno dogodilo i da su pojedine TV stanice, kada su u konkurentskim programima ekskluzivno gostovali vodeći političari u državi ili se prvi put u istoriji dugogodišnje svađe odvijao čuveni košarkaški duel Vujošević – Čović, u isto vreme prikazivale intervjue sa Kristijanom i pobeđivale u bespoštednoj trci za rejtingom.

Aleksandar Kristijan Golubović kaže za RSE da se samo ljubazno odaziva na pozive medija.

„Ja nisam sa puškom ušao u ničiji medij i rekao da me reklamiraju i stave na naslovne strane. Oni kažu da me zovu zbog moje harizme, tog nekog masovnog uticaja na mlađu populaciju, zbog inteligencije, elokventnosti i načitanosti“, pojašnjava Golubović.

RSE: U televizijskim emisijama Vas tretiraju kao vrlo relevantnog sagovornika bez obzira na kriminalnu prošlost. Da li sebe smatrate kriminalcem i adekvatnim sagovornikom?

Golubović: Ljudi mene dobro znaju ko sam i kakav sam. Znaju da prezirem drogu i da bih izlečio sve narkomane sveta, samo kada bih mogao. A zašto baš mene hoće u emsijama je pitanje za one koji me pozivaju. Ja im kažem da zovu nekog drugog. Ljudi, ja nisam pevač, ja nisam glumac... A oni neće. Njima valjda nije toliko interesantan neko drugi. Nego baš mene zovu. I to svaki dan, i sve više, i ja ne znam dokle će ovo da ide“

Ova osuđivana TV zvezda tvrdi da je kriminal iza njega i da gostovanja uglavnom koristi da mladima ukaže na pravi put. U tim, često i bizarnim, televizijskim nastupima on crta i slika, govori svoje aforizme ili priča o blagotvornosti sporta i njegovom humanitranom radu.

Traženiji od starleta

Posle svega popularnost Kristijana Golubovića, koji je svoj slikarski pravac nazvao Kristijanizam, dostigla je neslućene razmere. Govori se da njegove snimke i stranice na internetu, kao i profil na društvenoj mreži nazvan „Dnevna doza Golubović Kristijana“, svakog dana pregleda pola miliona ljudi i da je traženiji i od čuvenih domaćih starleta.

Milena Dragičević Šešić, profesorka beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, podseća da fascinacija antiherojima nije nikakva novost:

„Otuda i u bajkama imamo zle junake. Samo što u bajkama na kraju uvek pobeđuju dobri. Problem što je sada kod nas drugačiji način promocije. U ranijim društvima imali smo jednu vrstu uredničke kontrole sadržaja, nije baš svako pričao priče, znalo se ko su šamani. A danas nije cilj stvaranje kulture i vrednosti nego isključivo profit. Pa se tako, na žalost, u toj trci jednostavno ne biraju sredstva.“

Prvo medijsko pojavljivanje Kristijan Golubović doživeo je sredinom zloglasnih devedesetih kada ga je šira javnost upoznala kao protagonistu kultnog dokumentarca o beogradskim gangovima „Vidimo se u čitulji“, u kom je predstavljen kao dvadesetpetogodišnjak iz sveta kriminala:

„Kristijan Golubović – Kao maloletnik u Dizeldorfu uhapšen zbog oružane pljačke. Odležao tri i po godine u zatvoru. Izručen srpskoj policiji zbog dela koje je počinio u Beogradu.“

Tada se Golubović, između ostalog, predstavio i izjavom o stanju u ondašnjoj Jugoslaviji:

„Poštenim radom ne možete da stvorite ništa. Jer država je pod sankcijama, budžet je minimalan. Ne može čovek za sto maraka mesečno da radi. I da radi, to je pošten narod. Omladina se opredeljuje – bolje sve ili ništa.“

Janko Baljak, reditelj tog filma iz kog je najveći broj aktera stradao u kriminalnim obračunima, kaže za RSE da je aktuelna tendencija da se promovišu osobe sa one strane zakona posledica raspada sistema vrednosti.

„Kristijan Golubović ni pre petnaest godina, a još manje danas, nije mogao i ne može da bude nekakav uzor i čovek koji deli lekcije. U pitanju je jedno opšte estradno eksploatisanje koje je više nego otužno u politici ove zemlje koja je duboko zaglibila i estradizovana. Upravo je broj pojavljivanja Kristijana Golubovića u medijima direktno srazmeran toj jezivoj estradizaciji našeg celokupnog društva i politike. To je ono što zabrinjava i što podseća na te grozne devedesete za koje smo mislili da se više nikada neće ponoviti“, konstatuje Baljak.

Posle godina u kriminalu, Aleksandar Kristijan Golubović danas sebe smatra žrtvom.

„Ja se trudim da izađem iz toga i da kažem – ljudi ja imam nešto drugo za vas. Ja sam zakazao slikarsku izložbu u Novom Sadu. Pa dođite i sami vidite o čemu se radi“, kaže Golubović.

Budućnost novih generacija, zaključuje Milena Dragičević Šešić, u velikoj je opasnosti ukoliko se medijima dozvoli da se i dalje bez ikakvog otklona bave pričama takozvanih žestokih momaka.

„Mi se danas čudimo odakle toliko nasilja u školama i uopšte kod mladih. Pa naravno, između ostalog i zbog toga što se na neki način nasilje glorifikuje i brani. Ta vrsta normalizacije kriminala i nasilja je pogubna. I to mora politika da sprečava“, smatra Milena Dragičević Šešić.

Novinarska udruženja u Srbiji pozvala su nadležne da reaguju i spreče medijsko promovisanje kriminala i nasilja. NUNS i UNS apelovali su na RRA i Savet za štampu da ne dozvole programske sadržaje u kojima se propagiraju pojedinci sa bogatim kriminalnim dosijeima.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG