Kosovo poziva pet zemlje članice EU koje nisu priznale najmlađu državu u Evropi da to učine. Ovaj apel je upućen sa međunarodne konferencije “Kosovo zove”, a osim Španiji, Rumuniji, Slovačkoj, Kipru i Grčkoj, apel je upućen i Srbiji i BiH.
Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hoxhaj kaže da pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo ne predstavljaju političku blokadu protiv nezavisnosti Kosova, pošto svaka od tih zemalja ima unutrašnje razloge koji su uticali na takvu odluku. Što se Srbije tiče, on je kazao da ova zemlja igra dvoličnu igru prema Kosovu i prema EU.
“Srbija ne može pre podne imati evropsko ponašanje, a posle podne, u Mitrovici, antievropsko. Sudbina Srbije je unutar njenih granica a ne izvan. Zemlja koja teži ka EU ne može definisati svoj nacionalni interes u smislu teritorijalnosti, kao da se nalazimo u ’91. ili ’92. godini”, kazao je Hoxhaj.
Debati je prisustvovao i britanski ambasador Jan Klif, rekavši da će narod u regionu i zemlje EU koje nisu priznale Kosovo, uraditi to jednog dana. On se složio da zemlje iz EU ne predstavljaju državnu blokadu Kosovu, ali...
“Priznanja se neće desiti ubrzo, što se tiče ovih sedam država”, kazao je ambasador Klif. On je međutim obećao pomoć Velike Britanije u lobiranju kod ovih zemalja.
Specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar je istakao da ne može obećati angažovanje oko priznanja, jer mu to ne dopušta mandat, ali je ocenio da je studija izvodljivosti, oko koje su se saglasile ne 22 već 27 članica EU, važan proces za Kosovo.
“U našem je interesu da Kosovo postane deo EU i ovo je konačan cilj oko kojeg su se složile sve zemlje članice EU, bez razlike”, kazao je Žbogar.
Ministarka za evropske integracije u Vladi Kosova Vlora Çitaku istakla je da se Kosovo već četiri godine suočava sa velikom enigmom pošto unutar EU ne postoji koncenzus o najmlađoj državi u Evropi.
“Tačno je da svaka od ovih zemalja ima svoje posebne razloge, često u vezi unutrašnje politike, ali prema svakoj trebamo imati poseban pristup jer ne radi se o jednoj grupi koja je protiv Kosova, zbog specifičnih ili zajedničkih interesa”, kazala je ona.
Konferenciju je organizovala Kosovska fondacija za otvoreno društvo i Britanski savet, a na njoj je predstavljena i knjiga “Kosovo zove”, u kojoj su istaknute sve karakteristike u vezi zemalja koje nisu priznale Kosovo. Predviđa se da ova knjiga bude diplomatski vodič što se tiče stava i pozicije ovih zemalja.
Ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hoxhaj kaže da pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo ne predstavljaju političku blokadu protiv nezavisnosti Kosova, pošto svaka od tih zemalja ima unutrašnje razloge koji su uticali na takvu odluku. Što se Srbije tiče, on je kazao da ova zemlja igra dvoličnu igru prema Kosovu i prema EU.
“Srbija ne može pre podne imati evropsko ponašanje, a posle podne, u Mitrovici, antievropsko. Sudbina Srbije je unutar njenih granica a ne izvan. Zemlja koja teži ka EU ne može definisati svoj nacionalni interes u smislu teritorijalnosti, kao da se nalazimo u ’91. ili ’92. godini”, kazao je Hoxhaj.
Debati je prisustvovao i britanski ambasador Jan Klif, rekavši da će narod u regionu i zemlje EU koje nisu priznale Kosovo, uraditi to jednog dana. On se složio da zemlje iz EU ne predstavljaju državnu blokadu Kosovu, ali...
“Priznanja se neće desiti ubrzo, što se tiče ovih sedam država”, kazao je ambasador Klif. On je međutim obećao pomoć Velike Britanije u lobiranju kod ovih zemalja.
Specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar je istakao da ne može obećati angažovanje oko priznanja, jer mu to ne dopušta mandat, ali je ocenio da je studija izvodljivosti, oko koje su se saglasile ne 22 već 27 članica EU, važan proces za Kosovo.
“U našem je interesu da Kosovo postane deo EU i ovo je konačan cilj oko kojeg su se složile sve zemlje članice EU, bez razlike”, kazao je Žbogar.
Ministarka za evropske integracije u Vladi Kosova Vlora Çitaku istakla je da se Kosovo već četiri godine suočava sa velikom enigmom pošto unutar EU ne postoji koncenzus o najmlađoj državi u Evropi.
“Tačno je da svaka od ovih zemalja ima svoje posebne razloge, često u vezi unutrašnje politike, ali prema svakoj trebamo imati poseban pristup jer ne radi se o jednoj grupi koja je protiv Kosova, zbog specifičnih ili zajedničkih interesa”, kazala je ona.
Konferenciju je organizovala Kosovska fondacija za otvoreno društvo i Britanski savet, a na njoj je predstavljena i knjiga “Kosovo zove”, u kojoj su istaknute sve karakteristike u vezi zemalja koje nisu priznale Kosovo. Predviđa se da ova knjiga bude diplomatski vodič što se tiče stava i pozicije ovih zemalja.
