Dostupni linkovi

logo-print

Pozitivan odnos i ispunjavanje uslova vode BiH u EU


Zastave Evropske unije

Zastave Evropske unije

Lisabonski sporazum uvodi važne inovacije u način donošenja odluka u Evropskoj uniji. Međutim, zbog širokog spektra domaćih političkih pitanja koja dominiraju javnim diskursom u BiH, uticaju Lisabonskog sporazuma na EU i na države potencijalne kandidate za članstvo nije posvećeno dovoljno pažnje.

Pregled ključnih promjena koje su uvedene u načinu na koji funkcioniše EU nakon usvajanja Lisabonskog sporazuma, može se naći u u publikaciji ‘Vodič kroz Lisabonski sporazum’ koju je pripremila nevladina organizacija Vanjskopolitička inicijativa BiH

Lisabonski sporazum iliti Reformski ugovor potpisan je u Lisabonu 13. decembra 2007. godine s ciljem rješavanja pitanja daljnjeg institucionalnog funkcionisanja Evropske unije. Ugovor je stupio na snagu 1. decembra 2009. nakon ratifikacije u svim državama članicama EU. Lisabonski ugorovor omogućuje, prije svega, dalje proširenje Evropske unije, nakon što evropski Ustav nije dobio podršku na referendumima u Holandiji i Franuskoj.

Lejla Kablar, direktorica Vanjskopolitičke inicijative BiH, ukazujući na značaj Lisabonskog ugovora, kaže da ovaj dokument omućava Evropskoj uniji jači i jasniji glas u svijetu, čuvajući istovremeno nacionalne interese država članica.

„Sami ciljevi Lisabonskog ugovora su učinili Evropsku uniju demokratičnijom i spremnom da ispuni očekivanja građana Evrope u pogledu visokih standarda odgovornosti, transparentnosti i učešća, i na taj način omogućiti građanima Evrope veći uticaj na kreiranje politika na evropskoj razini. Svrha Lisabonskog ugovora je također i da Evropsku uniju učini efikasnijom i sposobnom da se uhvati u koštac sa globalnim izazovima današnjice, kao što su klimatske promjene, sigurnost i održivi razvoj“, pojašnjava Kablar.

Nedostatak ljudskih resursa


Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, evropski put svakako da zavisi od ispunjavanja zadatih uslova i standarda Evropske unije. Marinko Čavara, član Komisije za evropske integracije Federalnog parlamenta smatra da Evropska unija treba i dalje nastaviti s pozitivnim odnosom prema Bosni i Hercegovini kada je u pitanju rješavanje prepreka na tom putu.

Šefik Džaferović

Šefik Džaferović

„Mi smo naučili u Bosni i Hercegovini da nam se gleda kroz prste, ali mislim da Evropska unija, ukoliko želi da BiH kreće u ovom procesu evropskih integracija, mislim da bi nam trebala biti puno tolerantnija. To se i pokazalo, tako se odnosi prema svemu što se učini u Bosni i Hercegovini političkim dogovorima da možemo ubrzano kretati ka integraciji, jer, bojimo se, evo svi smo toga svjesni, ukoliko ostanemo dugo po strani ubrzanih evropskih procesa, da će onda možda eskalirati ili biti negativni procesi u zaoštravanju političkih situacija. Naravno, svjesni smo da ekonomska može ići gore, ali mislim da je to neko dno koje smo dostigli“, ocjenjuje Čavara.

Predsjedavajući Zajedničke parlamentarne komisije za provođenje presude Sejdić-Finci, Šefik Džaferović, uvjeren je da će Bosna i Hercegovina ukloniti zastoj na evropskom putu, da će jedini preostali uslov za aplikaciju za članstvo biti uskoro ispunjen.

„Ja ću tu poruku stalno slati. Mi smo u fazi kada moramo da nađemo model. Bosna i Hercegovina mora naći taj model. Neću da optužujem nikoga iz Komisije, ali imam osjećaj da su mnoge koleginice i kolege bježali od eksperata, bojeći se onoga što će kazati eksperti. Ne trebamo da se plašimo toga šta će kazati eksperti. Neka kažu šta je normalno, a mi ćemo donijeti odluku. Na kraju, odlučili smo, iako to za rad Parlamenta može biti negativno i može biti podložno raznim vrstama komentara, da uključimo lidere političkih stranaka u ovaj proces, samo zbog toga da iskoristimo sve mogućnosti kako bi se postigao politički dogovor. Oni neće pisati amandmane, oni ih neće predlagati i oni neće o njima glasati. Ali – mogu nam pomoći da postignemo politički dogovor“, kaže Džaferović.

Branislav Borenović, predsjednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine RS, ocjenjuje da, pored plana integrisanja, nedostatak ljudskih resursa predstavlja jedan od ključnih problema za Bosnu i Hercegovinu u ovom trenutku.

„Mi nismo ni svjesni koliko treba ljudi, prvenstveno mlađih ljudi, edukovanih, obrazovanih na drukčiji način nego su do sada, ljudi u koje treba uložiti novac, koje treba svjesno poslati u Brisel da sjede pola godine, godinu, dvije godine, i koji bi bili ključni nosioci, prije svega harmonizacije propisa s evropskim Acquis-om u narednim godinama. Nas tek čeka veliki izazov za nekoliko godina. Ono što je ključno jeste da se pokuša izraditi konačno taj plan integrisanja, da se jednom u ovoj zemlji definiše ko šta treba da radi. Plan integrisanja uradila je svaka zemlja u regionu. Treba da ga uradi i Bosna i Hercegovina i to će biti izazov, ne za sve stranke, nego za one stranke koje se nalaze na vlasti. I to sad govorim svjesno. To će biti najveći izazov za Savjet ministara, za Vladu Republike Srpske i Vladu Federacije BiH“, ističe Borenović.
  • 16x9 Image

    Milad Obradović

    Prvih petnaest godina novinar Radio Sarajeva/Radio BiH, a posljednjih petnaest u sarajevskom dopisništvu RSE. Diplomu stekao na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, odsjek žurnalistika.

XS
SM
MD
LG