Dostupni linkovi

logo-print

Dan u kojem je Srbija ponovo progovorila miloševićevsko - šešeljevim rečnikom


Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić

Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić

Deseti april će ostati zapamćen kao dan u kome je Srbija ponovo ličila na miloševićevsko-radikalsku državu. Reč je o političkim porukama koje je poslala i još više o rečniku koji je vratio u vreme kada se Srbija samoizolovala mislivši da tako može da opstane.

Najkraće, predsednik republike Tomislav Nikolić je Haški tribunal uporedio sa inkvizicijom pa još to upakovao u kosovski paket rekavši da se je sve pa i tribunal bila 20-ogodišnja priprema za ovakav kraj sa Kosovom, zatim je vicepremijer Aleksndar Vučić, valjda iznerviran jasnom porukom nemačkih parlamentaraca da nema datuma za pregovore sa EU, izjavio da nikoga neće Srbija ni za šta moliti, da bi premijer Ivica Dačić poručio iz Moskve da je najveći prijatelj na svetu Srbiji Rusija i da to do sada Beograd nije dovoljno jasno pokazao.


Miljenko Dereta iz poslaničkog kluba LDP-a kaže za RSE da su te poruke pokazale da je okretanje Evropi ove vlasti bilo samo verbalno.

„Skoncentrisalo se u jedan dan sve ono od čega smo strepeli. Ponovljena je retorika devedesetih o ratu, žrtvama, o ugroženosti i nepravdi prema Srbiji kao takvoj i Srbima kao etničkoj grupi, dakle to je ponovo saopšteno svetu pri čemu smo definitivno potvrdili sve loše slike o sebi koje svet ima. Potom se vraćamo na nadu u Rusiju koja ne znam na čemu se bazira, osim na činjenici da odakte stižu obećanja a nikada ispunjenje tih obećanja, kada se govori o ekonomskoj pomoći. I ono što je posebno važno, da razgovor o EU ulazi u fazu čuvenog inata, gde mi nismo u stanju da dugoročno razmišljamo nego razmišljamo u kategorijama ’Dan D’, kao da se za jedan dan bilo šta rešava“, kaže Dereta.

Dok Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a, parlamentarne stranke koja uporno govori NE evropskom putu Srbije, ne vidi u tim izjavama nikakve natruhe iz prošlosti.

“Nema ničeg od toga. Ova vlast je nastavila politiku prethodne demorkatske vlade u svemu. Prihvatili su sporazume Borka Stefanovića i počeli da ih primenjuju i vodili su razgovore sa vrlo niskim novoom zahteva za Srbe na Kosovu i Metohiji ali to što nisu uspeli je, zapravo, tema za Brisel i za Vašington. Oni se menjaju, a ne naši političari“, tvrdi Samardžić.

Svesrpsko regionalno pitanje

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne studije podseća da javnost u Srbiji nije više proevropski raspoložena, pa ostaje da se vidi šta će u toj situaciji uraditi vlast.

„Mislim da se u Briselu razmišlja imaju li oni partnera u Srbiji. A da li Srbija hoće da se okrene Rusiji, ako hoće da bude nova Belorusija, to ne može niko da zaustavi“, ocenjuje Gligorov.

Miljenko Dereta dodaje kao gaf ove vlasti i još jedan događaj, dan-dva ranije, a to je uvodjenje u celu priču o Kosovu Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske a time i otvaranje teme iz 90-ih, svesrpkog regionalnog pitanja:

Miljenko Dereta

Miljenko Dereta

„Ja prosto mislim da oni odlično čitaju činjenicu da na sastanku državnog vrha Srbije sedi gospodin Dodik. To je jedna regionalizacija, širenje problema Kosova na region i na to apsolutno ni Vašington i Brisel neće pristati. A insistiranje na tome na način kako mi to radimo čini mi se da je, kako mi to kažemo, teranje maka na konac. Ta politika je nešto što smo već videli, ta politika je rezultirala apsolutnim ljudskom katastrofom i to apsolutno ne ide“, smatra Dereta.

Naprednjačko-socijalističko rukovodstvo Srbije, uprkos antievropskog raspoloženja i svog članstva i većine javnosti u Srbiji, krenulo je evropskim putem. Neizvesno je međutim, po Gligorovu da li će i kuda nastaviti.

„Ovde je sad samo pitanje kada i da li će se ovo rukovodstvo ( imam utisak da se Nikolić tome nikada valjano nije ni pridružio) da li će se ono i dalje držati tog evropskog puta. Ja ne verujem da je ta odluka 'dža ili bu' doneta na nivou Vučića i Dačića“, kaže Gligorov.

Slobodan Samardžić, u skladu sa stavovima svoje partije, ohrabruje vlast da se još više odupre zahtevima Zapada:

„Sad imate evidentan pritisak sa očiglednim pretnjama sa Zapada i svaka vlada se tome mora odupreti , bar ovako minimalno kako čini naša Vlada .Nema govora o nekakvom poredjenju sa 90-im godinama“, kaže Samardžić.

Miljenko Dereta ostavlja mogućnost da 10. april nije označio nikakav zaokret, već da je u pitanju samo pokušaj, doduše nevešt, taktiziranja u, po Srbiju, veoma nepovoljnim okolnostima:

"Jedina nada koju imam jeste da je sve ovo što se govori usmereno ka umirivanju javnosti, a da se sa ove strane u razgovorima priprema teren za dogovor sa Prištinom koji će se postići, koji će, ako ne donese datum, ono sasvim sigurno popraviti odnos sa Evopskom unijom i dugoročno osigurati naš ulazak u EU“, zaključuje Dereta.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG