Dostupni linkovi

logo-print

Poverenik za jezike trebao bi da reši problem ravnopravnosti jezika


Natpis kod Mitrovice

Natpis kod Mitrovice

Iako je na Kosovu formalno ravnopravna upotreba albanskog i srpskog jezika, u praksi je srpska zajednica nezadovoljna sprovođenjem zakona o upotrebi jezika. Kažu, naime, da im je u većini institucija onemogućena upotreba maternjeg jezika. Stoga je pokrenuto osnivanje kancelarije povernika za jezike.

Na osnovu Zakona o upotrebi jezika, albanski i srpski jezik i njihova pisma su dva službena jezika na nivou Kosova i imaju ravnopravan status u kosovskim institucijama. Jezici ostalih zajednica, kao što su turski, bosanski i romski, su u službenoj upotrebi na opštinskom nivou, na osnovu ispunjenih uslova utvrđenih zakonom.

Srpska zajednica na Kosovu, međutim, nije zadovoljna sprovođenjem Zakona u upotrebi jezika. Nenad Maksimović, direktor Centra za mir i toleranciju sa sedištem u Gračanici, kaže da se problemi u sprovođenju srpskog jezika ne odnose samo u zvaničnoj komunikaciji od strane centralnih i lokalnih institucija, već je problem i to što se na pravnoj osnovi nije jasno naglasilo pitanje upotrebe pisma:

„Srpsko pismo, ćirilica, ni u kojem slučaju nije zastupljeno u javnim dokumentima na Kosovu. Sajtovi se ne ažuriraju na srpskom jeziku. Centralne institucije, ili ne koriste srpski jezik, ili ono što oni nazivaju srpski jezik je nerazumljivo. Smatram da je kosovsko društvo u samoj osnovi i dalje netolerantno prema različitosti i pitanje upotrebe srpskog jezika ili srpskog pisma se doživljava kao pretnja, ne znam čemu, identitetu, ili kao ogroman ustupak koji se pravi Srbima. Smatram da je višejezičnost svakog društva prednost. Međutim, ovo je zakonska obaveza, tako da upotrebu srpskoj jezika ne bismo trebali da stavimo u kontekst dobre volje ili prednosti, već zakonske obaveze koja se mora sprovoditi", napominje Maksimović.

On dodaje da u tom smislu postoji nedovoljna politička volja srpskih predstavnika na Kosovu, odnosno u Skupštini koji se, kako je rekao, plaše da zatraže svoja prava.

Potpredsednik Skupštine Kosovo, iz redova Samostalne liberalne stranke, Petar Miletić, potvrđuje da se srpski jezik ne poštuje dovoljno, ali stoga je pre dve godine pokrenuto osnivanje kancelarije poverenika za jezike u kabinetu predsednika Vlade, posao koji se privodi kraju:

„Mi pokušavamo da radimo na tome kako bi se taj problem rešio. Imamo jedan dobar zakon o jezicima, koji je i moderan i proevropski, samo je problem što se ne poštuje u dovoljnoj meri. Svakako da je život zbog toga teži, posebno kod pristupa institucijama, gde se desi, ili da službenik ne govori srpski, ili da dobije dokumentaciju ili neku uredbu, pravilo, zakon, koje ne može da pročita na svom jeziku. Naravno da to otežava svakodnevni život, ali ja se nadam da će poverenik za jezike vrlo brzo profunkcionisati i da će jedan po jedan od tih problema biti rešavani", kaže Miletić.

Nezadovoljni i Bošnjaci

Neadekvatna upotreba srpskog jezika u institucijama otežava i rad novinara koji rade na srpskom jeziku.

Jedna od njih je Zulfija Jakupi, urednica programa na srpskom jeziku na Radio Kosovo, koja kaže da je bez znanja albanskog jezika nemoguće slušaoce na vreme obavestiti o radu institucija:

„Recimo, iz predsedništva Kosova, kada stigne saopštenje na albanskom jeziku, prevod na srpski jezik može da se pronađe na webu Predsedništva, sa dobrim zakašnjenjem od pola dana, pa čak i ceo dan, što je za nas u elektronskim medijima prekasno. Skupština tu prednjači, što se tiče poštovanja dvojezičnosti na Kosovu, dok je Vlada između. Vlada nas informiše na srpskom, ravnopravno sa albanskim, kada najavljuje događaje, ali kada šalje reakcije, tu isto moramo da sačekamo poprilično dugo da bi dobili saopštenje ili uopšte ga nikad ne dobijemo na srpskom, nego moramo sami da prevodimo.”

Prizren je jedan od gradova u kojem su, pored albanskog i srpskog, službeni jezici bosanski i turski.

Jedan od novinara u Prizrenu, Raif Kasi, kaže da pripadnici bošnjačke zajednice u tom gradu takođe imaju zamerki kada se radi o upotrebi bosanskog jezika u institucijama, uključujući i obrazovane ustanove:

„Osobito u osnovnim i srednjim školama gdje nastavu pohađaju učenici iz bošnjačke zajednice postoji nedostatak obaveštenja na bosanskom maternjem jeziku. Tako da i pored mnogih javnih debata o ovom pitanju, mislim da Bošnjaci nisu u potpunosti zadovoljni prisustvom ovog jezika, bar što se tiče osnovnih i srednjih škola. No, u drugim institucijama, kao što su sudovi i zdravstvene institucije, tu možemo biti zadovoljni", zaključuje Kasi.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG