Dostupni linkovi

logo-print

Povećanje poreza na imovinu: Udar na privredu, ne građane


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Građani Srbije sa strepnjom čekaju nova, verovatno ponovo uvećana, rešenja za porez na imovinu za tekuću godinu iako se još nisu oporavili od šoka zbog dramatičnih uvećanja ovog nameta za prošlu i pretprošlu godinu.

Skok ovog poreza za 2014. godinu u Beogradu bio je čak 80 odsto, da bi onda 2015. stigli dodatno uvećane fakture. U Beogradu nije menjana poreska stopa – od 0,4 do čak 2 odsto prosečne tržišne vrednosti nekretnine, zavisno od lokacije, odnosno, zone, ali jesu povećavale prosečnu tržišnu vrednost nekretnina, koja je, zapravo, osnovica za obračunavanje poreza na imovinu. Pumpale su te vrednosti iako su cene stanova i kuća u poslednjim godinama padale.

Beograd je podeljen na osam zona, pri čemu su najskuplje prva ekstra i prva zona, koje obuhvataju uži i širi centar grada. Gradska vlast je kvadratni metar stana u prvoj ekstra zoni prošle godine procenila na 210 000 dinara, sedam hiljada više nego u prethodnoj godini.

To je potpuno apsurdno, "ako se zna da su cene nekretnina poslednjih godinu-dve smanjene za 20 do 30 odsto, a po tome koliko su nam porezi na imovinu porasli, ispada da je tržište nekretnina i te kako živnulo, odnosno, da su cene cene skočile 50 i više posto", kaže agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević.

"Šta reći, opštinske kase od toga žive. Bez ovih povećanja poreza ne bi mogli toliko ljudi da imaju i da prave ulaz u opštine od mermera i drugih najskupljih materijala, dok narod nema od čega da živi", komentariše ona.

Za nov stan od 60 kvadratnih metara u toj zoni prosečna tržišna cena bi bila 12.600.000 dinara, što bi prošle godine bio ekvivalent od 100 000 evra. Za stan vrednosti do 10.000.000 dinara poreska stopa je 0,4 odsto, ali ako je stan skuplji, razlika između cene i sume od 10.000.000 dinara oporezuje se po višoj poreskoj stopi. Ona iznosi 0,6 odsto (do cene od 25 000 000 dinara).

Za narečeni novi stan u pomenutoj zoni, obveznik bi platio porez na imovinu težak 55.600 dinara, ukoliko mu tu nije boravište. Ako jeste, ta suma se umanjuje maksimalno za 20.000 dinara.

Ukoliko je reč o stanu koji nije u novogradnji, za svaku godinu starosti poreska osnovica se umanjuje za 0,8%, ali ne više od 40 odsto. Ranije je ta amortizacija išla i do 70 procenata.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Uz to, još jedan srpski specijaitet: za gradske i opštinske vlasti pri razrezivanju poreza na imovinu, ne igra ama baš nikakvu ulogu kvalitet i opremljenost nekretnina - porez je isti za provoklasnu nekretninu i onu koja je potpuno ruinirana, bitna je isključivo lokacija.

"Na Terazijama imate stan koji se prodaje za 1.500, ali imate i stan koji se prodaje za 3500 evra. Oni uzmu tri najskuplja stana i tako izračunaju prosečnu cenu", navodi Kaća Lazarević.

Ekonomisti, poput Ane Jolović, menadžerke tima za razvoj finansijskog tržišta u Američkoj agenciji za pomoć i razvoj, podsećaju da je republička vlast ukinula značajan transfer novca lokalnim samoupravama i da one sada same moraju da namaknu novac za svoje funkcionisanje. Tako se može i objasniti ovo enormno povećanje poreza na imovinu.

"Na jednoj strani, to jeste veliki namet na građane, ali to znači da morate to sistemski da rešavate. Gledajte šta se događa: mi na lokalne samouprave sve više prebacujete određene nadležnosti – da moraju da rade i ovo, i ovo, i ovo, i ovo – a ne prebacujete im sredstva. Onda se postavlja pitanje 'a kako da se to izvede'. U toj situaciji u kojoj su se našle, čini se da lokalne samouprave povećanjem poreza pokušavaju da nadomeste ta nedostajuća sredstva", ističe Jolović.

Jolovićeva, međutim, ističe da je dramatičnim povećanjem poreza na imovinu mnogo više pogođena privreda nego građani. Naime, do 2014. godine privredni subjekti su plaćali ovaj namet na knjigovodstvenu vrednost svoje imovine, ali sada je i njima poreska osnovica procenjena tržišna vrednost imovine.

"Vi, recimo, imate fakultet u Valjevu koji je dobio da plati 15 000 evra porez na imovinu. Pazite: 15.000 evra! Građani se vrte između pet, šest i deset hiljada dinara, a ovi se vrte na 15.000 evra. Vi imate, recimo, firme kojima su računate nadstrešnice kao poslovni prostor", navodi Ana Jolović.

Promena načina obračuna poreske osnovice svakako stvara mogućnost da se u gradske i opštinske budžete slije više novca. Ali, treba reći da bi budžetski prihod mogao biti i veći, ukoliko bi poreski obuhvat bio realniji.

Naime, prema istraživanju nemačke organizacije GIZ, u Srbiji se za svaku petu kuću za stanovanje i svaki sedmi poslovni prostor ne plaća porez na imovinu. To što vlasnici te nekretnine nisu prijavili poreskoj upravi ne znači da i poreznici ne treba da ih evidentiraju i naplaćuju namet na njih.

Za razliku od mnogih evropskih država, u Srbiji je veći namet i na registraciju automobila. Dok se u evropskim zemjama registracija plaća prvi put prilikom kupovine automobila, dok se u nekima uopšte i ne plaća, a tehnički pregled za nove automobile radi posle četvrte godine, a nakon toga svake dve godine, u Srbiji se registracija i tehnički pregled moraju plaćati svake godine.

Za mali fiat-punto cena je oko 15.000, dok bi za snažniji automobil, recimo, Opel-vektru iz 2005. godine, cena bila 30.000 dinara.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG