Evropski pokret u Srbiji proveo je Dan Evrope u druženju sa građanima, kako bi što većem broju njih približio znanja i činjenice o Evropskoj uniji.
Veliko interesovanje i gužva bila je na njihovom štandu u centru Beograda gde su se za tačne odgovore na pitanja o istoriji, ustrojstvu i činjenicama vezanim za EU i njene zemlje članice delile i nagrade. Znanja, međutim, nisu baš bila za pohvalu:
“Interesovanje građana jeste veliko, ali je njihovo znanje o Evropskoj uniji prilično slabo što govori u prilog tezi da u Srbiji ne postoji dublja debata o EU nego se sve gleda crno ili belo. Mi smo se baš zbog toga ovde okupili i nadam se da ćemo barem ovim ljudima koji su prošli, uz publikacije koje smo im podelili, pomoći da saznaju nešto više o Evropskoj uniji kojoj stremimo”, kaže jedan od organizatora iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Iako gotovo svakodnevno uveravaju u ovakva stremljenja, vlast u Srbiji ne čini mnogo na planu onoga što prethodno može i mora da uradi u sopstvenom dvorištvu - informisanja, obrazovanja i uvođenja istinskih evropskih vrednosti u društvo u Srbiji.
“Koliko je proces evropskih integracija proces uslovljavanja, a koliko je to zadatak svih nas. Tu postoji jedno veliko nerazumevanje koje mi pokušavamo da objasnimo, a koje je nažalost ovde akumulirano godinama”, navodi generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić.
(FOTOGALERIJA: Dan Evrope u Beogradu)
Fotogalerija
Obilježavanje Dana Evrope u Beogradu
Evropski pokret u Srbiji nizom aktivnosti obilježio je ovogodišnji Dan Evrope. U nekoliko gradova u zemlji aktivisti i volonteri pokreta razgovarali su sa građanima o aktuelnim temama u procesu evropske integracije Srbije. Foto: RSE / Vesna Anđić
Takvo nerazumevanje, potkrepljeno nerealnim obećanjima domaćih političara, dovelo je i do opadanja početnog entuzijazma, pa je tako podrška građana članstvu u EU sa 73 odsto koliko je iznosila 2003., ove godine opala na 51 posto.
Funkiconer vladajućih Demokrata Dragoljub Mićunović odgovornost ne vidi samo u političarima i podvlači da se ukorenjene vrednosti u društvu ne mogu menjati preko noći.
“Društvo ima nekoliko svojih konzervativnih i restauratorskih korena. Imate crkvu, monarhističke krugove, čvrsta socijalistička i komunistička jezgra, jako je mnogo tih elemenata koji su ugrađeni u društvo u celini. Ali ipak mislim da ono napreduje u pogledu približavanja Evropi”, ocenjuje Mićunović.
Istoričar Nikola Samardžić pak podvlači da je Srbija iz epohe komunizma prešla u epohu nacionalizma, te da će joj biti potrebno mnogo vremena i evropske pomoći kako bi zaista krenula put Evropske unije.
“Od renesanse i reformacije do industrijalizacije i urbanizacije u 19. veku, mi zapravo nismo bili u stanju da razumemo samu ideju Evropske unije, ne pominjući sve te složene mehanizme uređenja međusobnih odnosa u sferi ekonomije, trgovine, kulture, obrazovanja i tako dalje. Zato je nama istovremeno potrebno ne samo domaće, nego i evropsko političko liderstvo kako bismo se uključili u taj, ponavljam, veoma složen proces”, kaže Samardžić.
Lekcija je to koju bi morali da shvate i političari i građani. Neki od ovih drugih možda već i jesu.
“Hvala vama deco na ovom druženju i kvizu. Vi mladi morate to da pokrećete jer bez sveta nema ništa”, rekao je jedan od Beograđana na događaju povodom Dana Evrope.
