Dostupni linkovi

logo-print

Sirijska opozicija poziva na ozbiljniji međunarodni angažman


Sirija, vozilo UN-a, 26. april 2012.

Sirija, vozilo UN-a, 26. april 2012.

Sirijski opozicionari koji borave na Kosovu izjavili su kako sporazum Kofi Anana o prekidu vatre nije promenio situaciju u zemlji, te da ukoliko ne dođe do promena postoji pretnja da narod postane radikalniji.

Na konferenciji Kluba za spoljnu politiku na temu „Sirija i lekcije sa Kosova“ Ammar Abduhamid, liberalni aktivista iz Sirije, izjavio je da se i nakon sporazuma o prekidu vatre u Siriji koji je pre dve nedelje dogovorio specijalni izaslanik UN i Arapske lige Kofi Anan, situacija u Siriji nije znatno promenila.

On je naglasio da je potreban ozbiljniji pristup međunarodne zajednice ovom problemu. Abduhamid ističe da su grad Hama i ostala mesta u Siriji i dalje pod targetom tenkova, artiljerije i raketa. Prekid vatre traje samo par sati, dok su posmatrači na terenu, ali čim oni odu, nasilje se nastavlja, kaže on.

„Očigledno je da ovaj plan ne funkcioniše. Potrebno je da međunarodna zajednica pošalje, ne desetine ili 300 posmatrača, kao što je dogovoreno, već hiljade posmatrača koji bi bili raspoređeni na različitim mestima kako bi se osiguro prekid neprijateljstva Asadovog režima. U suprotnom, ovo je gubitak vremena i gubitak života“, ističe Abduhamid.

On dodaje da je bi možda tek uz pretnju silom sirijski predsjednik Bašar al Asad počeo slušati ili iskreno sarađivao sa posmatračima, ali da ne postoje velike nade za UN intervenciju zato što Rusija ili Kina imaju pravo veta u slučaju usvajanja bilo kakve ozbiljne rezolucije.

„Ono što nam je potrebno je koalicija onih koji su voljni da intervenišu. Na primer, ukoliko Francuska ima volju da pozove na intervenciju, to mogu podržati SAD ili Turska. Ne možemo čekati na međunarodni konsensuz zato što ga nikad nećemo postići. Ono što nam treba je snažnije delovanje i to se može postići sa 5, 10 ili 12 zemalja koje će se oko toga složiti. Nadamo se da će grupa regionalnih i međunarodnih aktera pomoći u tome i poduzeti ozbiljno delovanje u Siriji“, kazao je Abduhamid.

Opasnost od radikalizacije

Molham Aldrobi, predstavnik nezakonskog pokreta “Muslimansko bratstvo” u Siriji, ističe da se ovaj pokret zalaže za Siriju u kojoj bi svi imali jednaka prava, sa ekonomskim prosperitetom i stranim investicijama.

On je takođe kazao da Asadove izjave da je deo opozicije povezan sa Al Kaidom propaganda kojom Asad pokušava da uplaši svet, ali dodaje:

“Ukoliko međunarodna zajednica zakasni da reaguje u Siriji, stvoriće se vakum. Al kaida ni u kom slučaju nije većina u Siriji. Ali, što duže nasilje potraje, ljudi će postati radikalniji zato što su postaju žrtve, a kada žrtva pogleda okolo i vidi da mu niko ne pomaže, ona će definitivno početi da menja svoje razmišljanje o tome kako će zaštititi svoju porodicu, svoju decu. To je pretnja koja trenutno i nije toliko ozbiljna. Ali ukoliko se ovakvo stanje oduži, onda će to postati ozbiljna pretnja”, kazao je Aldrobi.

Djengizkhan Hašo, aktivista i član Saveta nacionalne skupštine Kurda je istakao da Asadov režim ne štiti apsolutno nikog osim ljude oko njega.

“Njegov interes nije u tome da živimo svi zajedno u miru i slobodi, jer u tom slučaju, mi bi morali da sami izaberemo predsednika, parlament, a on u tom slučaju ne bi imao podršku”, navodi Hašo.

Sa druge strane, kosovski publicista Veton Surroi smatra da u Siriji ne može doći do tranzicije dok se ne zaustave tenkovi i nasilje. Kako bi došlo do nekog političkog procesa, potreban je miran i bezbedan ambijent.

“Treba da se zna da nema vojna rešenja bez političkih rešenja. Nalazimo se u situaciji u kojoj ni Bashar al Asad a ni opozicija ne mogu da pobede, odnosno, potrebno je puno vremena dok bi jedna strane odnela pobedu. Nisu moguće ni vojna intervencija a niti mirovne misije bez političkog plana. Za Siriju je potrebno da se formira trojka a to bi bile SAD, EU i Rusija. Kako bi bilo dobrog posredstva, potrebne su veće ambicije”, kazao je Surroi.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG