Dostupni linkovi

logo-print

Postoji otpor na svim stranama da zločinci odgovaraju


Sa skupa u Beogradu

Sa skupa u Beogradu

Proces suočavanja s prošlošću, a time i regionalnog pomirenja još uvek je daleko od poželjnog, ocenjeno je na skupu "Regionalno pomirenje - dometi i problemi" Helsinškog odbora za ljudska prava.

Bez kontekstualizacije i razumevanja procesa koji je doveo do ratnih sukoba i zločina, etničke tenzije se nastavljaju, u pojedinim intervalima se čak i pojačavaju, primećuju učesnici skupa posvećenog regionalnom pomirenju koji je održan u Beogradu. Dodaje se da nije učinjen napor da se dekonstruišu negativni stereotipi koji generišu stalnu napetost, a time i opasnost od ponovnih sukoba.

Osnovno pitanje koje se postavlja, kaže Sonja Biserko iz Helsinškog odbora Srbije, jeste postoji li volja političkih elita da se izvrše neophopdne transformacije naših društava.

„Svesni smo da otvaranje pitanja odgovornosti za ratove i posebno za zločine počinjene tokom njih, nije jednostavno, ali je isto tako izazov za svako društvo. Interpretacija nedavne prošlosti mora biti zasnovana na konkretnim, dokazanim činjenicama, ma koliko one bile neprijatne. Kada ovo govorim, prvenstveno mislim na Srbiju. Od naše nedavne prošlosti i s tim u vezi naše traume, možemo pobeći samo ukoliko tu prošlost razumemo“, rekla je Biserko.

Proces pomirenja koče i regionalne elite koje, kako ocenjuju učesnici skupa, nisu spremne da na adekvatan način priđu problemu pomirenja i to je zajednička boljka čitavog regiona. Kada je o Bosni i Hercegovini reč, Branko Todorović iz Helsinškog odbora Republike Srpske kaže da su vlade entiteta, kantona i države učinile veoma malo ili ništa kako bi proces pomirenja u zemlji bio uspostavljen.

Sonja Biserko, Branko Todorović i Romana Schweiger, šefica Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava misije OEBS u Srbiji, foto: Vesna Anđić

Sonja Biserko, Branko Todorović i Romana Schweiger, šefica Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava misije OEBS u Srbiji, foto: Vesna Anđić

„Zbog čega je to tako? Prvi razlog je zato što bi se veliki dio tih političkih elita ili njihovi najbliži saborci, partneri, našli pred sudovima i mogućnošću da budu kažnjeni za zločine koje su počinili. Prema tome, sasvim je razumljivo da postoji jedan snažan otpor na svim stranama da se taj dio tranzicione pravde, odnosno vladavine prava ostvari, da počinioci zločina odgovaraju. Drugi razlog zbog čega političkim elitama nije odgovaralo da snažnije podrže proces pomirenja u BiH je naravno politička manipulacija. Nema jednostavnijeg načina za uklanjanje pažnje siromašnih, obespravljenih, nezaposlenih, frustriranih nego što je to stalno izazivanje međuetničkih, međureligijskih tenzija“, ocenjuje Todorović.

Usponi i padovi

„Nismo otišli previše daleko“, zaključuje poznati novinar iz Osijeka Drago Hedl. „Priča o pomirenju, ima svoje uspone i padove“, kaže Hedl za naš program i dodaje da bi se, kada bi se te amplitude izravnale, dobila „ravna crta koja nije previše odmakla u odnosu na početnu poziciju“.

„Imali smo, kao što je poznato, situacija kada su odnosi između Hrvatske i Srbije, a to je čini mi se ključ odnosa i u širem prostoru regije, bili u nekakvoj uzlaznoj liniji ili nam se to samo tako činilo, pa smo onda imali opet padova, pa smo imali uspona i padova i sada smo trenutno čini mi se u situaciji koja nas opet vuče prema dolje jer su se izbori u Hrvatskoj završili, a kada su izbori nikada nije dobra priča za pomirenje, a izbori u Srbiji samo što se ne događaju. Tako da smo uvek između nekih izbora – predsedničkih, parlamentarnih, ovakvih ili onakvih“, kaže Drago Hedl i dodaje da priča o pomirenju izlazi na površinu samo onda kada se od zemalja od kojih se to očekuje, traži da nešto na tom planu i urade.

„Hrvatska je to činila dosta intenzivno u vreme pregovora za ulazak u EU, a Srbija će to vjerovatno biti prisiljena takođe činiti na tom svom putu. Bojim se da ona istinska dobra volja, politička volja još uvijek ne postoji i da je to temeljni problem pozicije u kojoj se nalazimo“, konstatuje Hedl.

Profesor u penziji Filozofskog fakulteta, Žarko Korać, inače jedan od lidera nekadašnjeg DOS-a, smatra da je i nemoguće ići na pomirenje ako pre toga nisi napravio inventar onoga što si uradio u prethodnom periodu i za to preuzeo odgovornost.

„Ja ne mogu uopšte da zamislim da vi možete da stvarno uradite pomirenje, a da onaj sa kim hoćete da se mirite nema osećanje da si ti uopšte prihvatio odgovornost za ono što si uradio i da je to shvaćeno kao nešto iskreno“, rekao je Korać.

Almir Alić iz kancelarije Haškog tribunala u BiH, koji je posetio škole širom te zemlje u pokušaju da upozna đake s radom Međunarodnog suda i tranzicionom pravdom, kaže da se mladi izuzetno zanimaju za ove teme. Ono što je problem, jeste to što imaju veoma malo znanja o radu Tribunala, ali ipak imaju jasno izražen stav o njegovom radu.

„Interesantna su saznanja koja smo dobili od studenata i učenika nakon naše interakcije sa njima i ona ukazuju da je jako potrebno raditi sa njima na jedan organizovan i sistematski način. Način na koji mi radimo je, naravno, ograničen sa našim kapacitetima i dobrom voljom političkih struktura“, navodi Alić.

Ove godine, dodaje Alić, prvi put je Ministarstvo obrazovanja Srbije dalo dozvolu da program Tribunala uđe u škole. Međutim, direktorima je ostavljeno pravo da odluče da li žele da predstavnici Tribunala gostuju u njihovim školama.

„Čini se da kada dođete u jednu takvu situaciju, na milost direktorima koji su u principu politički postavljene ličnosti, onda imate situaciju da će se pokazati da je mali interes od strane direktora, a imamo s druge strane potvrde da je veliki interes od strane učenika“, kaže Alić.

Izvršna direktorka Incijative mladih Kosova, Teuta Hoxha, takođe ukazuje da je ključ u obrazovanju mladih, upozorivši da ono što o bližoj prošlosti uče mlađe generacije, nije uvek zasnovano na činjenicama.

„Stoga, potrebno je da proces suočavanja s prošlošću bude zasnovan na činjenicama. Moramo znati šta se to dogodilo u prošlosti, moramo znati imena žrtava kako bi smo izbegli bilo kakav povratak nasilja“, naglašava Teuta Hoxha.

Na skupu je zaključeno i da je rad Haškog tribunala i nacionalnih sudova za ratne zločine samo delimično pokrenuo pitanje odgovornosti u državama regiona. Kako se ističe, jedini učinak je to što je svaka strana sebe pozicionirala kao žrtvu što, zaključuje se, onemogućava sagledavanje vlastite odgovornosti.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG