Dostupni linkovi

logo-print

Poslovanje u Srbiji puno rizika i prepreka


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Ako imate firmu u Srbiji, imate i stalnu glavobolju – kako da isplatite velike doprinose za radnike, da li ćete naplatiti poslove, koliko brdo papira mesečno morate da dostavite birokratama na šalterima, a za to za koje vreme ćete dobiti dozvolu za neke poslove maltene vam preostaje jedino da pogledate u kristalnu kuglu.

Zoran Livaja iz beogradske kompanije “Soko grupa”, Bedžida Duštinac iz novopazarske trgovinske firme “Subeks” i Zoran Dunđerski iz beogradskog preduzeća “Eko san”, kažu da problema ima koliko i dana u godini.

“Dešava se da dve godine radite na nekom poslu, ali da onda zbog neke birokratske začkoljice niste u mogućnosti da dobijete propisanu saglasnost i to vam koči projekat za godinu i po dana.”

“Treba poraditi na tome da doprinosi budu manji. Sigurno bi se onda u kasu slilo više para ako su niži, ali da su svi obavezni da ih izmiruju.”


“Dužnički lobi je velika ala srpske privrede. To je kancer koji proždire svu dobit. Svoj novac koji plasirate ne možete da vratite na vreme, i onda ste automatski opterećeni kamatama i postajete nekonkurentni.”

Više od osamdeset odsto poslovnih ljudi u Srbiji tvrdi da teret propisa nije umanjen u poslednjih godinu dana, uprkos obećanjima vlasti da će im obezbediti bolji ambijent za biznis.

Kao kontrargument Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije, navela je podatak da je godišnja dobit sprovođenjem “giljotine propisa” 121 milion evra, i biznismenima uputila kritiku da kroz “stroge naočare” gledaju na sve što je Vlada za njih učinila.

“Prema njihovim ocenama Srbija ima lošiju infrastukturu nego Albanija. A to nije tako. Na sreću Srbije, ne vlasti nego Srbije, strani investitori koji ovamo dolaze informišu se i na neke druge načine. Ponekada je ta subjektivna slika koju daje srpska privreda znatno različita od onog što jeste stvarnost na terenu”, kaže Verica Kalanović.

Usklađivanje na srpski način

Zbog globalne ekonomske krize, ali i zbog nepovoljnog poslovnog ambijenta stranih investitora sve manje je u Srbiji. Uz poziv zainteresovanima da dođu u Srbiju i na licu mesta se upoznaju sa mogućnostima za biznis, Li Licenberger, zamenik ambasadora SAD u Beogradu, naveo je samo neke od problema domaćih firmi:

“Oblasti koje firme i dalje najviše koštaju novca i vremena su porezi i doprinosi zaposlenih, gradjevinske dozvole, kvazifiskalne nadoknade, računovodstveni propisi, i izvršenje presuda. Pristup finansiranju je ograničen, jer samo 40 odsto kompanija dobilo neku vrstu kredita prošle godine.”

Zoran Dunđerski

Zoran Dunđerski

Ako neke strane kompanije i dođu u situaciju da razmotre investiranje u Srbiji, možda bi trebalo da budu spremne i na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim, ali na srpski način. Mogle bi da čuju iskustvo Zorana Dunđerskog, direktora “Eko sana”, firme za dezinsekciju u čijim skladištima se radi sa opasnim hemikalijama.

“Svakih par meseci dolazi neka komisija da vidi da li imamo petnaest hidranata, jer takav propis stoji u zakonu. Mi to postavimo, a to košta šest miliona dinara, da bih ja sutra na svoju ruku morao da ih zatvaram. Jer hidranti su bomba u našoj proizvodnji. Ne daj bože da se nešto desi, neko će sa vodom da gasi pa će doći do hemijske reakcije i belaja”, kaže Dunđerski.

Samo od ključnih problema biznisa u Srbiji su mala predvidljivost poslovanja i korupcija. Ekonomista Danica Popović kaže da ju je u istraživanju ovdašnjeg biznisa posebno zapanjio jedan podatak:
Vladimir Gligorov tvrdi a se Srbija nikako ne može pohvaliti titulom poslovnog lidera, pogotovu zbog lošeg kvaliteta državnog upravljanja i ponašanje prema firmama.

“Zapamtiću ga do kraja života, a pokazuje šta treba da radiš u Srbiji da bi dobio posao na tenderu. Tu se kaže da je u polovini slučajeva potrebna veza zainteresovanog sa političkim partijama, dvadesetdva odsto su lične veze, pa dakle 75 odsto uspešnosti zavisi od toga. A manje od 20 odsto zavisi od toga koliko uopšte dobru ponudu imaš.”

Ovdašni političari često ispaljuju parole da je Srbija ekonomski lider regiona, da je privredna lokomotiva i slično, ali u suprotnosti sa tim su preporuke iz Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda da je potrebno zauzdati inflaciju i javnu potrošnju.

Sve to govori, zaključuje Vladimir Gligorov, iz bečkog Instituta za ekonomska istraživanja, da se Srbija nikako ne može pohvaliti titulom poslovnog lidera, pogotovu zbog lošeg kvaliteta državnog upravljanja i ponašanje prema firmama.

“Ako poredite sadašnje okolnosti sa nekadašnjim, kada je svuda bilo ulaganja investicija i novca, i ako pogledate kakve su bila mogućnosti da se privuče strani kapital, onda je jasno da je trenutna zaostalost Srbije u odnosu na druge zemlje znatno veća nego što možda izgleda”, ocenjuje Gligorov.

U takvoj situaciji neki od srpskih biznismena, kao što je Zoran Dunđerski, imaju samo jedan recept za firme koje žele da prežive do nekih boljih dana:

“Treba se kloniti bilo kakvih investiranja, bilo kakvih velikih poslova. Nego jednostavno sve to treba svesti na takozvani “ler”, ili na “hladan pogon.” “
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG