Dostupni linkovi

logo-print

'Poslednja mladost u Jugoslaviji': Fenomen 'Novog talasa'


FOTOGALERIJA: Izložba 'Poslednja mladost u Jugoslaviji'

Ognjen Zorić

U Muzeju istorije Jugoslavije, ovih dana moguće je vratiti se u vreme kada je u Jugoslaviji nastajala nova, nezavisna, omladinska kultura.

Fotografije bendova “Šarlo Akrobata”, “Idoli”, “Katarina II”, “Kozmetika”. Omoti ploča i koncertni plakati. Fanzini, omladinski časopisi i TV emisije posvećene novoj muzičkoj sceni, audio kasete, stripovi, slike... Sve zajedno, prikazuje atmosferu i duh vremena, koje je obeležio umetnički pokret, kasnije nazvan “Novi talas”.

“Mi smo se sveli na jako mali broj pojava, ali smo se trudili da ih detaljno prikažemo. Ono što je meni bilo užasno zanimljivo, jeste da je tada medijska situacija bila mnogo primitivnija nego danas – imali smo dva TV programa, nije bilo interneta i sve je delovalo mnogo komplikovanije nego sada. Međutim, medijska slika koju mi imamo o tome je neverovatno bogata.
„Ono što je meni bilo užasno zanimljivo, jeste da je tada medijska situacija bila mnogo primitivnija nego danas – imali smo dva TV programa, nije bilo interneta i sve je delovalo mnogo komplikovanije nego sada“, kaže Stevan Vuković.
Znači, tih par radija, ta jedna televizija koja je njih podržavala, ali i jedan širok spektar omladinskih, studentskih časopisa, omogućili su da to bude jako vidljivo i da ima užasno široku publiku”, rekao nam je Stevan Vuković, jedan od autora izložbe “Poslednja mladost u Jugoslaviji".

Muzički albumi, nastali u “kreativnom bumu” s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina u Jugoslaviji, i danas su popularni i njihov uticaj je i dalje veoma veliki.

Rok kritičar i autor enciklopedije o ex-yu sceni, Petar Janjatović, objašnjava da je na proboj “Novog talasa” i njegov put od alternative do mejnstrima, uticalo nekoliko važnih elemenata.

“Prvo što je u tom trenutku, kada su pank i novi talas nastajali u svetu, došlo do, čini mi se, kritične mase jako talentovanih mladih ljudi, koji su zahvaljujući demokratizaciji scene, mogli vrlo brzo da stupe na svirke i dođu u kontakt sa diskografima. S druge strane, pojavila se i prva ozbiljna infrastruktura, dakle diskografske kuće, na čelu sa Jugotonom koji je imao Sinišu Škaricu, urednika za domaću muziku, koji je jako dobro prepoznao taj kvalitet. Postojale su i odlične specijalizovane novine, kao što je beogradski Džuboks ili zagrebački Polet”, kaže Janjatović.

Preživeli uprkos kritičkom stavu

Kulturni talas takve snage, više se, međutim, nije ponovio, a tako nešto teško je i očekivati u budućnosti.

“Ono što je meni bilo šokantno je kako su, pre više decenija, neke stvari delovale vrlo prirodno i jako moguće, a danas deluju jako komplikovano. Danas nije komplikovano nešto proizvesti, ali napraviti kritičnu masu ljudi koja će neko duže vreme raditi na tome i napraviti pravu scenu, a ne samo niz izolovanih pojava, sada deluje kao komplikovana stvar. Možda je tada bilo neke veće solidarnosti, ljudi su mnogo više družili i bili skloniji saradnji”, kaže autor izložbe Stevan Vuković.

Photo: Dragan Papic

Photo: Dragan Papic

Scena je uspela da se održi i da “zajedno diše” iako je već počela podela tadašnje, kako oficijelne tako i disidentske kulturne sfere. “Novi talas” je “preživeo” i uprkos tome što su pesme mnogih vodećih bendova, neretko, iako skriveno, bile veoma kritične prema tadašnjim vlastima.

Ploče su uredno stizale do muzičkih prodavnica, koncerti su održavani, a spotovi su se emitovali na državnoj televiziji.“Dan danas je i meni to dosta čudno, kako su neke stvari prolazile…", kaže rok novinar Petar Janjatović i dodaje da je, prema njegovom mišljenju, to bilo moguće iz dva razloga.

"Ili su tadašnji političari bili previše bahati i sigurni u sebe, pa nisu ni obraćali pažnju na šačicu klinaca koji tu nešto divljaju ili su, s druge strane, bili previše prefrigani i pametni, pa su kapirali da će zabrane više da koriste bendovima nego što će da ih zaustave. Tek povremeno su bili neki politički problemi, koji su bili najverovatnije bili izazvani od strane nižih apartčika, dakle onih koji su hteli da se probiju u hijerarhiji, jer je to gotovo uvek prolazilo vrlo brzo i bez većih oštećenja za muzičare”, kaže Janjatović.
“Novi talas” je “preživeo” i uprkos tome što su pesme mnogih vodećih bendova, neretko, iako skriveno, bile veoma kritične prema tadašnjim vlastima.

Paralelno sa muzičkom scenom, u “Novom talasu” su se razvijali i drugi, do duše, slabije vidljivi oblici umetničkog izražavanja, među kojima i izdavaštvo.

Velimir Ćurgus Kazimir, direktor medijske dokumentacije "Ebert", sedamdesetih je bio urednik izdavaštva u istraživačko-izdavačkom centru Omladine Srbije. Centar je, u saradnji sa omladinskim organizacijama širom Jugoslavije, nastavio ono čime se bavila omladinska štampa, kojoj je država sve više sužavala prostor.

“Dosta toga se prelilo u izdavaštvo i mi smo tu pokrenuli niz tema i dali prostor mnogim autorima, među kojima su najpoznatiji Zoran Điniđić koji je prvu knjigu objavio kod nas, Laslo Sekelj koji je pisao o anarhizmu, Sreten Vujović koji je govorio o sociologiji i urbanizmu… Činio se, jednom rečju, slobodan prostor na jedan prilično autentičan način. Vlast je bila potpuno zbunjena i nespremna na tu vrstu komunikacije i percepcije toga. Ona je pokušavala neke stvari da ograniči, ali je masovnost i popularnost bila tolika, pogotovu kada je reč o muzici, da su onda mnoge stvari ispod te muzike mogle da prođu. Oni su, naravno, i dalje pazili na to da se ne okrnje određeni tabui", kaže Velimir Ćurguz Kazimir.

Izložba “Poslednja mladost u Jugoslaviji”, autora Marine Martić i Stevana Vukovića, biće otvorena do 15. januara.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG