Nijedna sezona nije prošla, a da u Srbiji nisu cepane, škrabane i uništavane ulične reklame koje pozivaju građane na letovanje u susednu Hrvatsku. Iako interesovanje za ovu destinaciju ne opada, poruke mržnje i neprijateljstva su, čini se, učestalije, pa je tako u Novom Sadu demoliran pano Hrvatske turističke zajednice, dok je bilbord u centru Beograda precrtan pretećom porukom – “dogodine u Kninu”.
„Kada na ulicama vidim bilbord koji reklamira letovanje u Hrvatskoj, uvek ga pogledam sa nekom strepnjom da vidim kada će i da li je već uništen“, kaže za RSE kulturološkinja Milena Dragićević Šešić.
Jedan od njih demoliran je, uz nekoliko automobila i pokoji prozor, u poslednjem divljanju navijača u Novom Sadu, a tamošnja policija je zbog učešća u neredima privela jednu osobu. Sa mesta incidenta, Novosađani poručuju:
Incident se dogodio samo nekoliko meseci posle velikih nereda kada su u Novom Sadu napadnuti gostujući navijači hrvatske rukometne reprezentacije, a na privatnom parkingu demolirani i zapaljeni automobili hrvatskih registarskih oznaka. Turistička ponuda Novog Sada, koji je pre svega zahvaljujući EXIT festivalu postao jedno od vodećih turističkih cenatara u Srbiji, na sreću, ne trpi previše.
„Prošle godine smo išli na sve sajmove na poziv gradova i opština iz regiona. Vrlo rado smo se odazivali i mogu slobodno da kažem da smo doživljeni kao mesto kojem turisti iz regiona treba da se vrate. Mislim da se u Novom Sadu osećaju bezbedno i koriste sve blagodeti bilo dnevnih, bilo noćnih aktivnosti“, navodi predstavnica Turističke organizacije Novog Sada Tihana Vidaković.
Razumevanje vlasti
Bezbedni ili ne, iako u prilog ovom drugom idu brojni incidenti, u Novom Sadu, ali i u Beogradu zateći će ih poruke koje, u najmanju ruku, bude uspomene na traumatičnu prošlost. Tako npr. vaš reporter u jednoj od najprometnijih ulica prestonice, u samom centru Beograda zatiče bilbord Hrvatske turističke zajednice išaran crnim markerom ispisanom pretećom porukom – “dogodine u Kninu”, uz prateća četiri “S”. Poslušajte šta su nam na tom mestu rekli Beograđani.
Tačno preko puta ovog išaranog bilborda na samo tri metra – dve turističke agencije u svojim katalozima nude letovanje u Hrvatskoj. Dragana Jocić iz Džambo travel-a ocenjuje da su poruke, poput ove u centru Beograda, učestalije nego prošle godine, no interesovanje za Hrvatsku nije se promenilo.
„Građani tamo odlaze uglavnom u privatnom aranžmanu, kod prijatelja, rodbine. Dosta beogradskih tablica može se videti u Dubrovniku i okolini, i naravno u Istri“, kaže Dragana Jocić.
Ko god se odluči na put u Hrvatsku do sada teško da je dobio dovoljno snažno ohrabrenje iz redova u vlasti. Uz negovanje politike negiranja i zaborava, ni prethodna „demokratska vlada“ nije se puno trudila da zaustavi daleko glasnije poruke neprijateljstva, a danas, sa bivšim radikalima i socijalistima na čelu, sankcije će svakako izostajati, ocenjuje Milena Dragićević Šešić.
„Svi ti akti mržnje koji su se dešavali svih ovih dvadeset godina nikada nisu bili sprečavani, pa ni kritikovani. Vlast je za njih uvek iskazivala razumevanje, paradoksalno, ali čak i ova demokratska. Mislim da te, hajde da kažemo, bivše paramilitarne snage ili fudbalski navijači sada imaju veće uverenje da im se neće dešavati hapšenja i suđenja, koja su se ipak, kada stvarno preteraju, i događala tokom prethodne vlade. Oni vrlo lako mogu da se usude da učine i neka najgora krivična dela“, navodi Milena Dragićević.
Iako su poruke mržnje delo pojedinaca ili pak poznatih grupa navijača i ultradesničarskih organizacija, oni nikako nisu marginalna ili pojava koja sa sobom ne nosi društvene rizike. Naprotiv, mogu biti shvaćeni tek kao naznaka onoga na šta su ove grupacije spremne što se i u mnogim uličnim sukobima (upravo u Beogradu i Novom Sadu) i događalo.
„Kada na ulicama vidim bilbord koji reklamira letovanje u Hrvatskoj, uvek ga pogledam sa nekom strepnjom da vidim kada će i da li je već uništen“, kaže za RSE kulturološkinja Milena Dragićević Šešić.
Jedan od njih demoliran je, uz nekoliko automobila i pokoji prozor, u poslednjem divljanju navijača u Novom Sadu, a tamošnja policija je zbog učešća u neredima privela jednu osobu. Sa mesta incidenta, Novosađani poručuju:
Incident se dogodio samo nekoliko meseci posle velikih nereda kada su u Novom Sadu napadnuti gostujući navijači hrvatske rukometne reprezentacije, a na privatnom parkingu demolirani i zapaljeni automobili hrvatskih registarskih oznaka. Turistička ponuda Novog Sada, koji je pre svega zahvaljujući EXIT festivalu postao jedno od vodećih turističkih cenatara u Srbiji, na sreću, ne trpi previše.
„Prošle godine smo išli na sve sajmove na poziv gradova i opština iz regiona. Vrlo rado smo se odazivali i mogu slobodno da kažem da smo doživljeni kao mesto kojem turisti iz regiona treba da se vrate. Mislim da se u Novom Sadu osećaju bezbedno i koriste sve blagodeti bilo dnevnih, bilo noćnih aktivnosti“, navodi predstavnica Turističke organizacije Novog Sada Tihana Vidaković.
Razumevanje vlasti
Bezbedni ili ne, iako u prilog ovom drugom idu brojni incidenti, u Novom Sadu, ali i u Beogradu zateći će ih poruke koje, u najmanju ruku, bude uspomene na traumatičnu prošlost. Tako npr. vaš reporter u jednoj od najprometnijih ulica prestonice, u samom centru Beograda zatiče bilbord Hrvatske turističke zajednice išaran crnim markerom ispisanom pretećom porukom – “dogodine u Kninu”, uz prateća četiri “S”. Poslušajte šta su nam na tom mestu rekli Beograđani.
Tačno preko puta ovog išaranog bilborda na samo tri metra – dve turističke agencije u svojim katalozima nude letovanje u Hrvatskoj. Dragana Jocić iz Džambo travel-a ocenjuje da su poruke, poput ove u centru Beograda, učestalije nego prošle godine, no interesovanje za Hrvatsku nije se promenilo.
„Građani tamo odlaze uglavnom u privatnom aranžmanu, kod prijatelja, rodbine. Dosta beogradskih tablica može se videti u Dubrovniku i okolini, i naravno u Istri“, kaže Dragana Jocić.
Ko god se odluči na put u Hrvatsku do sada teško da je dobio dovoljno snažno ohrabrenje iz redova u vlasti. Uz negovanje politike negiranja i zaborava, ni prethodna „demokratska vlada“ nije se puno trudila da zaustavi daleko glasnije poruke neprijateljstva, a danas, sa bivšim radikalima i socijalistima na čelu, sankcije će svakako izostajati, ocenjuje Milena Dragićević Šešić.
„Svi ti akti mržnje koji su se dešavali svih ovih dvadeset godina nikada nisu bili sprečavani, pa ni kritikovani. Vlast je za njih uvek iskazivala razumevanje, paradoksalno, ali čak i ova demokratska. Mislim da te, hajde da kažemo, bivše paramilitarne snage ili fudbalski navijači sada imaju veće uverenje da im se neće dešavati hapšenja i suđenja, koja su se ipak, kada stvarno preteraju, i događala tokom prethodne vlade. Oni vrlo lako mogu da se usude da učine i neka najgora krivična dela“, navodi Milena Dragićević.
Iako su poruke mržnje delo pojedinaca ili pak poznatih grupa navijača i ultradesničarskih organizacija, oni nikako nisu marginalna ili pojava koja sa sobom ne nosi društvene rizike. Naprotiv, mogu biti shvaćeni tek kao naznaka onoga na šta su ove grupacije spremne što se i u mnogim uličnim sukobima (upravo u Beogradu i Novom Sadu) i događalo.
