Dostupni linkovi

logo-print

Porodično nasleđe žena na Kosovu: Zakonsko pravo oduzela tradicija


Djevojke na ulicama Prištine, ilustracija

Djevojke na ulicama Prištine, ilustracija

Žene na Kosovu u većini slučajeva ne uživaju pravo na porodično nasleđe, te je zbog toga i procenat nepokretne imovine na njihovo ime mali, ocenjuju predstavnici civilnog društva. Oni ipak poručuju da se žene ne trebaju odricati svog dela nasleđa, jer im je to i zakonom garantovano.

Arjeta Imeri iz Gnjilana jedna je od mnogih žena na Kosovu koja je odustala da učestvuje u raspodeli porodičnog bogatstva. Ona navodi da od svojih roditelja to neće tražiti zato što, po njenim rečima, ono treba da pripadne samo članovima porodice muškog roda.

"Porodično bogastvo pripada muškarcima. Ne tražim da se meni dodeli neki deo. Jednostavno, ne pripada mi“, mišljenja je Atjeta.

Predstavnici civilnog sektora kažu da se žene ne trebaju voditi ovim tradicijama i tako prihvataju ulogu žrtve, već trebaju svesno tražiti svoja legitimna prava u pogledu nasleđa.

Kosovska katastarska agencija bavi se registracijom nepokretne imovine na ime vlasnika ili suvlasnika. Izvršni šef ove agencije Murat Meha za RSE, pak, navodi da je, iako je procenat mali, poslednjih godina kod žena povećano interesovanje da se i na njihovo ime upiše imovina, ili da postanu suvlasnici sa svojim supružnicima.

„Tokom 2012. godine, oko 14 posto registrovane imovine bilo je na ime žena, radi se o vlasništvu ili suvlasništvu. Godinu dana kasnije, taj procenat je porastao na 15,7, a do sada je ukupno 16,2 posto registrovane imovine u vlasništvu žena“, kazao je Meha.

Na osnovu administrativnog upustva Katastarske agencije, kaže Meha, odlučeno je da se registracija imovine na ime oba supružnika ne vrši posebno, već da se izvrši samo jedno plaćanje, što predstavlja i olakšavajuću okolnost za ovaj problem.

Inače, pitanje nasleđa je regulisano i Zakonom o nasledstvu, na osnovu kojeg i muški i ženski naslednici mogu da raspolažu svojim delom nasledstva i da nakon registracije ozvaniče nasleđenu imovinu.

Ali kulturne norme i tradicija predstavljaju izazov postojećim zakonima, kažu predstavnici civilnog društva, zato što su žene u mali broj slučajeva vlasnice nepokretnih imovina, bilo da se radi o udatim ili neudatim.

Diamant Binaku, generalni direktor Centra za rodne studije, govori o razlogu zašto žene odustaju od prava na posedovanje imovine.

„Počevši od patrijahalnog sistema kroz koji je prošlo kosovskog društvo decenijama unazad, dakle, to počinje od porodične tradicije. Još uvek je svest kod žena ’niska’ da zatraže svoj deo nasleđa od roditelja, ili da budu suvlasnici sa svojim supružnicima“, kazao je Binaku.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG