Dostupni linkovi

logo-print

Žrtve porodičnog nasilja: Blage kazne, ubistava sve više


Žitište nakon napada u kafiću, juli 2016.

Žitište nakon napada u kafiću, juli 2016.

Opšta tolerancija na nasilje, nedovoljna efikasnost institucija, slaba prevencija i mnogo ilegalnog oružja uglavnom su neki od razloga koji dovode do velikog broja ubistava čiji koren je u porodičnom nasilju, smatraju sagovornici RSE.

Koji su uzroci sve češćih tragičnih događaja, javnost se opet pita nakon što je samo tokom poslednjeg vikenda ubijeno sedmoro ljudi.

Danijela Pešić, iz Autonomnog ženskog centra, kaže za RSE da i dalje zabrinjava odnos institucija prema nasilnicima.

"Recimo, kada je u pitanju nasilje u porodici, sudske presude su najčešće uslovne. Više od 70 odsto slučajeva završava se uslovnim osudama za nasilnike. Karakteristika je da je u pitanju blaga kaznena politika. Dobijaju niske kazne, dobijaju novčane kazne, ili tužilaštvo predlaže psihosocijalni tretman. To, zapravo, nikada ne može biti zamena za adekvatnu kaznu", ocenjuje Danijela Pešić.

Poslednja tragedija koja je šokirala javnost, u kojoj se na osnovu izjava članova porodice žrtve sumnja da joj je prethodilo porodično nasilje, dogodila se u Žitištu kada je 38-godišnji muškarac, pretpostavlja se iz ljubomore, iz kalašnjikova ubio suprugu koja se nedavno od njega razvela, i tom prilikom usmrtio još četvoro ljudi i ranio dvadesetdvoje posetilaca lokalnog kafića.

Milan Škulić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, kaže da se, na žalost, ovakve situacije dešavaju svuda u svetu i da se često pogrešno smatra da se porodično-pravni problemi rešavaju isključivo represijom i strogim kaznama.

"U ovom slučaju generalna kazna svakako će biti stroga. Za višestruka ubistva u Srbiji je moguća kazna i od 40 godina zatvora. To je, opet, još jedan dokaz da kaznena politika nije blaga. Ali kazna dolazi na kraju, te stvari se moraju rešavati na preventivnom nivou. To je složen društveni problem koji se ne rešava samo aktivnostima pravosuđa. Već i promenom društvene klime, dakle aktivnostima iz domena porodično-pravne zaštite. A pravosuđe mora biti rezervisano za slučajeve koji su najteži, dakle ono što se zove poslednje sredstvo", komentariše Škulić.

Izostala reakcija socijalnih radnika

Posle ovog masakra, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja saopštilo je da žrtva Centru za socijalni rad u Žitištu nikada nije podnela prijavu za nasilje u porodici, kao i da bivšeg muža stručni radnici nisu percipirali kao nasilnika. Porodica se, kako su neki njeni članovi rekli, nije obraćala policiji već se uzdala u socijalne radnike da će oni nekome prijaviti maltretiranje koje je trpela.

Danijela Pešić smatra da bi ministarstvo moralo da proveri da li su stručni radnici tokom razvoda braka ispitivali da li je bilo nasilja u toj porodici.

"Ono što sada možemo videti u slučaju koji se dogodio u Žitištu jeste tendencija ministarstava i odgovornih da zapravo apsolutno skinu svu odgovornost sa sebe. A zapravo to znači da neće da postupaju u situacijama nasilja. Ili da ne primenjuju liste rizika, ili da nisu u dovoljnoj meri obučeni, odnosno da ne znaju kako da ispitaju da li nasilje postoji ili ne", kaže Danijela Pešić.

Jedan od članova porodice ubijene žene ispričao je medijima da je ona poslednjih par godina bila izložena maltretiranju supruga, da je bilo svađa, pretnji, isterivanja iz kuće, i da sve to znaju u Centru za socijalni rad u Žitištu jer im je sve to puno puta prijavljeno, ali da ništa nisu preduzeli.

Milan Škulić kaže da pravosuđe i policija reaguju na ovakve prijave.

"Sve je veći broj krivičnih postupaka baš za dela nasilja u porodici. U ovom konkretnom slučaju, žena koja je potom ubijena i njena porodica su to prijavljivali, ali ne policiji niti tužiocu, već centru za socijalni rad. Tu su vršene neke mere iz domena porodično-pravne zaštite, a pitanje je da li je centar pogrešio što nije obavestio policiju. Ali pretpostavljam da centar nije bio ubeđen, na bazi informacija koje je posedovao, da to može da eskalira do te mere. Na žalost, tu se nekada može i pogrešiti, a nekada i nema dovoljno informacija koje ukazuju na tu vrstu opasnosti", navodi Škulić.

Nasilje se promoviše

Osim ovog višestrukog ubistva, u poslednjih par dana desile su se još dve porodične tragedije sa smrtnim ishodom: četrdesetpetogodišnjak iz Laćarka nožem je ubio oca i ranio majku, dok je četrdesetšestogodišnjak u Drenovcu nožem ubio svoju suprugu pred sinom od 11 godina.

Osim što se nasilje u jednom broju slučajeva završava najtragičnijim ishodom, ono je svakog dana svuda oko nas. Ima ga na ulici, u školama, a sve ga je više i u medijima.

"Na televizijama se promoviše nasilje. Jer ako vi kažete da je uredu udariti šamar ženi, i ako se to i prikaže u nekom programu, i ako za to ne postoji nikakva posledica, nikakva sankcija, apsolutno se time daje na značaju takvom ponašanju i ono se toleriše", smatra Danijela Pešić i zaključuje da sistem mora da reaguje i na prve znake nasilja u porodici.

"Odgovorna ministarstva ne prate postupanje institucija u dovoljnoj meri i ne prepoznaje se u dovoljnoj meri odgovornost postupajućih službenika. To je pokazao i izveštaj zaštitnika građana. Recimo, propisani protokoli se ne primenjuju, postoje sistemi u kojima službenici ne znaju da su doneti protokoli koji bi trebalo da im ukažu kako da postupaju u slučajevima nasilja u porodici", navodi Danijela Pešić.

Čak 15 žena ove godine izgubilo je život porodičnom nasilju u Srbiji. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost zatražilo je od policije da pojača kontrolu naoružanja u posedu građana, kako bi sprečila da se dogode nove tragedije.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG