Dostupni linkovi

logo-print

Porodice nestalih sa Kosova: Krivi i međunarodna zajednica i vlasti


Iz Udruženja nestalih Srba i Albanaca na Kosovu kažu da odgovornost po pitanju istrage sudbine nestalih snosi međunarodna zajednica, ali i pojedinci koji su na vlasti na Kosovu i u Srbiji, a koji mogu biti odgovorni za nestale i ostale ratne zločine.

Amnesty International kritikovao je "neuspeh" UN misije na Kosovu (UNMIK) da istraži sudbinu civila na Kosovu, uglavnom Srba, koji se još vode kao nestali.

U novom izveštaju, objavljenom u utorak, Sian Jones, ekspert Amnesty Internationala za Kosovo, izjavio je da je UNMIK-ov propust u delovanju "doprineo klimi nekažnjavanja koja preovladava na Kosovu".

Izveštaj je zasnovan na nalazima Savetodavne komisije za ljudska prava koja ispituje žalbe o navodnim povredama ljudskih prava koje je počinila misija UN na Kosovu. Ova komisija primila je oko 150 prijava porodica nestalih, uglavnom Srba, koje optužuju UNMIK da nije istražio nestanak članova njihovih porodica. Komisija je konstatovala da u nekoliko slučajeva UNMIK nije bio u mogućnosti da pruži ikakve dokaze o istragama, a u nekim, UNMIK policija je odustajala od istrage pošto bi telo žrtve bilo predato porodici.

Portparol UNMIK-a, Olivier Salgado, u izjavi za RSE je izjavio da je šef ove misije, Farid Zarif pravovremeno i pozitivno odgovorio Komisiji za ljudska prava.

„Specijalni predstavnik Generalnog Sekretara je objasnio da su se događaji desili pod privremenom upravom Kosova. UNMIK više nema izvršnu vlast nad institucijama i resursima Kosova, kao ni nad konsolidovani budžet Kosova. Dakle, UNMIK više nije u poziciji da ispoštuje preporuke Komisije“, kazao je Salgado.

On je dodao da je šef UNMIK-a pozvao EULEX da poduzme sve moguće korake kako bi se osigurao nastavak istraga i potreba da počinioci izađu pred lice pravde.

EULEX misija, koja je nasledila predmete UNMIK-a, od početka rada sprovela je 405 operacija na terenu u cilju prikupljanja podataka koji bi potencijalno mogli dovesti do ekshumacija, izjavila je za RSE Irina Gudeljević, portparolka ove misije. Do sada su porodicama vraćeni posmrtni ostaci 340 osoba. Od toga, 260 su nestala lica.

“Mi smo uvereni da će ove godine biti pronađeno i više nestalih lica”, kazala je ona.

“Hapšenja, krivična gonjenja i suđenja su se već dogodila u ovoj veoma osetljivoj oblasti ratnih zločina. I kosovski Srbi i kosovski Albanci su bili predmet slučajeva. Mnogi od ovih slučajeva su sada stari skoro 15 godina, i potrebno je dosta vremena da bi se pripremili. Od pokretanja istrage do konačne odluke može proći i do 5 godina. Često je veoma malo materijalnih dokaza ostalo, i sudska medicina pomaže gde je to moguće. Istina je da se većina slučajeva ratnih zločina oslanja na svedočenja”, dodala je Gudeljević.

Ona je naglasila da su policiji i tužiocima potrebni dokazi i svedoci.

“Veoma je važno naglasiti da bilo koja zvanično obustavljena istraga u svakom trenutku može biti ponovo otvorena ukoliko se tužiocu na raspolaganje stave nove informacije koje bi potencijalno mogle da istragu pokrenu napred”, rekla je Gudeljević.

Prebacivanje krivice

Milorad Trifunović iz Udruženja nestalih Srba sa Kosova u izjavi za RSE postavlja pitanje zašto se krivica non stop prebacuje sa jedne na druge i zašto se već 14 godina ništa ne zna o sudbini nestalih? Po njemu otkrivanje lokaliteta grobnica i zaštita svedoka su najveći problemi u obelodavanju sudbine nestalih.

„Dolazimo u dilemu da međunarodna zajednica nema neki interes ili želi da sakrije nešto od nas što se desilo i ne znam zašto ona to želi, ne znam koji su joj ciljevi. Mislimo da štite nekoga iz vrha političke struktura na Kosovu. Mi ćemo činiti sve dok ne rasvetlimo sudbinu i poslednjeg nestalog, samo što smo mi nemoćni. Najveći problem je otkrivanje lokacija, kako da dodjemo do lokaliteta gde se nalaze ti ljudi. Zatim, svedoci i njihova zaštita. Zaštita svedoka je najveći problem ovde na ovim prostorima. EULEX je samo nastavio ono što je UNMIK radio ali činimi se mnogo manjim intezitetom nego što je to ranije rađeno“, kazao je Trifunović za RSE.

Haki Kasumi, predsednik Asocijacije porodica nestalih na Kosovu ocenjuje da je pitanje nestalih posledica loše politike, ozbirom da je ovo pitanje politizovano. Po njemu, vlade obe zemlje, i Kosova i Srbije, trebale su da pruže informacije porodicama u vezi nestalih. Ali, najveću odgovornost snosi međunarodna zajednica.kako kaže,

Državne odgovornosti su, nažalost, i dan danas u rukama raznih međunarodnih institucija, čijim radom, mi iz porodica nestalih, nismo zadovoljni. Naime, realna odgovornost je na onim koji su na vlasti i koji su preuzeli odgovornost da rade na ovom pitanju“, kazao je on.

Behxhet Shala iz kosovskog Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda kaže da su i na Kosovu i u Srbiji na vlast ljudi koji mogu biti odgovorni za nestale, ali i za ostale zločine.

„Prema tome, ni međunarodna zajednica nije htela da se bavi istragom zato što nisu hteli unište ono u šta su investirali. Kosovo je jedan politički projekat koji šteti pravdi, zakonu, i zbog toga EULEX ne radi ništa bolje od UNMIK-a, zato što je od UNMIK-a nasledio realizaciju jednog političkog projekta“, kazao je Shala za RSE.

Shala je dodao da je Savet u nekoliko navrata pružio dokaza o nestalim osobama, ali i o drugim ratnim zločinima. Međutim, ističe on, ti dokazi nikada nisu bili ozbiljno uzeti u obzir.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG