Poreski dužnici - za male oštro, velikim se prašta

Dugo očekivani spisak top100 poreskih dužnika izazvao je pravi bum u Srbiji.

Vrtoglave sume koje državi duguju veliki privrednici i bogatiji građani, šokirale su i naljutile vlasnike malih biznisa i zaposlene sa prosečnim primanjima, koji tvrde da kada bi bili otkriveni u neplaćanju poreza, na njihove radnje odmah bio stavljen katanac.

„Ne znam kako je to moguće, jednostavno mi nije jasno...“, rekao nam je Vuk Bjelić, poslovođa u „Vedranu“, prodavnici u centru Beograda, nakon što je u novinama pročitao podatak da po 100 pravnih i fizičkih lica i preduzetnika u Srbiji, ukupno duguju 222 milijarde dinara, odnosno preko dve milijarde evra, na ime neplaćenih poreza.

„Što se tiče poreza, to se vrši jednom mesečno i redovno uplaćujemo porez. Znam da i firma od koje nabavaljmo robu redovno izmiruje svoje obaveze, znam pošto poznajem ljude... Vrlo smo pošteni što se toga tiče. Šta bi nam se desilo da ne uplatimo porez ne znam, pošto nam se to nije desilo, ali su mom prijatelju blokirali račun, sada u toku praznika, jer nije izvršio uplatu“, kaže Bjelić. Porez redovno plaća i Nikola Stošić, vlasnik jednog beogradskog minimarketa. Kontrole su, kaže, česte i stroge.

„Moji fiksni poreski troškovi su 35 000, 40 000 dinara (350 do 400 evra), bez poreza na dodatu vrednost... Mislim da poreska politika i nije toliko loša, koliko je loš odnos države prema preduzetnicima zato što te uvek gledaju kao kriminalca, kao nekoga ko hoće da krade, a trebalo bi da te gledaju kao partnera... Kada dođe inspekacija, trebalo bi da ti ukaže na propuste, a ne da gledaju da te „sahrane“... Kazne su recimo neadekvatne – 500.000 ili milion dinara (pet do 10 hiljada evra), bukvalno može pre da mi uzme bubreg, jer ja ne vidim način da mu platim milion dinara kazne“, priča Stošić.

Za razliku od naših sagovornika, čije firme redovno izmiruju obaveze, jer bi im, uvereni su, u suprotnom odmah na vrata bio stavljen katanac, mnoga velika preduzeća, čija imena od skoro nisu tajna - poput GSP Beograd, Poslovni prostor opštine Stari Grad, Srbijašume, Verano motors... aktivno rade uprkos ogromnim dugovanjima državi. Našim sagovornicima to deluje sumnjivo i smatraju da su pomenuta preduzeća u odnosu na njih povlašćena.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da su im sumnje opravdane, jer, kako ocenjuje, spisak, po kome preduzeća i fizička lica duguju na milione dinara, građanima upravo šalje poruku da su bogatiji članovi društva povlašćeni kada je reč o izmirivanju obaveza.

“Što se tiče toga šta se javlja kao prvi utisak, svakako jeste da što su ljudi siromašniji, to su skloniji većem strahu od države i represije i samim tim urednije izvršavaju svoje obaveze. Dok, upravo što su ljudi bogatiji, skloniji su bahatijem ponašanju, a samim tim su i u većoj mogućnosti da kako izbegavaju poreze, tako da ih uopšte i ne plaćaju”, ocenio je Zdravković.

Ministarstvo finansija: Podaci su tačni

Dok se mali privrednici čude kako se velikima do sada praštao dug, veliki su iznenađeni time što se baš njihovo ime našlo na spisku Poreske uprave, te se danima javno oglašavaju, tvrdeći da izneti podaci nisu tačni. Javno preduzeće „Srbijašume“ na primer, odbacuje navode da na ime poreza, sa kamatama, duguje oko sedam miliona evra.

Iznenađen je i beogradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan koji, prema podacima Poreske uprave, treba da plati 180 000 evra. Svima njima, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Miodrag Đidić, poručuje da je spisak tačan i validan, i da iza njega stoje i Poreska uprava i nadležno ministarstvo.

„Mi apsolutno stojimo iza objavljenih podataka. Ne kažem da nije moguće da se u tolikom broju potkrade neka greška, ali se ona, verujte, meri promilima. Dakle, spiskovi jesu tačni, poreski dužnici su se već prepoznali i već se javljaju. Mi ovih dana imamo dosta poziva sa tvrdnjom da nisu dužni, ali mi smo, evo, otvoreni. Svako ko misli da nije dužan treba da dođe u Poresku upravu, da sravni svoje račune, pa će se videti da li je dužan ili nije“, odgovara Đidić.

Mnoge male biznise ne čeka svetla budućnost, između ostalog i jer im dažbine koje plaćaju postaju prevelik teret usled slabog prometa.

Da je to realnost, pokazuje podatak da je u prethodnoj godini vrata zatvorilo više od 11 000 malih i srednjih preduzeća, koja bi trebalo da budu motor privrednog razvoja.Takva bi sudbina mogla da zadesi i jednu prodavnicu nakita u Beogradu, koju drži Ana Velić.

„Ljudi više nemaju para, to se vidi... Prodaja je stala, na nekoj sam pozitivnoj nuli, imam da sebi odvojim neku platicu... Imaš da preživiš i ništa više... poreze ne mogu da plaćam... Planiram da odjavim radnju... da vidim još malo kako će da ide tamo negde do leta i da zatvaram“, kaže Ana Velić.

Spisak Poreske uprave će, prema mišljenju eknomiste Miroslava Zdravkovića, omogućiti i da se uoče prava "žarišta nelikvidnosti" u privredi Srbije, odnosno gde su rupe u državnom džepu.

Ono što bi, po njegovom mišljenju trebalo da usledi sada, nakon što su objavljena imena najvećih dužnika, jeste da se popiše i kolika su, u poslednjem danu prethodne godine, bila dugovanja svih nivoa vlasti - od opština do republičkog nivoa.

“Neophodno bi bilo da bude dodatno podržano podacima o svim dugovanjima države prema privatnom sektoru, presek 31.12.2011. godine, po firmama i po vrednosti dugovanja, i dodatno dugovanjima javnih preduzeća. Znači, s jedne strane ko njima duguje – što su najvećim delom stanovništvo i preduzeća i sa druge strane kome ona najviše duguju. Na ovaj način bi smo mogli da dođemo do kompletne slike da li, na koji način i koliko je moguće smanjiti i nelikvidnost u Srbiji i poboljšati fiskalnu disciplinu”, rekao je Zdravković.

Poreznici trenutno pokušavaju da naprave računicu koliko je duga od dve milijarde evra relano naplativo. Prve procene su - jedva trećina. Razlog je što se ne može računati na sredstva od preduzeća koja su u privatizaciji i restrukturiranju. Za ona u stečaju, Poreska uprava je samo jedan na dugom spisku poverilaca.

Teško da će se doći i do novca firmi koje su u međuvremenu nestale, a tek će detaljna provera narednih meseci utvrditi kod koliko je dužnika u međuvremenu nastupila zastarelost.