Dostupni linkovi

logo-print

Poplavni talas u Srbiji na pragovima kuća


Poplavni talas i dalje nanosi štetu u Srbiji. Iako za sad nije odneo nijedan ljudski život, Dunav ugrožava više desetina kuća i pratećih objekata. Najviše su pogođena naselja u nebranjenim područjima kao što je opština Beočin.

Tiha voda breg roni – kaže narodna izreka, Dunav je ovaj put ovu rečenicu doslovce shvatio. Poplavni talas koji je stigao u Srbiju već se izlio na velike površine, a nije poštedeo ni naseljena mesta kao što je Susek ili Čerević, u opštini Beočin.

Osim u podrumima vikendica voda je već i na pragovima nekih kuća. Objašnjenje, uz nestvarne slike koje posetioca prate dok prolazi kroz potopljene kvartove, dobijamo od meštana.

“Ja još nemam problem sa vodom, ali jesam u tom pojasu koji je ugrožen. Znate, sve zavisi kako posmatrate stvari, i koliko živaca imate za sve ovo”, objašnjava jedna žena iz Beočina.

U ovoj opštini mnogi se bave stočarstvom i obradom zemljišta. Krupnu stoku većina meštana je već premestila na sigurno. Ostale su samo one životinje kojima još može da se obezbedi adekvatan objekat, objašnjava Todor Zorić, stariji poljoprivrednik iz Suseka. O proceni štete je još rano govoriti.

Todor Zorić

Todor Zorić

“Kada se voda povuče onda ćemo videći kolika je šteta. Nemam još nikakvu kalkulaciju. U štalama su ostali prasići, stavili smo cigle i blokove na pod da ih voda ne bi ugrozila. Na tavanu su kokoške”, objašnjava Zorić.

Meštanka Katica Šorić kaže da nije voda najveći problem, već ono što ih čeka nakon što se Dunav povuče sa njihovog imanja.

“Posle nastaje problem, kad krene saniranje. Sledi pranje, tu ostane, žaba, zmija svašta nešto, pa dezinfekcija, krečenje, farbanje, pa tek onda useljavanje. Ako sve to prođe kako treba, ali ume tu da bude svašta. Nije to baš tako jednostavno i ne ide to baš tako glatko. Tako da je veći posao posle nego sad. U proteklih nekoliko dana smo imalo dosta posla, da izmestimo životinje, da obezbedimo normalne uslove za njih. Ni to nije lako. Tu na selu svi imaju životinje pa je teško naći adekvatne objekte za njih. A sad šta da radimo? Šta je tu je”, kaže Katica sa kiselim osmehom na licu.

A dok je Dunav gazda u opštini Beočin, mora se voditi računa i o bezbednosti porodičnih kuća. Kako nam je Miloš, koji je tražio da mu ne navodimo celo ime, objasnio, kada padne noć čuju se čamci kako prolaze u ulicama.

“Najveći problem je što sada u poplavnom području, kada ljudi napuste kuće, kreću krađe. U toku noći dolaze neki ljudi organizovano čamcima, i kradu. Na primer ja sam sinoć čuo kako prolazi čamac jedan, ali nisam mogao da procenim u iz kog pravca stiže. Iza moje kuće je kanal, a pošto je sve pod vodom teško možete da se orijentišete”, opisuje svoj doživljaj ovaj meštanin.

Predsednica Mesne zajednice „Čerević“ Mara Petković ipak tvrdi da su ove godine spremniji nego lane za rastuću vodu i za probleme koji stižu sa njom.

“Mislim da su se građani već navikli na ovakve stvari. Dobro su organizovani i ove godine smo najbolje pripremili posao. Podelili smo i gumene čizme, nudimo smeštaj onima koji su ugroženi, a pripremili smo i pakete sa hranom i vodom onima kojima je to potrebno”, rekla je Petković.

Visok nivo vodostaja reke zadržaće se dva, tri dana, što će izazvati mnogo veće napore na mestima gde se radi na zaštiti nasipa.
  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

XS
SM
MD
LG