Dostupni linkovi

logo-print

Poplave događaj godine: Prevencija i ništa drugo


Pogled na potopljeni Obrenovac

Pogled na potopljeni Obrenovac

Milijardu i šesto miliona evra zvanična je procena materijalne štete koju su izazvale poplave u Srbiji kakve ne pamte ni najstarije generacije. Zvaničnici obećavaju da će 85 odsto porodica koje su izgubile domove u nedeljama posle Nove godine ponovo imati krov nad glavom.

Međutim, samo u Obrenovcu ostalo je više od 300 njih u privremenom smeštaju za koje država još nema jasnih rešenja. Istovremeno, otvoreno je i pitanje radi li država dovoljno na prevenciji kako bi se ublažile posledice neke sledeće prirodne katastrofe?

Obrenovac, Lazarevac, Kostolac, Šabac, Krupanj, Loznica, Svilajnac, Ćuprija, Paraćin, Čačak, Valjevo, Gornji Milanovac, Sremska Mitrovica, Šid – samo su neka od mesta u kojima je vodena stihija, u dva navrata maju i septembru, nosila sve pred sobom. Građani, njih više desetina hiljada evakuisanih širom Srbije, bežali su pred opasnošću, ostavljajući sve što su godinama sticali na milost i nemilost potopu.

"U kućama je metar i po do dva, zavisi kako gde. Negde je čak i preko toga kuća potopljena. Nas je petoro, ostali smo sin i ja, jer su svi utekli na vreme. Nas je pet minuta delilo da pobegnemo od vode.", govorio nam je jedan Obrenovčanin dok je iz čamca izlazio na ulicu, preko puta svog uništenog doma.

Odmah za njim na suvo stiže i njegov komšija.

"Dvoje dece i nas četvoro odraslih, svi smo spaseni. Samo kuća je ostala... Kuća nije bitna...", odgovara ironično kritikujući lokalne zvaničnike, tvrdeći da su loše reagovali u kriznoj situaciji.

(Video poplave u Obrenovcu)

To su svedočenja Obrenovčana koje je u maju nabujala reka Kolubara u svitanje isterala iz kreveta. Mesece su proveli seljakajući se po beogradskim prihvatnim centrima dok nije počela izgradnja njihovih uništenih ili sanacija oštećenih domova.

Međutim, koliko je priroda uz pomoć zapuštenog sistema odbrane od poplava bila efikasna u destrukciji, početak obnove obeležila su kašnjenja, što nije krio ni direktor vladine Kancelarije za obnovu Marko Blagojević. Oštećeni su do jeseni čekali početak izgradnje, bilo je i porodica koje su u šatoru živele u svom dvorištu, nadomak ruševine nekadašnjeg doma.

"Imala sam pet odeljenja. Kuhinja velika, niša, lamperija, laminat, pločice, mašina .... To je sve otišlo. Propast, ništa ne mogu da iskoristim. Za kuću mi još ništa nisu rekli, sad druga komisija, građevinska treba da dođe i oceni. Kažu mi da čekam, ja čekam. A šta će da kažu, ne znam...." jadala nam se u julu mesecu jedna Obrenovčanka u prihvatnom centru na beogradskom Sajmu.

(Video Obrenovčani u prihvatilištu na beogradskom Sajmu)

U međuvremenu je, prema tvrdnjama zvaničnika, izgrađeno i useljeno više od 60 kuća, dok je 17 500 porodica dobilo pomoć u ukupnom iznosu od četiri milijarde i 200 miliona dinara (oko 34 miliona evra). Nesebična pomoć je pristizala sa svih strana, kako od EU i pojedinačnih država članica, tako i Rusije, Emirata, Kuvajta.

Međutim, širom Srbije mnoge porodice, koje su u maju izgubile sve, i dalje čekaju na nove domove. Rok koji je nadležni trebalo da ispune do jeseni, prvo je pomeren do početka zime, a onda i kraja 2014. godine.

„Ti ljudi se ne nalaze pod vedrim nebom. Oni su u nekakvim privremenim smeštajima – i ono što je važno napomenuti je da na useljavanje neće čekati još dugo. Samo nas nedelje dele do trenutka kada će svi oni koji su ostali bez kuća dobiti novi krov nad glavom. Govorim naravno o onima koji do sada nisu još uvek useljeni.“, uverava Marko Blagojević iz vladine Kancelarije za obnovu poplavljenih područja.

Među njima je i oko 400 žitelja Obrenovca i okoline, privremeno smeštenih u tamošnjem hotelu i kasarni, za koje trenutno nema trajnih rešenja. Lokalne vlasti, čini se, nemaju jasnijih planova kako im pomoći.

„Za njih je od strane Karitasa obezbeđen od 72 evra za kupovinu toplog obroka. Oni su u toplom i ono što je naš posao jeste da se analizira stanje svake porodice kako, gde i od čega su živeli pre same poplave. Veliki broj je veoma, veoma socijalno ugroženih stanovnika. Odgovor na to ćemo u narednom periodu dati kao država.", reči su Miroslava Čučkovića predsednika opštine Obrenovac.

Tek što se situacija malo smirila posle prolećnih poplava u jesen je stradao istok Srbije. Grabovica, Boljetin, Oreškovica, Tekija.

"Ne pamtim tako nešto. Bilo je kiše i mulj se slivao, ali ovo je kataklizma. Deo ovog grada kao da više ne postoji. To je krenulo brdo skroz gore..... Pregrmećemo i to, šta ćeš......" govorio nam je meštanin Tekije dok je ispod gomile mulja pokušavao da iskopa svog Juga.

(Video opustošene Tekije)

Zbog obilnih kiša i klizišta nekoliko mesta u opštini Kladovo bila su odsečena od sveta. Samo u Tekiji 150 kuća preplavili su blato i mulj, ulice zaglibljene i skoro potpuno neprohodne. Više stotina meštana bilo je evakuisano je iz svojih domova.

U poslednja tri meseca na području opštine Kladovo sanirane su saobraćajnice, radi se na adaptaciji tekijske škole, a blizu 200 porodica je novčano obeštećeno od posledica poplava. Većina meštana vratila se u svoje domove, kaže za naš program predsednik opštine Radovan Arežina.

"U Grabovici postoji sedam ili osam porodica koje smo smestili kod svojih komšija i na druge načine. U Tekiji imamo još dve, tri porodice koje su smeštene u kolektivnom centru na Karatašu. Još dve porodice su smeštene kod svojih prijatelja. Realno sve ostalo polako počinje da živi. Problemi ostalih u Tekiji će biti rešeni u prvim danima Nove godine. Uskoro očekujemo početak radova na tri kuće koje će biti završene."

Ukupno će za obnovu u prvoj fazi, nastavlja Arežina, biti potrebno blizu trista miliona dinara odnosno oko dva i po miliona evra, pomoći donatora i države. U najugroženijim područjima poput Grabovice i Tekije, očišćeni su postojeći i otpočela je gradnja novih odvodnih kanala, što je pomoglo tokom većih padavina u decembru, ukazuje Arežina.

„Rasporedili smo mašine i efektivu, znali smo tačno gde šta može da se desi. Prethodno smo u Tekiji uradili par brana koje se nalaze iznad tog mesta. To je sada mnogo pomoglo. Kanali su se proširili, kanal sa jednog dela Tekije spojen je sa glavnim nosećim kanalom, tako da je tu stvar rešena. Radi se intenzivno na sređivanju kanala koji prolazi kroz sredinu Tekije.“, kaže Arežina.

Preventiva je jedini način sprečavanja ponavljanja uznemirujućih slika potopljenih gradova i sela, uništene infrastrukture i obradivih površina i ogromne štete koju su izazvale obilne padavine i nabujale reke. Razmerama katastrofe doprineo je decenijama zapušten sistem odbrane od poplava.

Stvari se, čini se, miču sa mrtve tačke pošto su nadležni najavili izgradnju novog sistema zaštite, dok se postojeći obnavljaju, a lokalne uprave, poput opštine Kladovo, čine sve što je u njihovoj moći.

Da li je međutim to dovoljno da se Srbija, posle iskustava iz 2014. spremnije suoči sa sličnim nedaćama u budućnosti? Stanimir Kostadinov, stručnjak za bujice i bujične poplave sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, upozorava da je sistem odbrane od poplava vraćen na nivo iz maja meseca, koji je popustio pred naletom bujice.

„Ako bi pala takva kiša kakva je pala u maju ili u septembru u istočnoj Srbiji verovatno bi se slično desilo. Još uvek se otklanjaju posledice tih poplava, ali nije se još počelo sa konkretnim radovima na unapređenju tog sistema zaštite od bujičnih poplava. To je vrlo složen sistem koji ne može da se završi danas za sutra. To mora da se radi godinama unapred.“, ističe Kostadinov.

Konstantan oprez i sistematičan rad. To je jedini način da se od neke buduće vodene stihije sačuvaju ljudski životi i materijalna dobra, zaključuje Stanimir Kostadinov stručnjak sa beogradskog Šumarskog fakulteta.

„Ljudi razmišljaju – ma to neće da se desi.... Jer bujični tokovi su u većem delu godine ili nekoliko godina bistri potočići koji teku, a oko njih cvrkuću ptičice. Međutim kada padne jaka kiša nabujaju u kratkom periodu. I uvek će se desiti da negde padne jaka kiša, da odnese prugu i ugrozi neko naselje. Zato mora da se radi permanentno., zaključuje Kostadinov.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG