Dostupni linkovi

logo-print

Pop up knjižara: Mesto gde je knjiga vrednost, a ne roba


Pop up knjižara u Kulturnom centru Beograda (photo: kcb.org.rs)

Pop up knjižara u Kulturnom centru Beograda (photo: kcb.org.rs)

Sedam izdavačkih kuća koje nemaju svoja prodajna mesta za plasman knjiga, predstaviće ove nedelje izdanja u prvoj beogradskoj „Pop up“ knjižari koja je u ponedeljak otvorena u Kulturnom centru Beograda. „Pop up“ koncept raširen je u svetskim gradovima i ne uključuje samo knjižare: prodavnice odeće, muzičke opreme, pa i restorani otvaraju se privremeno na pojedinim lokacijama, a onda se, u određenom roku, zatvaraju i ponovo „niču“ na nekom drugom mestu.

Prema rečima Mie David, direktorke Kulturnog centra, do 7. oktobra, kada se knjižara zatvara, Beograđanima će se predstaviti Geopoetika, Klio, Samizdat B92, Booka, Arhipelag, Gradac i KCB, a organizacionu podršku dala je knjižara „Beopolis“. Ona za RSE kaže da je ovaj događaj „vrsta eksperimenta“ i dodaje da je Kulturnom centru bilo važno sa kim učestvuje u organizaciji.

„Smatram da kao gradska kuća koja se izdržava od novca poreskih obveznika, imamo obavezu da ono što radimo promoviše kulturne vrednosti u koje verujemo. Bilo nam je jako važno da napravimo dogovor sa izdavačima koji nemaju svoje knjižare i koji knjigu ne tretiraju kao robu, već kao kulturu i kao vrednost“, kaže Mia David.

Pored prodaje knjiga u KCB, gde je donedavno bila smeštena knjižara „Stubovi kulture“, u popodnevnim satima biće organizovani razgovori o pojedinim knjigama. U utorak s, početkom od 18 časova, planirano je druženje sa piscem Vladimirom Arsenijevićem koji će potpisivati knjigu "U potpalublju", a dan kasnije razgovor će voditi priređivači knjige "Državljani i državljanstvo posle Jugoslavije", Igor Štiks i britanska profesorka Džo Šo. Publika će u subotu moći da čuje odlomke iz drugog dela knjige Bekima Fehmiua “Blistavo i strašno”.

Glavni urednici koji su podržali „Pop up“ knjižaru ističu da je njihova namera da se otvori prostor koji neće biti podređen zakonima profita. Zoran Hamović, ispred izdavačke kuće „Klio“, kaže za RSE da su na ovaj način postali vidljiviji izdavači koji se izdvajaju svojim kvalitetom u izboru sadržaja.

„Želimo da se izdvojimo iz jedne vrste šume, koji postoji u knjižarskom svetu, jer kada danas dođete u knjižaru, vi od inflacije knjiga ne možete valjano da dođete do onih koje mi objavljujemo. One stoje uglavnom na nepodesnim mestima u knjižarama, budući da nije reč o knjigama koje su orijentisane na širu, već na specifičnu čitalačku publiku“, kaže Hamović.

On dodaje da je „pop up“ knjižara moderan način prezentacije izdanja čitaocima.

„To je vid, ne toliko proširivanja, koliko stvaranja ozbiljnog efekta i uticaja na određenu grupu ljudi kojima se najčešće i obraćamo“, zaključuje Hamović.

Hoće li „pop up“ koncept zaživeti ili će se izdavači smestiti u prostorije Kulturnog centra Beograda na nešto duži rok, još uvek se, prema rečima Mie David, ne može govoriti. Problem je, kaže ona, što izdavači nemaju novca za zakup prostora, a KCB, iako gradska kulturna ustanova, veliki deo svojih sredstava mora da zaradi da bi mogao da opstane.

„Da nema finansijskog momenta ta vrsta knjižare bi odavno bila ustanovljena“, ističe Mia David.
XS
SM
MD
LG