Dostupni linkovi

logo-print

Ponovo o paljenju ambasada: Berlin ne zaboravlja


Neredi tokom kojih su zapaljene ambasade Nemačke, SAD i Hrvatske, Beograd, februar 2008.

Neredi tokom kojih su zapaljene ambasade Nemačke, SAD i Hrvatske, Beograd, februar 2008.

Punih sedam godina nakon što je u Beogradu, tokom mitinga protiv nezavisnosti Kosova zapaljena Ambasada Nemačke, očekuje se podizanje krivičnih prijava protiv odgovornih. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je završena policijska istraga, da se došlo do podataka o kojima je obavešteno Tužilaštvo, te da će uskoro biti podignute i prve krivične prijave.

Na potpunom rasvetljavanju ovog slučaja od prvog dana insistiraju vlada i parlament Nemačke, najuticajnije države članice Evropske Unije. Koliko je ovo pitanje važno, pokazuje i činjenica da se ono našlo među takozvanih „Sedam tačaka“ na kojima Nemačka instistira kako bi dala „zeleno svetlo“ za dalji evropski put Srbije. Da li Srbija hvata „poslednji voz“ da ukloni ovu prepreku?

„Postoji određeni set uslova koji je svojevremeno postavljen pred Srbiju. U tome je, čini mi se, učestvovala i kancelarka Angela Merkel“, podseća Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku. Istovremeno dodaje da, kada se govori o nemačkim uslovima, treba imati u vidu da je i Amerika veoma zainteresovana da se razreši napad na njihovu ambasadu, koji se dogodio iste večeri 21. februara 2008. godine

„Koliko god ovo pitanje izgledalo nepovezano sa drugim, političkim pitanjima vezanim za dalji napredak u evropskim integracijama, zapravo su to zemlje koje takve teme ne zaboravljaju. Značajno je da je došlo do određenog pomaka za koji smo čuli da je najavljen od strane ministra Stefanovića. Kako će se taj slučaj dalje odvijati, ostaje da se vidi, a ono što je evidentno je da Nemačka i SAD neće biti zadovoljni ako budu pronađena samo ’tehnička lica’ koja su u tom lancu odgovornosti postupala, već će upravo pokušati da insistiraju na političkoj pozadini, odnosno da se ide do najviših zvaničnika koji su eventualno na određeni način u tome učestvovali“, kaže Joksimović.

Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm ponovio je da nemačka vlada i parlament smatraju da je veoma važno istražiti slučaj paljenja ambasade. On je za B92 međutim rekao i da „nije dovoljno utvrditi samo odgovornost policajaca, već i onih koji donose odluke“.

Žestokim neredima na ulicama Beograda tokom kojih su zapaljene ambasade Nemačke, Hrvatske i Amerike, prethodio je miting nazvan „Kosovo je Srbija“, koji je organizovao tadašnji državni vrh, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, u znak protesta zbog proglašavanja nezavisnosti Kosova.

„Te ambasade nisu slučajno zapaljene i nisu zapaljene kao impulsivno reagovanje mase“, smatra kriminolog Dobrivoje Radovanović. To je, kako dodaje, „bio planiran postupak, povučena je policija, masa je dovedena emocionalnog naboja i naravno da su posledice bile takve.

"Nije se moglo očekivati ni da će brzo biti nađeni ni oni neposredni izvršioci, nije bilo političke volje i nije bilo saglasnosti u vlasti Srbije da se to otkriva“, komentariše Radovanović.

Da li politička volja postoji danas? Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da je otkrivanje političke pozadine, najteži deo istrage:

„Uglavnom, u takvim pokušajima se retko dođe do adekvatnih rezultata. No, bez obzira, važno je da Srbija ozbiljno radi na rešavanju ovog problema, da ozbiljno radi na istragama i da pokaže da postoji ozbiljna politička volja da se ti slučajevi reše“, navodi Aleksandra Joksimović.

Dobrivoje Radovanović smatra, međutim, da je poslednji pomak napravljen kao posledica pritiska zapadnih zemalja. Na naše pitanje o budućnosti aktuelne istrage i dokle će ona dovesti, Radovanović ne daje optimističan odgovor.

„Mislim da će se ona završiti na nekom niskom nivou, na nivou neposrednih izvršilaca, a da će se koristiti formulacija ’istraga i dalje traje’ kada su u pitanju policijiski oficiri i političari. Srbija je dosta vešta u prikrivanju stvari i zato mislim da se neće ići dalje od toga, barem ne još dugo vremena“, zaključuje Radovanović.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG