Slučaj Štrpci ide od samog početka. Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da će predmet ubistva 19 Bošnjaka, koje su pripadnici paramilitarnih formacija u Hagu osuđenog Milana Lukića februara 1993. godine skinuli sa voza i potom poubijali, biti ponovni predmet istrage.
“Na žalost, dugo vremena je taj zločin zataškavan. Od istražnih organa su se čak i skrivale činjenice. Zahvaljujući pomoći Fonda za humanitarno pravo i Dragoljuba Todorovića koji je bio zastupnik oštećenih u tom predmetu, krenuli smo iz početka," kazao je Vekarić.
"Na ruku nam ide Protokol koji smo potpisali o saradnji sa Bosnom i Hercegovinom. Porodica žrtava se sete samo kada je godišnjica zločina. Mislim da oni imaju pravo, u granicama zakona, da znaju da se tu događa nešto novo, da želimo iskreno da otkrijemo ubice. Razgovaraćemo sa njima, da pomognu i oni nama i mi sa njima kako bi došli do pozitivnog rezultata," dodao je on.
Vekarić je to za RSE rekao dok je putovao za Prijepolje gde se sastaje sa članovima porodica žrtava ali i predstavnicima Tužilaštva Crne Gore.
“Znate da je jedini osuđeni za ovo delo iz Crne Gore. Tako da mi ovo ocenjujemo kao veoma pozitivnu reakciju. Mi imamo sjajne odnose sa kolegama u Crnoj Gori, isto tako i u BiH. Ovakvi zločini jesu regionalna tema," kazao je on.
Pred sudom u Bijelom Polju za ovaj zločin osuđen je Nebojša Ranisavljević, na 15 godina zatvora. Kaznu je odslužio i sada je na slobodi.
Predsednica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava Semiha Kačar izjavila je, kako je, potez srpskog Tužilaštva, iako zakasneo, signal da je Srbija spremna da se suočava sa prošlošću:
“Otvaranjem novog predmeta očekujemo da u okviru njega bude ispitana i stepen i neosporna umešanost tadašnjeg državnog vrha u slučaj Štrpci. Po izjavama mnogih znalo se da je državni vrh u to vreme bio obavešten da će se desiti zločin, a da ništa nije urađeno kako bi on bio sprečen”, zaključuje Kačar.
“Na žalost, dugo vremena je taj zločin zataškavan. Od istražnih organa su se čak i skrivale činjenice. Zahvaljujući pomoći Fonda za humanitarno pravo i Dragoljuba Todorovića koji je bio zastupnik oštećenih u tom predmetu, krenuli smo iz početka," kazao je Vekarić.
"Na ruku nam ide Protokol koji smo potpisali o saradnji sa Bosnom i Hercegovinom. Porodica žrtava se sete samo kada je godišnjica zločina. Mislim da oni imaju pravo, u granicama zakona, da znaju da se tu događa nešto novo, da želimo iskreno da otkrijemo ubice. Razgovaraćemo sa njima, da pomognu i oni nama i mi sa njima kako bi došli do pozitivnog rezultata," dodao je on.
Vekarić je to za RSE rekao dok je putovao za Prijepolje gde se sastaje sa članovima porodica žrtava ali i predstavnicima Tužilaštva Crne Gore.
“Znate da je jedini osuđeni za ovo delo iz Crne Gore. Tako da mi ovo ocenjujemo kao veoma pozitivnu reakciju. Mi imamo sjajne odnose sa kolegama u Crnoj Gori, isto tako i u BiH. Ovakvi zločini jesu regionalna tema," kazao je on.
Pred sudom u Bijelom Polju za ovaj zločin osuđen je Nebojša Ranisavljević, na 15 godina zatvora. Kaznu je odslužio i sada je na slobodi.
Predsednica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava Semiha Kačar izjavila je, kako je, potez srpskog Tužilaštva, iako zakasneo, signal da je Srbija spremna da se suočava sa prošlošću:
“Otvaranjem novog predmeta očekujemo da u okviru njega bude ispitana i stepen i neosporna umešanost tadašnjeg državnog vrha u slučaj Štrpci. Po izjavama mnogih znalo se da je državni vrh u to vreme bio obavešten da će se desiti zločin, a da ništa nije urađeno kako bi on bio sprečen”, zaključuje Kačar.
