Dostupni linkovi

logo-print

Pomoć EU u zapošljavanju mladih


Ispred zavoda za nezaposlene u Barseloni

Ispred zavoda za nezaposlene u Barseloni

Lideri EU su se saglasili da odvoje 8 milijardi evra za obuku i zapošljavanje mladih, istovremeno priznajući da će se stanje na tržištu rada poboljšati tek kada ekonomije zemalja pogođenih krizom izađu iz recesije.

Ekonomisti smatraju da je ova mera više u svrhu PR-a i da nacionalne vlade treba da se pozabave ovim problemom. Takođe, da naglasak ne treba da bude samo na zapošljavanju mladih, već pre svega na povećanju ekonomskog rasta, što bi pomoglo i rešavanju ovog problema. Skoro četvrtina mladih do 25 godina u EU je bez posla.

Cilj je da se pomogne mladima da pronađu posao, omogući obuka u trajanju od četiri meseca nakon završetka škole i drugi podsticaji za veću mobilnost mlade radne snage.

Veći deo novca će biti potrošen u prve dve godine, a ostatak u narednih 7 godina do kada važi budžet EU koji je usvojen u četvrtak. Novac će biti usmeravan pre svega u regije gde je nezaposlenost mladih iznad 25 odsto.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla da je ključ u povećanju konkurentnosti. Nemačka, kao najveća ekonomija EU, naročito se aktivno zalagala za pokretanje ove inicijative, strahujući da bi mogla da bude optužena za društvene potrese kao posledica velike nezaposlenosti, s obzirom da mnogi kritikuju njeno insistiranje na rigoroznoj štednji kao načinu izlaska iz krize, ocenjujući to kao glavni uzročnik sadašnjih ekonomskih nedaća.

Sledeće sedmice nemačka kancelarka će biti domaćin konferencije u Berlinu o nezaposlenosti mladih na kojoj će ministri rada članica EU i ostali političari razgovarati o najefikasnijim načinima za rešenje ovog problema.

Njen protivkandidat na parlamentarnim izborima u septembru Per Štajnbrik je optužio Merkelovu za hipokriziju, jer se godinama zalaže za rigorozne mere štednje, da bi tek sada, kako je istakao, u kampanji promenila ton prikazujući se kao prijatelj nezaposlenih.

Austrijski kancelar Verner Fejmen je opisao ovu inicijativu, za koju je izdvojeno 8 milijardi evra, kao “prvi korak”. Ekonomisti su kritikovali najavljene mere, ističući da su namenjene PR, odnosno promovisanju imidža EU.

Čak je jedan visoki zvaničnik EU je opisao pomenutu sumu kao “kap u moru”. I pojedini lideri EU su priznali da će ovaj plan imati malo efekata, ako same članice ne preduzmu odlučne mere.

“To je dosta novca, ali svako mora da shvati da glavnu odgovornost imaju vlade i da se mere moraju primeniti na nacionaolnom nivou. Angažman EU može da pomogne ali nije ključan”, kazao je finski premijer Jyrki Katainen.

EU greši fokusiranjem samo na zapošljavanje mladih, umesto na mere za podsticaj sveukupnog ekonomskog rasta, kaže Andre Sapir, analitičar Instituta Brugel iz Brisela.

“Ako Evropa ozbiljno misli da spreči da ova decenija ne bude izgubljena za njene građane, kao i mlade nezaposlene, mora da ubrzo deluje sa mnogo uverljivijim merama nego što je jednostavno program za pomoć mladima”, kaže Sapir.

Skoro četvrtina mladih u EU od 18 do 25 godina nema posao.

U Grčkoj i Španiji ta brojka dostiže čak 60 odsto, a u Italiji i Portugaliji 40 procenata. Sveukupno, skoro 6 miliona ljudi između 18 i 25 godina je bez posla, što podstiče debatu o “izgubljenoj generaciji” i strahove od destabilizirajućih društvenih potresa.

Grčki premijer Antonis Samaras je izjavio da velika nezasposlenost u njegovoj zemlji stvara ogroman problem u održavanju društvene kohezije.

Evropska komisjia je takođe prezentovala plan u cilju podsticanja preko potrebnih bankarskih pozajmica malim i srednjim preduzećima, koristeći dodatnih 10 milijardi evra za podršku Evropskoj investicionoj banci za ovu namenu. Ideja je da se ohrabre private banke da pozajmljuju tako što će imati garancije Evropske investicione banke. To bi, povratno, trebalo da podstakne zapošljavanje.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG