Dostupni linkovi

logo-print

Politizacija zakona o lustraciji u Makedoniji


Skopje

Skopje

Komisija za verifikaciju činjenica Makedonije ili za lustraciju, kako je zovu u javnosti, u poslednjih nekoliko dana je objavila na svom internet sajtu imena 25 osoba koji su navodno sarađivali sa tajnim službama u intervalu koji obuhvata Zakon za lustraciju, odnosno do 2006 godine.

Opozicioni Socijaldemokratski savez je najavio da će ovih dana odlučiti da li će povući članove ovog tela koje su oni predložili, pošto je, kako kažu, Komisija za lustraciju obično sredstvo u rukama vladajuće VMRO DPMNE za politički obračun i šikaniranje svih njihovih neistomišljenika, a da se proces pretvorio u lov na veštice.

Jedan od lustriranih, režiser Vladimir Milcin, koji je na čelu nevladine organizacije finansirane od strane Džordža Soroša, kaže da predsednik komisije Tome Adžiev bespravno i beskrupulozno sprovodi zahteve vlasti, sa ciljem da se iskompromitiraju i ućutkaju oni koji se javno ne slažu sa njima.

“Pravi cilj ove hajke, ovog linča, nije lustracija, nego kompromitacija. Kompromitacija Vladimira Milcina, zato jer je on trn u oku ovog režima. Tome Adžiev je tumor u našoj svakodnevici, on je ružno lice ovog režima. On je tako revnosan sluga da se čoveku gadi od toga, to ne sme ostati nekažnjeno”, kaže Milcin.

Milcin je najavio krivičnu prijavu protiv Adžieva, jer kako kaže, dokumenti koji su objavljeni ne dokazuju da je on bio saradnik tajnih službi. Predsednik komisije, pak, kaže da on ne donosi odluke sam i da ima samo jedan glas u komisiji.

“Sve odluke su donesene većinom glasova, kao što je predviđeno zakonom i tu nemam šta da komentiram. Ako je neko našao mene da optužuje zato što sam ja predsednik u ovom trenutku, to je njegov problem”, kazao je Adžiev.

Adžiev je izjavio da se u komisiji radi na postupku prikupljanja imena svih funkcionera i da još nisu do kraja obrađeni dosijei članova Makedonske akademije nauka i umetnosti, kao i ambasadora.

Profesor Osman Kadriu, jedan od inicijatora za izradu prvog zakona za lustraciju, koji je od tada nekoliko puta menjan, kaže da je ovaj proces politizovan i problematiziran. Javno objavljivanje imena nekadašnjih saradnika tajnih službi, po njemu je protivustavno, pa prema tome, sporan je i zakon u čijem skladu se sprovodi ovaj proces.

"Trebalo bi i za ove slučajeve primeniti naš poznati ustavni princip prezumpcije nevinosti. Dok se pravosnažnom odlukom ne utvrdi da su konkretna lica bili saradnici, njihova imena se ne smeju objavljivati", smatra Kadriu.

Eksperti kažu da će moguće povlačenje nekih članova komisije za lustraciju imati posledice na njen rad. Dosadašnje nesuglasice između članova samo potvrđuju sumnje da će proces biti neuspešno realizovan, smatraju analitičari.
  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG